Najavih prekjuče izveštaj o ličnim iskustvima sa starogradskim kovertima – temu nadasve pikantnu – ali me događaji koji prestižu i mnogo mlađe i brže od mene navedoše da je odložim za neka lošija vremena, jer u poslednjem broju Vremena naleteh na Breaking News: „Jovo Bakić osniva stranku.“
Vidite li vi koliko sam vidovit? Nisam li takoreći prekjuče napisao da će skorih dana doći do formiranja autentičnih političkih, a ne „opozicionih“ stranaka. Pa kakva je tu razlika, zapitaće se tutumraci (svih boja). Ogromna! A naročito je ogromna u pretpolitičkoj Srbiji u kojoj se opozicioni status doživljava kao kosmička tragedija, ali se istovremeno raznim hokus pokusima predstavlja kao moralna superiornost i garancija kvaliteta.
Manje više sve ovdašnje stranke neodoljivo podsećaju na kockare-amatere koji bi da stalno dobijaju, koji izgube sve, na kraju se zaduže, spičkaju i to, pa se onda bez cvonjka u džepu pojave na partiji rešeni da pobede zato što su izgubili.
Na nesreću po takve kockare – a ima ih tušta i tma – „kosovski zavet“ funkcioniše samo u srpskoj politici, ne i u srpskom pokeru. Kao i srpska pošta, srpski poker radi na podobije ostatka sveta, nema tu metafizičkih proseravanja.
Pojaviš li se na partiji bez kinte u džepu – pride kukajući da si izgubio zato što su suigrači varali – dobijaš nogu u dupe (u boljem) ili letiš kroz prozor (u gorem, a češćem slučaju). Kao ni u politici, ni u pokeru nije izgovor biti prevaren.
Izgleda da je Bakić konačno uvideo jalovost salonskog (saloonskog) izigravanja opozicije koja bi da Vučića „sruši“ naricanjima i karikaturama, pa je odlučio da zasuče rukave, što je odluka za kapu dole. Tom odlukom završen je teži i veći deo posla. Kako to? Pa još ni stranka nije osnovana. Lako, brate. Najteže je nakaniti se. To je, da kažemo, 50% posla. Preostalih 25% je politička orijentacija buduće stranke – levica – a istorija nas poučava da ovakvim (i gorim) dekadencijama na put staje samo levica.
Preostalih 25% u stvari je 2700% – tako je to u politici – ali je, kako rekoh, lakši deo. Bakiću ne treba skretati pažnju da buduću stranku mora urediti onako kako namerava da uredi državu, ali mu treba skrenuti pažnju da Vučića ubuduće sagledava kao politički, ne kao metafizički ili čak kosmički problem, a iz intervjua u Vremenu vidim da je tom još uvek sklon.
Druga stvar na koju Bakiću treba skrenuti pažnju jeste da ne žuri ni u bojkot ni u izbore, nego da radi na organizaciji stranke, da bi na izborima 2024. možda i većinu osvojio.
Treće skretanje pažnje je da se okane moralnosti, moralnih gromadnosti, neokaljanosti, mladosti i ostalih trica i kučina iz srpske istorijske ropotarnice, nego da u stranku prima svakog ko to hoće, ali da svakog ko se ne uklopi u sistem, iz stranke promptno izbaci šutom u dupe. Kad čujem kako će stranka zvati, moći ću i nešto više reći – nomen est omen – za sada ovoliko.
(Kolumna za dnevni list ''Danas'')
