U tekućem sukobu između desnice i levice – između demagogije i egalitarizma – od ključnog je značaja održati otvorene kanale za jasnu i razgovetnu komunikaciju. Donald Tramp ima svoj tviter nalog. Berni Sanders ima uživo strimovane debate.
Tramp i njegova populistička poza su inspirisali mnoga neubedljiva poređenja sa Sandersom, ali obojica zaista dele dar za zaobilaženje zvaničnih medija i direktno obraćanje javnosti. Sanders je to ponovo pokazao u ponedeljak uveče, nastavljajući ono što je započeo svojom prethodnom debatom o opštem zdravstvenom osiguranju, koju je pratilo više od milion i po gledalaca. Debata održana u ponedeljak bila je naslovljena: „Nejednakost u Americi: uspon oligarhije i propast srednje klase“. Pored Sandersa, u debati su učestvovali i senatorka Elizabet Voren, reditelj Majkl Mur, ekonomista Derek Hamilton i mnogi drugi.
Kao i debata posvećena zdravstvenom osiguranju, i ovaj događaj je bio strimovan uživo od strane nezavisnih i netradicionalnih medija, uključujući Gardijan, Now This, The Young Turks Network i Act.tv, kao i na fejsbuk stranama Sandersa, Voren i In These Times. Kada se sve sabere, ova debata je doprla do više gledalaca od prethodne: 1,7 miliona.
Pored autsajderskih medijskih strategija, Trampa i Sandersa povezuje i veština da prošire Overtonov prozor, što je pomalo čudan naziv za raspon ideja i javnih politika koje se podrazumevaju u nekom političkom trenutku (pojam je dobio ime po Džozefu Overtonu, bivšem potpredsedniku Mekinak centra za javne politike).
Uzmimo na primer minimalnu nadnicu od 15 dolara po satu. Ona je upala u Overtonov prozor pre 5 godina. Isto se desilo sa istopolnim brakovima između 2000. i 2010. Desničarski medijski glasnovogovornik Glen Bek bio je naročito zaljubljen u pojam Overtonovog prozora, toliko da je 2010. objavio istoimeni roman. Tema ovog romana je zavera progresivaca da unište tradicionalne američke vrednosti kroz program suptilnog podrivanja slobode i indoktrinaciju omladine.
Nema, međutim, ničeg suptilnog u vezi sa onim što se trenutno dešava u Americi. Sadašnji trenutak izgleda nadrealno i nestabilno zato što se ovaj prozor ubrzano širi sa obe strane ideološkog spektra. Tramp i Sanders nisu jedini generatori ove promene, ali su svakako najvidljiviji i najuticajniji. Na desnici beli nacionalisti podstaknuti Trampovom pobedom marširaju ulicama, a antiimigrantska retorika je prešla put od predloga za deportovanje ljudi bez dokumenata, do postavljanja pitanja o tome da li uopšte treba da prihvatamo bilo kakve imigrante.
Na levici, skup ideja koji je pre samo par godina bio na margini političke debate dospeo je u njeno središte – to nisu samo minimalna satnica od 15 dolara i univerzalno zdravstveno osiguranje, već i besplatni javni koledži, besplatan dnevni boravak za decu, plaćeno porodično odsustvo, legalizacija marihuane, korenita reforma pravosudnog sistema, federalna garancija zaposlenja i još mnogo toga. Javne politike poput ovih, više puta pomenute tokom debate u ponedeljak, ušle su u mejnstrim dobrim delom zahvaljujući Sandersovoj predsedničkoj kampanji, kao i predanom radu grassroots aktivista i društvenih pokreta koji su ih promovisali tokom poslednjih godina. One će verovatno biti noseći stubovi predsedničke kampanje 2020, bez obzira na to da li će je voditi Sanders ili neki drugi levi kandidat.
Sanders je poslednji segment ove jednoipočasovne debate posvetio pitanju zašto progresivne javne politike poput ovih ne uspevaju na federalnom nivou, uprkos činjenici da uživaju široku podršku u javnosti. Gordon Lafer, ekonomista sa univerziteta Oregon i autor knjige o Američkom savetu za zakonodavnu razmenu (ALEC), objasnio je da su zakoni namešteni od strane korporacija koje finansiraju političare da zastupaju njihove interese, što za posledicu ima sve dublju korupciju. „Ovo je organizovani napor“, rekla je Voren, „da se preuzme vlast na federalnom nivou, kao i na nivou država, tako da ove institucije sve više rade za sve tanji sloj bogataša“.
Prvi segment debate se bavio distopijskom stvarnošću ruralne crnačke zajednice u okrugu Laudnes, u Alabami, gde ljudi žive bez kanalizacije. Ovaj segment se bavio i deprimirajućom bedom miliona ljudi koji žive na ivici beskućništva. Hamilton je ukazao na nemoralnost favorizovanja interesa korporativnih deoničara nauštrb potreba i dobrobiti ostalih Amerikanaca: „Dostojanstvo čoveka se ne može zasnivati na profitabilnosti kompanija“.
Drugi segment je ukazao na vezu između desetkovanja sindikata – što je delom rezultat zakona donesenih pod uticajem ALEC-a – i istanjivanja srednje klase. Kako je primetila Voren: „Sindikati su gradili američku srednju klasu i samo je oni mogu obnoviti“.
Sanders često govori o tome da su ovakve debate neophodne zato što se bave temama koje korporativni mediji zaobilaze. „Čini mi se da smo u poslednjih sat i po“, rekao je on u svom završnom obraćanju, „o pitanjima od suštinskog značaja za živote američkih građana rekli više nego što je o njima ikada rečeno na televiziji“. Mejnstrim mediji se zaista fokusiraju na Stormi Denijels i navodno rusko mešanje u naše izbore, dok istovremeno ignorišu ključna ekonomska pitanje sa kojima se suočava većina Amerikanaca. Kako je to formulisao Sanders u nedavno objavljenoj kolumni za Gardijan: „Moramo čuti glas Amerikanaca koji jedva sastavljaju kraj s krajem, čije priče ne dospevaju u novine i na televiziju. Promene nisu moguće sve dok ne budemo razumeli realnost u kojoj žive porodice zaposlenih u Americi“.
Uprkos medijskoj opsednutosti skandalima i intrigama, ekonomska pitanja koja se tiču najnužnijih potreba još uvek su najvažnija za većinu Amerikanaca. Prošlog leta, na primer, Blumberg njuz je objavio rezultate ankete u kojoj su ljudi bili pitani šta je po njihovom mišljenju „najznačajniji problem sa kojim se zemlja suočava“. Oko 35% ispitanika je reklo: zdravstveno osiguranje, što je više glasova nego što su zajedno dobili imigracija, porezi, terorizam i odnosi sa Rusijom – teme koje dominiraju u izveštavanju korporativnih medija.
Ono čemu prisustvujemo je situacija u kojoj se nepomerljivi objekat susreće sa nezaustavljivom silom. Sa jedne strane korupcija, uzrokovana uticajem privatnih interesa na naš politički sistem, čini taj sistem nesposobnim da služi javnom dobru i dobrobiti građana. S druge strane građani, koji možda ne znaju detalje o tome kako bogati finansijeri i korporacije kupuju političare, jasno vide činjenicu da je politički sistem korumpiran i da više ne radi. Ili preciznije, da radi upravo onako kako njegovi upravljači žele – čineći bogate još bogatijima, ojačavajući oligarhiju i povećavajući nejednakost do neviđenih razmera.
Ovakva korupcija u najvećem broju slučajeva ima za posledicu podsticanje cinizma, političke demobilizacije i pasivizacije. Ako zaista imamo posla sa nepomerljivim objektom, zašto ulagati bilo kakav trud? Zašto glasati? Zašto raditi bilo šta? Ono što je značajno u vezi sa trenutkom u kojem se nalazimo jeste to što – delimično zahvaljujući šoku zbog Trampovog dolaska na vlast, a delimično zahvaljujući uspehu progresivaca da prošire prozor ostvarivog – cinizam počinje da se pretvara u otpor i u potragu za smelom, progresivnom ekonomskom vizijom. Jedna uživo strimovana debata možda ne izgleda previše značajno, imajući u vidu obim i dubinu problema sa kojima se suočavamo. Isto tako, jedan glas sam po sebi retko može da promeni stvari. Ali jedan po jedan, oni znače sve.
Theo Anderson, In These Times
Za Peščanik preveo Rastislav Dinić
