Do sada je uspostavljanje političke ravnoteže između Zapada i Rusije uglavnom uspevalo, ali za male države Zapadnog Balkana to postaje sve teže, piše u pregledu situacije koji je za nemački javni servis MDR, iz Beograda pripremio Andrej Ivanji:
„Srbija je, na primer, već godinama – ne baš brzo, ali stabilno – napredovala ka članstvu u EU, ujedno kupujući oružje i prirodni gas po povlašćenim cenama od bratske Rusije. Srbima je bilo dozvoljeno da slave i vole Vladimira Putina, a Vlada Srbije izbegla je da uvede sankcije Moskvi zbog aneksije Krima.“
„Sve to nije baš rado viđeno u Briselu, Vašingtonu, a ni u Berlinu“, ali su tamo „pokazali razumevanje i nisu baš vršili pritisak“, piše MDR. „To će se verovatno promeniti ako ruski vojnici uđu na ukrajinsku teritoriju. U tom slučaju, jaz između Zapada i Rusije bi dugo bio toliki, da EU više ne bi razumela srpski srednji put između Istoka i Zapada.“
„Za razliku od Srbije“, nastavlja MDR, „članice NATO Albanija i Severna Makedonija odmah su stale na stranu Ukrajine i zapadnih saveznika i protiv Rusije. Takođe i Kosovo. U Bosni i Hercegovini, kao i uvek, sve je komplikovano, pa ta zemlja ne može da zvanično zauzme stav.“
Za to vreme, „Crna Gora zabija glavu u pesak“, piše MDR. „Iako članica NATO, Crna Gora se i dalje pravi da ukrajinski sukob ne postoji.“ U tekstu se prenosi da „duboka kriza vlasti parališe zemlju“, ali i podseća da je „i tamo društvo podeljeno oko Rusije i Putina: crnogorski Srbi (više od 30 odsto stanovništva) uglavnom podržavaju sve što Kremlj radi, a Crnogorci ne.“
„Čovek bi pomislio da je u Hrvatskoj, članici EU i NATO, po pitanju ukrajinske krize sve jasno. Ali nije“, piše MDR i ukazuje da je „predsednik Zoran Milanović opisao Ukrajinu kao korumpiranu zemlju kojoj ne bi trebalo da bude mesto u NATO. I da hrvatski vojnici ni pod kojim uslovima neće učestvovati u tom sukobu. Premijer Andrej Plenković morao je da se izvinjava zbog izjava predsednika i za propust okrivio dijabetes od kojeg boluje.“
Na kraju analize se zaključuje: „Dalja eskalacija sukoba između Rusije i Zapada mogla bi da utiče na bezbednosnu situaciju na Balkanu – zato što je to mala, sporedna scena koja ne šteti velikim silama, gde Rusija ima više od jednog uporišta i na mesto kojem bi sukob mogao dalje da eskalira.“
Kakvu podršku nudi DPS?
Nemački Zidojče cajtung bavi se aktuelnom situacijom u Crnoj Gori i piše: „Dritan Abazović na prvi pogled sebe sada može da vidi kao pobednika. Pritom je krajnje je nejasno kako bi buduća vlada mogla da izgleda.“
List podseća da predsednik URA Abazović želi da formira manjinsku vladu, ali i da bi u njoj zavisio od podrške ranije skinute sa vlasti DPS predsednika (Mila) Đukanovića.
„Prosrpski Demokratski front takav scenario već naziva ’izdajom’ volje biračkog tela 2020. i proriče da će to stvoriti ’znatnu nestabilnost’. Predsednik Đukanović je nagovestio da bi mogao da podrži manjinsku vladu, barem u ograničenom periodu“, piše nemački list i zaključuje: „Međutim, nije sigurno da li bi njegov DPS u ovoj konstelaciji podržao reformu pravosuđa i antikorupcijske mere koje traži URA.“
Priredila Dijana Roščić
