Miroslav Mišković, dugo godina najuticajniji privrednik u Srbiji u međuvremenu je postao pisac. Ipak, nikada ni pred sudom, pa ni u knjizi nije objasnio poreklo svoje imovine, niti je država do danas, uprkos brojnim obećanjima, donela Zakon o proveri porekla imovine. Jedini dokazi o tome da su Mišković i drugi biznismeni kapital stekli zahvaljujući povlasticama države devesetih godina, u vreme sankcija, izneti su u dva serijala Insajdera – Državna pljačka države i Službena zloupotreba koji su emitovani na B92. To je očito i razlog zbog kojeg je Mišković u svom spisateljskom prvencu od svih medija spomenuo samo B92, optužujući tako ustvari Insajder da je vodio svojevrsnu hajku.
"Maksi smo prodali zato što više nisam mogao da podnosim pritiske koji su dolazili iz vlasti, ali i tadašnje opozicije, a koje su orkestrirano podržavali mediji. U tome je prednjačio B92 na čelu sa Veranom Matićem", tvrdi Mišković, pravdajući poslovnu odluku da proda tadašnji Maksi, koji je kupio pod imenom Ce market.
Mišković se u knjizi žali i na novinske tekstove u kojima je potegnuto pitanje monopolskog položaja o kom su govorili, kako sam navodi poitičari, analitičari i regulatorna tela.
"Pravljene su specijalne televizijske emisije, opet najviše na B92", tvrdi Mišković u knjizi.
Miroslav Mišković može ovako da piše upravo zbog činjenice da se nadležne državne institucije nisu bavile ključnim dokazima kojima su, prema istraživanju novinara Insajdera, institucije raspolagale, a koji su objavljeni u serijalima Insajdera na B92.
Iako je hapšenje Miškovića 2012. prikazano kao dokaz političke volje da se ozbiljno bori protiv korupcije, slučaj Mišković pokazuje upravo suprotno.
Umesto odgovora na navode iz knjige, podsećamo vas na ključne dokaze koje je na tadašnjoj televiziji B92 Insajder objavio u svojim serijalima.
Povlasticama do prvog miliona
Devedesetih, pod izgovorom izbegavanja sankcija, država počinje da osniva of šor firme koje služe i kao klasični paravan za iznošenje novca iz zemlje. Za iznošenje novca iz zemlje država je koristila i privatne firme registrovane u of šor zonama, pre svega na Kipru.
Prema dokazima do kojih su došli novinari Insajdera, tokom 1998. državna firma Antexol je of šor kompaniji Miroslava Miškovića Hemslejda i banci Delta prebacila na račune najmanje 18 miliona maraka u različitim valutama bez naloga da se taj novac nekome uplati, odnosno bez navedene namene. Mišković je odbio da za Insajder odgovori na pitanje šta je bio razlog takvih transakcija.
Takve milionske transakcije novca svih građana, čija se namena ne navodi, bile su poznate nadležnim institucijama u zemlji još 2001.
Istraživanje Insajdera pokazalo je i da je vlasnik kompanije Delta Miroslav Mišković tokom devedesetih bio jedan od povlašćenih uvoznika tako što je u vreme inflacije Delta imala pravo da plaća carinu za robu na odloženo, u roku od 45 dana, umesto u zakonskom roku od osam dana.
U izbornom programu DOS-a pre 2000. jedno od glavnih obećanja bilo je da će, čim dođu na vlast, vratiti opljačkan novac koji je iznet na Kipar a čijem su iznošenju, pored državnih institucija, učestvovale i of šor kompanije pojedinih biznismena.
Od toga se iz nekog razloga odustalo.
Vlasnici ove zemlje
Oni koji su se u vreme Miloševića obogatili švercom koristeći razne državne privilegije postali su još bogatiji u vreme DOS-a, a u vreme Vlade Vojislava Koštunice pokupovali su gotovo sva preduzeća u Srbiji i praktično postali vlasnici ove zemlje. Među njima je i Miroslav Mišković.
Miroslav Mišković vlasnik je holdinga Delta, jedne od najvećih kompanija u Srbiji, a njegovo bogatstvo procenjivano je na 1,5 milijardi dolara. Broj firmi koje su u vlasništvu Miškovića neprekidno je rastao do njegovog hapšenja 2012.
Miškovićeva kompanija bavila se ili se i danas bavi proizvodnjom, maloprodajom, izvozom, uvozom, zastupanjem stranih firmi, distribucijom, razvojem nekretnina, uslugama inženjeringa i konsaltinga, bankarstvom, brokerskim i uslugama osiguranja.
Mišković je jedan od onih koji su svoj prvi milion stekli u vreme vladavine Slobodana Miloševića, a koji su posle demokratskih promena postali vlasnici propadlih fabrika, a tako i hiljada kvadrata, pre svega u Beogradu, i hektara zemljišta u Srbiji. Iako žive i rade u Srbiji, većina njih u ovoj zemlji praktično ima status stranog investitora jer uglavnom sve kupuju krijući se iza svojih raznih offshore kompanija.
Krajnji vlasnik svih kompanija Delta je of šor firma sa Kipra Hemslejd.
Delta, kompanija u vlasništvu firme sa Kipra, posle 2000. godine postaje vlasnik više desetina hiljada kvadrata, više hiljada hektara zemljišta, i poljoprivrednog i građevinskog. Miroslav Mišković je posle 5. oktobra postao najveći investitor i vlasnik nekretnina, zemljišta, preduzeća u Srbiji.
Najdrastičniji je primer privatizacije Luke Beograd.
Luka Beograd – decenija bez epiloga
Problemi oko zemljišta Luke Beograd nastali su 2005, kada to društveno preduzeće za obavljanje lučke delatnosti, putem preuzimanja akcija od radnika ali i od države, kupila luksemburška offshore kompanija “Worldfin”, iza koje su tada stajali Milan Beko i Miroslav Mišković, iako su to prvo negirali. Prema istraživanju Insajdera, Grad Beograd potencijalno je na ovoj privatizaciji, zahvaljujući odlukama nadležnih državnih institucija, izgubio više od dve milijarde evra, zato što zemljište nije išlo na licitaciju.
Preduzeće koje se nalazi na području od oko 220 hektara najekskluzivnije lokacije, kupljeno je za oko 50 miliona evra jer su platili preduzeće a ne pravo na korišćenje ekskluzivnog zemljišta koje ovo preduzeće imalo.
Milan Beko i Miroslav Mišković, kupovnom preduzeća Luka Beograd, preuzeli su obavezu da obavljaju lučku delatnost. Međutim, izmenama Generalnog urbanističkog plana, nadležne institucije omogućile su da se na tom mestu grade stambeni, luksuzni kompleksi.
Projekat je zaustavljen pošto je Grad pokrenuo postupak, praktično se boreći sa odlukama države da na ovaj način privatizuje Luku Beograd.
Vlada Srbije je posle ovog serijala donela novi Zakon o planiranju i izgradnju kojim je predviđeno plaćanje naknade za promenu namene zemljišta u građevinsko.
Niko, međutim, nema odgovor na pitanje, zbog čega je država odlučila da proda svoje akcije u tom preduzeću, iako su znali da Luka neće ostati u centru grada, već da će biti izmeštena. Ako su sve to znali, zbog čega nisu prvo odlučili da izmene Generalni urbanistički plan, kojim će biti predviđeno izmeštanje Luke Beograd, pa da onda akcije preduzeća prodaju nekome ko stvarno hoće da se bavi lučkom delatnošću, a zemljište koje tako postaje gradsko građevinsko, daju na licitaciju, čime bi se obezbedilo mnogo više novca za budžet.
To između ostalog znači i da će izgradnju nove Luke u Beogradu plaćati građani.
Za zloupotrebe prilikom privatizacije Luke optuženi su bivši ministar privrede Predrag Bubalo i bivši rukovodioci Agencije za privatizaciju Centra za tržište kapitala i Akcijskog fonda. Prvostepenom presudom oslobođeni su optužbi za zloupotrebe u vezi sa ovom privatizacijom.
Putarske firme
Miroslav Mišković uhapšen je u decembru 2012. a sudski proces je najavljen kao najvažniji proces protiv korupcije.
On, njegov sin Mаrko, tada vlаsnik firme "Mera investment fund", i Milo Đurаšković, tada vlаsnik "Nibens grupe", "Šer korporаcije" i PZP Niš bili su osumnjičeni da su nezakonito pribavili imovinsku korist od preko 30 miliona evra tako što su „zloupotrebom službenog položаjа“ izvlаčili finаnsijskа sredstvа i imovinu iz privаtizovаnih putаrskih preduzećа.
„Nibens grupa“, bila je jedan od najvećih holdinga nastao kroz privatizaciju nekoliko putarskih preduzeća. Ovaj gigant sastojao se od šest velikih putarskih preduzeća, sa više od pet hiljada radnika i održavao je više od 6600 kilometara puteva.
„Nibens grupa“ nastala je najpre privatizacijom Preduzeća za puteve Niš. Posle toga ređale su se privatizacije na kojima je vlasnik „Nibensa“ Milo Đurašković, po pravilu, pobeđivao. Preko tendera, u martu 2005. godine , on je postao vlasnik PZP Vranje. Samo jedan mesec kasnije kupuje PZP Kragujevac, istovremeno postaje vlasnik najvećeg preduzeća za puteve u Srbiji, PZP Beograd.
Njegov partner u ovoj kupovini, u tada formiranom konzorcijumu, bila je kompanija „Delta“, Miroslava Miškovića. Kada je postao vlasnik i najvećeg vojvođanskog putarskog preduzeća „Bačka put“ iz Novog Sada, Đurašković je došao do toga da praktično kontroliše stanje na putevima, koji su kičma putnih pravaca u Srbiji.
Prema podacima iz Registra, već 2006. godine „Delta“ se povukla iz otvorenog vlasništva u kompanijama. Od tada, vlasnici su korporacija „Šer“, koja je u vlasništvu Đuraškovića i „Mera investment“ sa Britanskih devičanskih ostrva, iza koje je tada stajao Marko Mišković.
Miškovićevi poslovi u putarskoj industriji jedini su zbog kojih je protiv njega na kraju, 2013. godine podignuta optužnica. Prvostepeno je bio osuđen samo za utaju poreza i to tako što je pomogao sinu Marku. Ovu presudu ukinuo je Apelcioni sud i naložio novo sudjenje.
Dokazi do kojih su novinari Insajdera došli u vezi sa povlasticama koje su imali pojedini biznismeni tokom devedesetih objavljeni su u serijalu Državna pljačka države, dok su u serijalu Službena (zlo)upotreba objavljeno na koji su način, zahvaljući odlukama predstavnika vlasti posle 2000, isti biznismeni praktično postali vlasnici zemlje.
