"Zadovoljna sam i ponosna slobodom medija i nivoom demokratije u Srbiji", briljirala je premijerka, u zemlji u kojoj je demokratija iskrivila kičmu pod težinom samovolje nekolicine nedemokratski izabranih vladara
Da se premijerka Srbije, i građani zemlje čija je premijerka, ne bude u istoj zemlji iz jutra u jutro, postaje sve jasnije. Naime, Ana Brnabić, premijerka Srbije, u poslednjih nekoliko nedelja kao da je rešila da prestigne predsednika Aleksandra Vučića u kontinuitetu davanja neverovatnih izjava za javnost, kojima dokazuje da ona, baš kao i predsednik, ne živi u istoj zemlji kao i građani kojima se obraća.
Premda ona verovatno veruje kako joj se ne može zameriti, jer se još na početku izjasnila kao nepolitička premijerka (sic!), Ana Brnabić pokazala je najneverovatnije nerazumevanje demokratije koju toliko često pominje u obraćanjima javnosti. Naime, u gostovanju na Hepi (Happy) televiziji, Brnabić je rekla da joj nije jasno kako bi se mogli ispuniti zahtevi sa protesta, ako opozicija ne želi da učestvuje na izborima. Pritom, zahteve protesta, koji su već dobro poznati (slobodni mediji, pet minuta za proteste u vestima RTS-a, učešće opozicije u svim debatnim emisijama javnih servisa, hapšenje odgovornih za ubistvo Olivera Ivanovića, smena ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, hapšenje nalogodavaca paljenja kuće novinara Milana Jovanovića, prestanak nasilja i pritisaka koje u Srbiji trpe neistomišljenici režima…) premijerka namerno prevodi u jedan jedini zahtev – „rušenje Aleksandra Vučića“. Verujući da joj je pridev nepolitičke premijerke, koji je sama sebi nadenula, obezbedio da se napravi gluvom kad god ona to poželi, Brnabić garant demokratije u modernom društvu svodi na postojanje institucije izbora, čak i kada njihovu atmosferu i rezultate diktiraju crni džipovi bez tablica i posebni spiskovi kojim vladajuća stranka beleži da li su svi njeni članovi glasali, ili po nekog treba otići džipom i dovući ga do glasačkog mesta.
Ipak, ovo je samo poslednji u nizu prazničnih bisera premijerke Brnabić. Ona je nedavno izjavila i da u Srbiji za dobijanje posla nije potrebna partijska knjižica, pravdajući ovakvu tvrdnju činjenicom da je ona nestranačka ličnost (sic!) i kako su njoj bile odrešene ruke da članove svog kabineta bira po svojoj volji. Premijerka tako zaboravlja da najveći deo građana kojima se obraća nije u situaciji da ih zapošljava predsednikova desna ruka, pa da mogu da budu „neopredeljeni“, ali i pokazuje neverovatnu bezobzirnost prema građanima koji u desetinama hiljada svake godine napuštaju Srbiju, navodeći nepotizam, negativnu selekciju i nepravdu među glavnim razlozima za odlazak iz zemlje.
Nekoliko dana pred kraj 2018. godine, premijerka Brnabić je na jednom skupu okupila nekoliko desetina mladih talenata iz Srbije koji žive i rade u inostranstvu, kako bi sa njima razgovarala o tome šta to još Srbija može da uradi pa da motiviše ljude koji su stekli znanje i iskustvo u inostranstvu, da se vrate i pomognu svojoj zemlji. „U Srbiji je jedino važno da se radi dobro i pošteno“, zablistala je premijerka pred, dozvoliću sebi da pretpostavim, šokiranim ljudima kojima se obratila.
Ipak, njen najneverovatniji zaključak, koji u isto vreme i najviše boli građane ove zemlje i, naročito, sve one koji se svakodnevno suočavaju sa nepravdom, pritiscima i pretnjama, vezan je za nivo demokratija i sloboda – „Zadovoljna sam i ponosna slobodom medija i nivoom demokratije u Srbiji“, rekla je premijerka u decembru na jednom prijemu u Vladi Srbije, samo nekoliko nedelja nakon što je jednom novinaru zapaljena kuća, pucano mu na prag, a potom obijen i stan koji iznajmljuje kako ne bi živeo na ulici, a koji je, gle’ iznenađenja, pisao o ljudima bliskim vlasti. „Zadovoljna“ i „ponosna“, premijerka, briljirala je tokom praznika, onako kako je verovatno jedino i mogla, u zemlji u kojoj je demokratija iskrivila kičmu pod težinom samovolje nekolicine nedemokratski izabranih vladara.
