Heinz-Christian Strache (FPÖ); Foto: Manfred Werner / Wikipedia
Tokom maja meseca dobijamo bogat uvid u banalnost poslovne logike i u pravu narav desničarskog patriotizma. Tumačenje otapanja severnog pola kao izvrsne poslovne mogućnosti, želja za medijskom kontrolom kakvu je postigao Viktor Orban, dosledno glasanje u Evropskom parlamentu protiv zakonskih predloga koji bi imali pozitivan učinak na živote običnih ljudi, slikoviti su slučajevi koji potrvđuju da radikalna desnica i kapital pamte ljubav staru.
Otapanje severnog pola je izvanredna prilika za dalje poslovanje, mogli smo da saznamo ni od koga drugog već od Majka Pompea.
Državni sekretar SAD je nadahnuto govorio o neviđenim poslovnim mogućnostima koje će se otvoriti kako u oblasti ekstrakcije nafte na površini Zemljine kugle koja se trenutno nalazi pod ledom, tako i u oblasti transporta i trgovine, budući da će nestanak ledenog omotača značajno skratiti vreme plovidbe između SAD i delova azijskog kontineta.
Time je nepriznavanje klimatskih promena, stav koji karakteriše Trampovu administraciju, dobio jedan posve zanimljiv obrt: izgleda da je američki politički establišment spreman da stane na stranu naučne istine, da prizna efekte globalnog zagrevanja, i ujedno da ostane veran svom kredu: business über alles.
Iako riznica kolektivnog znanja nije uskraćena za uvid da je business über alles ideja vodilja ne samo američkog političkog establišmenta, već političkog establišmenta uopšteno, retko se događa tako spektakularan prikaz toga kakav je prošlonedeljni slučaj Hajnca-Kristijana Štrahea. Sada već bivši zamenik kancelara Austrije i bivši predsednik fašističke stranke Slobodarske stranke Austrije, snimljen je kako dogovara posao s navodnom predstavnicom jednog ruskog oligarha.
Nemački Spiegel i Süddeutsche Zeitung su, nakon analize autentičnosti, objavili video materijal iz 2017. koji prikazuje kako Štrahe obećava austrijske javne nabavke navodnoj predstavnici ruskog oligarha, a zauzvrat traži da ruski partner njemu kupi najčitanije austrijske novine Kronen Zeitung.
Inspriaciju za takvo poslovanje pružao mu je uspeh medijske imperije komšijskog političkog kolege, Viktora Orbana. Između ostalog zabeležena je Štraheova izjava prema kojoj u Austriji želi medijske odnose poput onih u Orbanovoj Mađarskoj, te da bi mu godilo posedovanje i nekoliko TV kanala.
A da austrijski slobodari i mađarski Fidesz nisu izuzeci među desnim snagama koji rado sarađuju s korporativnim elitama, empirijski je pokazao Corporate Europe Observatory, organizacija koja prati uticaj korporacija na izrade EU politika.
U slučajevima ključnih predloga koji se tiču uslova rada, izbegavanja plaćanja poreza ili rodnog jaza u platama, stranke evropske krajnje desnice glasaju protiv interesa većniske populacije, odnosno podržavaju interese kapitala. Osim glasanja na razini EU, istraživanjeCorporate Europe Observatory nudi prikaz i korupcijskih skandala u kojima stranke ekstremne desnice imaju udela.
A.J.
