I evo ih opet.
Pre neki dan smo saznali da je Turska ponovo vodila pregovore s Putinom ne bi li ga nagovorila „da obuzda Asada“. I svi ostali s njim vode nekakve pregovore u nameri da ga nagovore da obuzda Asada. I nikako da razumeju zašto im on uvek sve obeća, a potom ne drži svoju reč. I svi se trude da njegovom „kuvaru“ Prigožinu ustupe neki novi naftni izvor ili još koju rafinerijicu, ne bi li ga najzad odobrovoljili.
Svet uporno odbija da vidi očigledno. Ubeđivati Putina da obuzda Asada je apsolutno uzaludan posao. Putin svoj rat vodi baš tako što sprečava namere onih koji bi da obuzdaju Asada, tako što minira namere svih onih koji se trude da ograniče „suvereno pravo“ svih belosvetskih asada, huseina, gadafija, miloševića da vrše ratne zločine nad svojim i tuđim narodima. I baš je to igra koju Putin već godinama igra, planirajući da sve redom nadigra. To i jeste taj njegov „sveti rat“, rat za ustanovljavanje „novog“ svetskog poretka. Ali isključivo po njegovoj meri.
A vi stalno pokušavate da ga tamo nekakvim rafinerijicama potkupite. Zato svet i ne može da obuzda onu bliskoistočnu barabu sa jedva 1% ukupnog BDP-a planete. Svet je odlučio da misli o bilo čemu drugom osim o nafti, a Putin za to vreme vodi svoj „sveti rat“ globalnih razmera.
Već sam zaista umoran od kuknjave naših vajnih analitičara o tome kako Putinovoj Rusiji nedostaje velika ideja. Eno gde je Gundjajev, Putinov glavni poverenik za veru, nedavno pozvao „pravoslavnu omladinu“ da zajedničkim snagama jednom za svagda dokrajče štetno nasleđe epohe humanizma i renesanse. Poručio im je da su ljudi najsrećnije i najpravilnije živeli u periodu od 6. do 10. veka (naravno) naše ere. Vratiti čovečanstvo u „mračni srednji vek“ – zar to nije „velika ideja“?
Da, Putin je svoju vladavinu počeo kao običan sitan kriminalac. Ali tokom proteklih godina u njegovoj glavi su se rodile i stasale globalne ideje, koje su potom izazvale nastanak današnja dva međusobno suprotstavljena bloka: Putinove Rusije i ostalog civilizovanog sveta, sukob dva globalna pristupa svetskom poretku. Baš kao što je i Drugi svetski rat takođe bio sukob dva suprotno polarizovana pogleda na svet.
Zato već dosta dugo i sve češće ponavljam sledeće: to što je za svet nekada bio Hitler – danas je Putin. Izazov koji Putin danas baca u lice savremenoj civilizaciji je isto toliko opasan koliko i Hitlerov izazov upućen svetu tokom prve polovine prošlog veka. I to je danas glavni izazov svetu. Sve ostalo (islamski fundamentalizam, kineski totalitarizam) može i da sačeka.
Putin svojim „zapadnim partnerima“ neprestano ponavlja isto ono pitanje koje je „zapadnim demokratijama“ postavljao njegov „slavni“ predhodnik: da li ste spremni da ginete za Dancig? Ponavlja on to u raznim varijantama. I kada sugestivno izgovara „da li vam je potreban svet bez (njegove, imperijalne) Rusije“, on ponavlja isto to sakramentalno pitanje.
Na ovako postavljeno pitanje moguća su dva odgovora: ili kapitulacija ili odgovor simetričnim pitanjem: a da li nam je potreban svet u kojem će razni huseini i asadi bojnim otrovima trovati svoje stanovništvo, a svetski lideri okretati glave i cinično konstatovati da nema jasnih dokaza da je zločin počinjen? Ovaj sukob neće rešiti ni veličina nečijeg udela u svetskom BDP-u, ni broj nuklearnih glava koje neka zemlja poseduje. Njega će rešiti vera u moralno preimućstvo svoje ideje o globalnom svetskom poretku i mesijanska odlučnost da se u toj borbi nepokolebljivo ide do kraja.
Kasparov.ru, 31.08.2018.
Prevod s ruskog Haim Moreno
