Populističke vlade istočne Evrope, posebno u Poljskoj i Mađarskoj, izgubile su svog političkog „kuma“ – Donalda Trampa. Da li će sada morati da se preorijentišu i hoće li život ostalim Evropljanima biti lakši?
Tokom izborne kampanje Džozef Bajden vrlo je jasno dao do znanja kakav je njegov stav prema populističkim vladama istočne Evrope: „Vidite li šta se događa, od Belorusije, do Poljske ili Mađarske? Uspon totalitarnih režima u svetu. Naš predsednik podržava sve negativce ovog sveta“, rekao je Bajden odgovarajući na pitanja televizijske mreže ABC.
Činjenica da on Lukašenka, Dudu i Orbana smešta u istu fijoku je šamar desničarskim populistima u Evropi. I upozorenje državama o kojima je reč.
Između poricanja i izmotavanja
Slovenački premijer Janez Janša, koji je prerano čestitao Donaldu Trampu na izbornoj pobedi, sada je u nebranom grožđu. Ali, Janša se tvrdoglavo drži svoje linije i poziva se na „kašnjenja i poricanje činjenica“. Čak ga je i njegov ministar odbrane upozorio da takav stav „nije u interesu Slovenije“.
U Varšavi su ostali diplomatski dvosmisleniji i čestitali Bajdenu na „uspešnoj predsedničkoj kampanji“. „Poljska želi da održi i ojača strateško partnerstvo na visokom nivou sa SAD“, napisao je predsednik Andžej Duda tokom vikenda. Trampov poraz za njega je udarac, između ostalog i zato što mu je svojevremeno poseta Beloj kući pomogla u kampanji. Duda se hvalio dobrim osobnim odnosom s američkim predsednikom.
Čestitke iz Budimpešte zvučale su isto tako dvosmisleno. Šef kabineta Viktora Orbana bio je „pesimista“ zbog toga kako teče prebrojavanje glasova u SAD. Đerđeli Đuljas je uz to izrazio nadu da će spoljna politika nove američke vlade Demokrata „biti bolja od one prethodne“. Pritom je mislio na Obaminu administraciju. Takođe, s negodovanjem je primetio da je Bajden za svoju kampanju prikupio donacije od Džordža Soroša, koji je za mađarsku vladu glavni krivac za sva navodna zla zapadnog liberalizma.
„Tramp predsednikovanje značilo je bezrezervnu podršku iz Vašingtona“, piše Peter Kreko iz „Political Capital Instituta“, liberalnog budimpeštanskog trusta mozgova. „Vlada Džoa Bajdena oštrije će reagovati protiv Mađarske, protiv demokratskog nazadovanja i korupcije, kada se radi o kineskim i ruskim investicijama, a što je Tramp uvek ignorisao.“
Trampa niko nije voleo kao Poljska
Ankete sprovedene tokom jeseni pokazale su da je Poljska bila jedina zemlja u Evropskoj uniji u kojoj je većina glasača pozitivno gledala na Trampa. Razlozi za tu naklonost su sledeći: Tramp je podržao Poljsku u vojnom natezanju s Rusijom i za to ubrao plodove -. Iako je odluku o jačanju američkih trupa u zemlji doneo još Obama. Uz to, Tramp se oštro protivio izgradnji gasovoda Severni tok 2, podržao je istočnoevropsku integraciju kroz „Inicijativu tri mora“ (CEE) i generalno se na njega gledalo kao na ideološki srodnu dušu. Uz to, Donald Tramp je bio je gotovo jedini spoljnopolitički prijatelj Poljske, države prilično izolovane unutar EU.
„Rezultat izbora je udarac za Kačinjskog i Orbana, jer su se obojica kladila na Trampa“, kaže Pjotr Buras iz Evropskog saveta za spoljne odnose. To se manje odnosi na Mađarsku, koja je strateški nezanimljiva. Međutim, poljski bezbednosni interesi usko su vezani za SAD. „Posebni odnosi između Vašingtona i Varšave prestaće pod vlašću Bajdena.“
Osim toga, Varšava je pogrešno procenila Trampovu zainteresovanost za Poljsku: njemu je pre svega bilo do toga da Poljska remeti spoljnu politiku EU i održava napete odnose s Nemačkom, koju je Tramp video kao svog glavnog neprijatelja u Evropi. S Bajdenom će biti upravo suprotno: Poljska je zanimljiv partner, ako ima dobre odnose s Berlinom. Bajden želi da ojača EU, a ne da je oslabi. I nikako ne želi da se otuđi od Nemačke.
Bajdenova izborna pobeda za Poljsku znači promenu perspektive. Vladajuća stranka Pravo i pravda (PiS) prolazi kroz svoju najveću krizu: ne smiruju se protesti protiv Zakona o abortusu, partija se optužuje da loše upravljanja korona-krizom, tu je i spor s EU oko mehanizma vladavine prava, a postoje i trvenja unutar sama stranke, nabraja Pjotr Buras. Međutim, on ipak ne očekuje neku suštinsku promenu kursa poljske politike, već samo neke manje korekcije.
EU i trojanski konj iz Vašingtona
Poslanik u Evropskom parlamentu iz redova nemačkih Zelenih, Sergej Lagodinski, veruje da će Evropskoj uniji biti lakše kad više ne bude Trampa i njegove zaštitničke ruke nad populistima u istočnoj Evropi. On im je služio kao alibi za njihov politički put. S Bajdenom se, veruje lagodinski, vraćaju prema Evropskoj uniji prijateljski raspoloženi političari koji se oslanjaju na saradnju s Briselom, a ne udvaraju se pojedinim glavnim gradovima pojedinih zemalja. Osim toga, tu postoji svest o opasnosti od neliberalnog i populističkog razvoja. „Sada, kada više nema vašingtonskog ’kuma’, uslovi na mnogim područjima su bolji“, smatra poslanik Zelenih u Evropskom parlamentu.
Lagodinski ocenjuje da je izbor Bajdena „udar protiv populističke internacionale“, ali istovremeno upozorava da ne bi trebalo biti prevelikog oduševljenja: „Rezultat izbora nam pruža priliku da malo predahnemo, ali Evropu ne oslobađa obaveze da odradi svoje domaće zadatke“. To se odnosi na veću stratešku nezavisnost, više koordinacije u spoljnoj i bezbednosnoj politici, na odnos s Kinom i još mnogo toga.
Poslanik Zelenih takođe ne očekuje neposredne efekte: i dalje je moguće da Poljska, Mađarska pa čak i Slovenija stave veto na budžet EU zbog klauzule o povezanosti poštovanja načela vladavine zakona s isplatom finansijskih sredstava nekoj zemlji.
Ipak, kao i brojni drugi posmatrači, i Lagodinski veruje da bi bez trojanskog konja iz Vašingtona s američkim predsednikom na čelu, koji se prvenstveno bavio podelom i slabljenjem Evropske unije, život u EU u celini mogao da bude malo lakši.
