Elem, Aleksandar „Batko“ Lukašenko se posle dvadeset i šest godina suverene vladavine Belorusijom – tokom koje ispoljio zavidnu sposobnost balansiranja između EU i Rusije – prekonoć obreo u nebranom grožđu.
Piše: Svetislav Basara
I to u trenutku kad je osvojio fantastičnih osamdeset zarez nešto odsto glasova na izborima na kojima su lopovluci povremeno ličili na scene iz komičnih nemih filmova, poput, recimo, epoizode sa onom babuškom koja se sa naramkom glasačkih listića smandrljava s trećeg sprata niz čaršaf.
Ako ste pomislili da je tema naše današnje kolumne smatranje na temu kojim li će od dva putića Belorusija krenuti, onda trk na sajt NSPM-a, tamo ćete naći tušta i tma beloruskih analiza.
Naša današnja tema je uticaj (eventualnog) Lukašenkovog strmopizda na razvoj situacije vladajućoj i opozicionoj Matuški Serbiji.
Mora biti da naš Aleksandar Visoki sa zebnjom u srcu prati razvoj situacije u Minsku i da duboko u duši strepi od domino efekta koji bi mogao otpraviti u ropotarnicu istorije plejadu demokratskih autokrata – Erdogana, Orbana, onog Poljaka, da pomenem samo neke – a naročito Visokog Njega koji se takođe zove Aleksandar.
Nomen est omen.
Isto tako mora da na drugoj strani, opozicija serbska koja u svemu vidi šansu za Visoki Strmopizd – osim u onome što bi do strmopizda moglo dovesti – vidi šansu i u Lukašenkovoj agoniji.
Ne bi me začudilo da je u opozicionim mutlacima – minus DS-ovim, iz kojih je ostatak zaklanog DS-a isteran zbog neplaćanja kirije – pod utiskom zbivanja u Minsku sklepana nova strategija.
Nagađam da alatka opozicionih majki više neće biti „kritična masa“, nego – „kritični procenat“. Kakav sad kritični procenat?
Eh, kakav.
Stvar prosta ko pasulj.
Ako su Lukašenko kola pošla nizbrdo u trenutku kad je osvojio osamdeset posto glasova, sve što treba učiniti jeste poraditi na tome da i Vučić osvoji toliko i – gotova stvar, Srbijom odmah počinju da teku reke meda i mleka.
Da li opozicionari tako razmišljaju, ne znam – ovo je bila šala komika – ali je nesporno da udarnički rade na tome da na vanrednim izborima, koje Visoki izokola najavljuje, Vučić doista osvoji osamdeset zarez nešto glasova; neće mu – kako stvari stoje – trebati ni lopov-babuške koje skaču sa trećeg sprata.
Iz dana u dan se pokazuje da je moja procena da se strategija Đida i Guzijana svodi na tihu eliminacija svih iole značajnih opozicionih grupacija – DS je već prdnula u čabar – i čekanje da se Vučić strmopizdi (ili da ga neko strmopizidi), bila ka vladičina.
A kako će biti kad Vučić osvoji 80% može se naslutiti iz najrecentnijeg opozicionog fukarluka, onog u kome je onaj Jeremićev potpredsednik, Jovanović, u niskom preletanju iz Guzijanovog u Đidovo jato, Guzijana ocrnio na pasja kola i pride mu nabio na nos delimičnost bošnjačkog porekla. Što reko (nasliko) Paja Jovanović – vesela braća, kukala im (naša) majka.
