Kompanija “Lanako” samo će u ovoj godini od “Elektrokrajine”, za razne vrste IT usluga, zaraditi 3.948.000 KM.
Uočljivo je to iz Plana nabavki “Elektrokrajine” za 2017. godinu, kao što je uočljivo da je svaka nabavka “pregovarački postupak”.
“Lanako” već godinama potpisuje izuzetno povoljan ugovor (po sebe) sa “Elektrokrajinom”, koji je iznosi 90.000 KM, a vezan je za “podršku i održavanje programa za kadrovsku evidenciju i obračun zarada” i ubjedljivo je najskuplji u BiH.
Međutim, to je sitnica naspram ostalih cijena - za SAP ERP je planirano 750.000, za softver Stone i softver za tarifiranje skoro 2 miliona KM.
Osnovano se zapitati, nakon ovh enormnih cifara, da li “Elektrokrajina” ima uposlenih u IT sektoru (a ima), kolika su im primanja i koliko oni koštaju godišnje?! Pitanje je i koliko je novca svih ovih godina otišlo na njihovu edukaciju i da li je to bio bačen novac, kada “Elektrokrajina” i dalje plaća “Lanaku” usluge koje su najskuplje na Balkanu?! Očito je da jeste; U suprotnom, za sve ove godine došlo bi do smanjenja odliva novca prema “Lanaku”, odnosno bar do smanjenja cijene njihovih usluga.
Ni jedno preduzeće iz elektroprivreda Srbije, Hrvatske, Crne Gore i Slovenije ne troši ni blizu navedenim količinama novca na poslove koje za “Elektrokrajinu” radi “Lanako”.
IT sektor/usluge postao je nova Korupciona platforma, preko koje se iz Javnih preduzeća odlivaju desetine miliona maraka. I to naočigled svih i na svim nivoima, a niko ni ne pokušava da reaguje.
Ko se još uopšte sjeća projekta “e - dnevnik”, koji je, navodno, provođen osam godina, a da nikada u stvarnosti nije zaživio. Utrošeno je 1,5 miliona KM, što se zna.
U proteklih nekoliko mjeseci objavio sam čitavu seriju tekstova o malverzacijama u ovom sektoru, ali ne postoji nijedna informacija o tome da je bilo ko od nadležnih reagovao.
Neće ni reagovati, jer iza IT kompanija koje imaju streloviti rast poslednjih nekoliko godina stoje vodeće političke ličnosti.
U situaciji kada u Republici Srpskoj novca navodno nema za plaćanje osnovnih obaveza, bilo da je riječ o zdravstvenom i penzionom osiguranju brojnih budžetskih korisnika, desetine miliona KM odlivaju se, preko IT usluga, u privatne džepove.
Nije sporno da je potrebno razvijati i unapređivati IT sektor, ali je nesporno da se to ne bi smjelo raditi po tri do četiri puta većim cijenama od realnih.
