Evropska unija je započela proces koji bi na kraju mogao koštati Poljsku prava glasa u Briselu. To je odgovor na nastojanja poljske vlade da uspostavi partijsku kontrolu nad pravosuđem pomoću „reformi“ čiji je navodni cilj da se sudovi u zemlji očiste od bivših komunista.
Pokretanje postupka predviđenog članom 7, koje je Brisel nazvao „atomska opcija“, nikada ranije nije bilo korišćeno protiv države članice, što jasno pokazuje koliko Evropsku uniju iritira antidemokratski kurs koji Varšava nepopustljivo sprovodi od 2015. godine, kada je nacionalistička stranka Pravo i pravda (PiS) došla na vlast. Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk, bivši poljski premijer, rekao je: „Ta odluka je posledica promena koje je predložio PiS, a koje će postaviti vladu iznad zakona, a ne zakon iznad vlade“. Nekoliko sati kasnije, poljski predsednik Andrzej Duda (PiS) prkosno je ratifikovao upravo one promene koje izazivaju zabrinutost Donalda Tuska i EU, čime je omogućio vladajućoj stranci da postavlja sudije političkim imenovanjem.
Čak i Theresa May, koja u inostranim posetama obično izbegava teška pitanja, obećala je da će tokom posete Varšavi staviti do znanja da je Velika Britanija „zabrinuta“ zbog postupaka poljske vlade protiv pravosuđa. „Važno nam je poštovanje vladavine prava i očekujemo da se svi naši partneri pokoravaju međunarodnim normama i standardima“, rekao je juče premijerkin portparol. Mateusz Morawiecki, poljski premijer koga je prošle sedmice imenovala PiS, verovatno će učtivo klimati glavom i uveravati britansku premijerku da je sve u redu, a onda nastaviti da je ignoriše isto onako kao što je vladajuća partija ignorisala sve međunarodne primedbe o svojoj antidemokratskoj politici u prethodne dve godine.
U stvari, PiS već pokušava da okrene tu situaciju u svoju korist na domaćem terenu tako što forsira svoju propagandnu mašinu – na čijem čelu su mediji koje kontroliše država – koja među građanima podržava paranoju sugerišući da EU napada Poljsku (ne sadašnju vladu, nego zemlju) koja samo potvrđuje svoj suverenitet u nacionalnim poslovima. Portparolka PiS-a Beata Mazurek reagovala je na odluku EU tako što je rekla da „taj potez ne pogađa PiS, već Poljsku“. Ona je napala opozicionu liberalnu stranku Građanska platforma, koju PiS smatra izdajničkom saveznicom Brisela u borbi protiv poljskih interesa. Kao što je rečeno na državnoj televiziji posle najave EU: „Suverenost Poljske se ne sviđa Berlinu, Briselu i opoziciji.“
Otkad je došla na vlast, PiS se predstavlja kao pokret otpora protiv dominacije moćnih zapadnih nacija i korporacija koje Poljskoj nameću svoju volju od 1989, to jest od početka njenog ekonomskog preobražaja. U jednom intervjuu iz 2016. godine Mateusz Morawiecki, novi premijer čiji je glavni zadatak bavljenje tenzijama između Brisela i Varšave, rekao je: „Danas nam je sve jasnije da nas [Poljsku] tokom mnogih godina podriva nevidljiva ruka tržišta… do te mere da smo postali zavisni od stranaca.“
Nezadovoljstvo zbog te zavisnosti i podređenosti volji stranaca najvažnija je emocija iza mnogih politika PiS-a i njene otvoreno neprijateljske retorike prema zapadnoj Evropi i zvaničnicima EU. Na taj način PiS javno potvrđuje otpor prema stranoj dominaciji. Vladajuću stranku Poljske sada podržava 40% poljskih birača, dok Građanska platforma, njena najbliža suparnica, uživa podršku od 17%. PiS je očigledno razumela i iskoristila ozlojeđenost građana i njihovu želju da se odupru svemu što doživljavaju kao stranu dominaciju.
Naravno, ima još razloga za popularnost te stranke, a posebno je važna njena besprimerno velikodušna socijalna potrošnja, potpuno suprotna ponašanju prethodnih vlada, koje su se uglavnom držale stava da Poljska ne može da sebi dozvoliti onaj stepen socijalnog blagostanja koji uživaju građani zapadnoevropskih članica EU. Ne može se poreći da je javnim prkošenjem Briselu vladajuća stranka uspela da probudi osećanje nacionalnog ponosa i dostojanstva, koje je bilo melem za nacionalno ogorčenje poljskih građana i koje je kod mnogih od njih probudilo potrebu – koliko god ona iluzorna bila – za samostalnim upravljanjem sopstvenom sudbinom. Nameću se paralele sa britanskom kampanjom za izlazak iz Unije i naglaskom na „preuzimanju kontrole“ od siledžijskog Brisela.
Velika razlika je to što PiS ne želi da Poljska napusti EU, bar ne dok je najveći korisnik evropskih fondova. Između 2007. i 2013. Poljska je dobila skoro 60 milijardi funti iz evropskih razvojnih fondova. Kada se tome doda 76 milijardi funti koje su joj namenjene u tekućem budžetskom okviru (2014-2020), suma koju će Poljska dobiti znatno nadmašuje vrednost Maršalovog plana (izraženu današnjim dolarima), programa za obnovu cele zapadne Evrope posle Drugog svetskog rata.
Sve dok novac pritiče, čak i političari koji su najveći protivnici Brisela želeće da njihova zemlja ostane u Evropi. Jedino što bi zaista zastrašilo PiS bila bi ubedljiva pretnja da će sredstva biti obustavljena ili bar znatno odložena, jer bi to ugrozilo planove potrošnje. Štaviše, čim bi poljski građani shvatili da je manji priliv novca u zemlju posledica politike PiS-a, nacionalni ponos bi se pretočio u gnev na vladajuću stranku zato što nije bila pragmatičnija u odnosima s Briselom.
U svakom slučaju, vlada Poljske ne mora previše da brine zbog pokretanja člana 7 jer je to samo prvi korak u dugom procesu; pored toga, da bi Poljskoj bile nametnute stvarne sankcije, s tim bi morale da se saglase sve druge članice EU. Mađarski saveznik PiS-a, jednako autoritarni premijer Viktor Orbán, već se zarekao da će staviti veto na uvođenje bilo kakvih sankcija Poljskoj.
Šta god da urade, institucije Evropske unije biće na gubitku: ako ništa ne preduzmu, PiS će mirno nastaviti da razgrađuje demokratske norme; ako Brisel primeni mere koje u ovom trenutku ima na raspolaganju, samo će ojačati moć PiS-a u Poljskoj, a to znači da će ga teško naterati da promeni kurs.
Brisel očigledno mora da preispita pravila upravljanja Evropskom unijom. Među njima nema realističkih odredbi za bavljenje vladama koje se izruguju osnovnim principima Unije… pri čemu i dalje uzimaju novac iz njenih fondova.
Autor je bivši urednik Warsaw Business Journala.
Remi Adekoya, The Guardian
Prevela Slavica Miletić - Peščanik
