Pogruženom u medijski automrak, promače mi TV film „Vladalac“ Slaviše Lekića posvećen retrospektivi poslova i dana našeg trenutnog (umal ne napisah „doživotnog“) vladaoca, Aleksandra Vučića.
Piše: Svetislav Basara
Koliko danas ću ga pronaći u bespuću www zbiljnosti i pogledati, strepeći malčice da ću posle špice ugledati dežurnog opozicionog policaja koji maše pendrekom i govori – „tek sad gledaš film, a, izdajniče“?
Napred pomenuti politički dokumentarac izazvao je ogromnu i (ne)podeljenu pažnju vladaočeve i kontravladaočeve publike, što nije bio slučaj sa prethodnim Slavišinim filmom „Zoran Đinđić – hipoteka“ snimljenim povodom desetogodišnjice Đinđićevog streljanja, za koji je sredstva obezbedio – viđi vraga – Vladalac lično, tada u alotropskoj modifikaciji ekspres lonca.
Slaviša ima dara – bio bi odličan režiser – da montažnom tehnikom kolažiranja dokumentarnih snimaka događaja i izjava učesnika (i posmatrača) tih događaja gledaocu u sažetoj formi predoči lanac banalnih, predvidivih (ali namerno previđenih) seljačkih makijavelističkih manevara koji kulminiraju teškim pičvajzom.
Onome ko je pažljivo pogledao raskošnu bedu seljačkog bizantinizma tobožnje Druge, „bolje“ Srbije – a ja sam to učinio dva-tri puta – kao na dlanu predstavljenu u „Hipoteci“, još je te, 2013, bilo kristalno jasno da moramo žestoko ograjisati, a danas, 2020. je još jasnije da smo (za sada) dobro i prošli. Ali nemojte se prerano udarati šapicama o grudi. Nastavak (možda i doživotne) kazne sledi.
Pisao sam ovde ako se sećate (Sebastian se sećate) da su na prezentaciju Lekićevog filma, upriličenu u galeriji na Obilićevom vencu na desetogodišnjicu Đinđićevog streljanja došli Slaviša, njegova prijateljica, TV Bujke (Sebastian će doći na prezentaciju Vladaoca), moja malenkost, pet-šest novinara i novindžika i dva tri slučajna prolaznika. Da se ogreju.
Siguran sam kao onaj penzionisani zastavnik iz Bloka 21, ovako „na za sada neviđeno“, da je Lekić i ovoga puta majstorski uradio posao i sažeto prikazao razvojni put Bore Šnajdera, a.k.a. Vučića, kao što sam još sigurniji da će film nakon što je viđen biti priviđen kao „snažan udarac autokratskom režimu“ i bla, bla, bla…
A ja po ko zna koji put kažem da se ovaj režim održava upravo udarcima koji su snažni samo u čemernoj imaginaciji pretendenata na presto. Pa kako to? Evo kako. Ono što je (u periodima kad nisu na vlasti) za pretendente i njihovu klijentelu zločin i sramota za vladaočevu klijentelu je vrlina i državnička mudrost. Ima tu još jedna stvar. Ništa od svega što se u Vladaocu može videti, Vučić nije radio tajno. Naprotiv! Trudio se da sve bude što javnije. Zašto niko na vreme nije gledao šta radi?
