Vizionar Vesić će štrajkovati u Skupštini grada, a višedimenzionalni multiplikovani novopečeni vojnik Vulin u Skupštini Srbije i verovatno još ponegde istovremeno, samo još ne znamo tačno gde. Koja prpa!
Najava velikog mitinga opozicije za 13. april u Beogradu je u prvi mah dočekana bez neke veće reakcije od strane vlasti. Uglavnom se svodila na potcenjivanje tog događaja. Predsednik je čak izjavio da na ulice izvode ljude oni kojima je rejting ispod 10%. Ipak, situacija se ubrzo naglo promenila. Prvo su najavljeni najveći mitinzi u srpskoj istoriji u Novom Sadu 11. aprila i Beogradu 19. aprila. Uprla se mašinerija – organizuje se prevoz sa pratećim lanč paketima, đacima se nudi novac i opravdanje za izostanak iz škole i pritiskaju zaposleni u javnom sektoru da svojim prisustvom uveličaju ove veličanstvene događaje. Potom je organizovan rijaliti performanas u kojem je vlasnik Pinka kao hteo da dođe na protest sa pet kamiona da pušta muziku i širi ljubav, što mu je potom policija kao zabranila. Nakon toga su se pojačali pritisci na autobuske prevoznike – svi oni koji budu pristali da prevezu građane na protest 13. aprila će biti izloženi različitim vrstama inspekcijske kontrole. Vrhunac je bila najava ultimativnog rijaliti performansa, verovatno u ružičastoj režiji sa direktnim prenosom – Vesić i Vulin su najavili štrajk glađu zbog nasilja koje se već mesecima odvija na ulicama širom Srbije, a koje organizuju i predvode Đilas, Obradović, Jeremić i ko zna još ko. Vizionar Vesić će štrajkovati u Skupštini grada, a višedimenzionalni multiplikovani novopečeni vojnik Vulin u Skupštini Srbije i verovatno još ponegde istovremeno, samo još ne znamo tačno gde. Koja prpa! Uplašili se da im građani ne ulete u ova velelepna zdanja na subotnjem protestu. Ali nije samo to u pitanju. Nikada nije bilo očiglednije da osim što ne želi, ova vlast ne ume da primenjuje zakone – štrajk glađu je ekstremna mera za kojom posežu samo oni koji nemaju vlast i koji se pred njom osećaju bespomoćno. Ergo, ispada da je vlast u rukama građana u protestu i da se pred njima vlastodršci osećaju bespomoćno. Ni sam Šekspir ne bi mogao da smisli ovakav oksimoron.
Autor je profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.
