fbpx

EU referendum

Kao socijalista oduvek imam probavne smetnje sa Evropom. Njene temelje su 50-ih godina prošlog veka postavili katolički liberali i konzervativci, kao odgovor na nacionalizme koji su je uništili u svetskim ratovima.

Brisel 20151

Jeremy Corbyn

Evropa nikada nije bila levičarska ili socijalistička. I sada njome upravljaju konzervativci iz Evropske narodne partije čiji predstavnici kontrolišu Evropsku komisiju, Evropsku centralnu banku i Međunarodni monetarni fond.

Ali Evropska unija je jedini region na svetu u kojem su prava radnika upisana u temeljne regulatorne dokumente i zaštićena zakonom. SAD, Kanada i Meksiko imaju sporazum o slobodnoj trgovini (NAFTA), ali on ne obuhvata socijalna prava. Meksički vozači kamiona dovoze meksičko pivo do američke granice, gde se roba prebacuje u američke kamione koje kontroliše protekcionistički sindikat sumnjive prošlosti. Meksički radnici nisu uključeni u razvoj svog severnog suseda. Oni u SAD ulaze ilegalno kao ekonomski migranti i priključuju se narko-kartelima, jer tamo, za razliku od Evrope, nema slobodnog prometa robe i ljudi preko državnih granica. Ne želim da vidim barijere za britanske kamione koje voze britanski vozači i za britansku robu koju proizvode britanski radnici, a to je jedna od očekivanih posledica izlaska Britanije iz EU, za koji se zalažu mnogi konzervativni poslanici u parlamentu.

Ja sam ubeđeni internacionalista i verujem da je Evropski parlament učinio više za ljudska prava i međunarodnu pravdu, od Palestine do Kolumbije, nego bilo koji parlament, pa i naš. Protivnik sam ideologije štednje na kojoj insistira dominantna Evropska narodna partija, jer ona nanosi štetu mnogim evropskim zemljama, a u Grčkoj je milione ljudi oterala u bedu. Nemačkoj su dugovi otpisani 1953, a Poljskoj 1992. Irska je 2010. od Džordža Ozborna dobila 10 milijardi evra za oporavak svojih propalih banaka. Sramno je kažnjavanje Grčke u ime ekonomista iz prošlog veka i njihovog modela austrijskog ekonomskog konzervativizma. Moji grčki prijatelji iz Pasoka i Sirize ne podržavaju izlazak Grčke iz EU. To ne želi ni Podemos u Španiji. Kada valuta devalvira i porastu cene roba i usluga, ispaštaju radnici i siromašni. Povratak Evropi rivalskih valuta možda odgovara direktorima špekulativnih investicionih fondova koji finansiraju Ukip i evroskeptične medije, ali ne i nama.

Profesor Jan Keršo u svojoj knjizi Do pakla i nazad: Evropa 1914-1949. pokazuje kakva je bila kapitalistička i nacionalistička Evropa i podseća nas na ratove do istrebljenja koji su se u njoj vodili u prvoj polovini 20. veka. Želim drugačiju Evropu, ali za razliku od Dejvida Kamerona i Najdžela Faraža nisam spreman da rizikujem učešće Britanije u evropskom projektu, od Evropske unije do Evropskog suda za ljudska prava, da bih ugodio ljudima koji još uvek sanjaju o staroj Evropi populističkih nacionalizama. Želim da sarađujem sa progresivnim i socijalističkim partijama i misliocima u Evropi na razvoju programa za obnovu ekonomskog rasta utemeljenog na socijalnoj pravdi i produktivnim investicijama.

Britanija od Evropske unije može da uči o obaveznoj radnoj obuci, regionalnim investicionim bankama, društvenom partnerstvu, jakim sindikatima i drugim merama jačanja društvene jednakosti i suzbijanja pohlepe koja pokreće britansku Konzervativnu partiju. S druge strane, kada čujem izjave pripadnika mađarskog Fidesa koji odbijaju da prihvate izbeglice, bojim se nacionalističke i ksenofobne Evrope koja zatvara svoje granice. Ali bez obzira na brojne rezerve, svakako sam protiv neprijateljskog stava prema Evropi koji poslednjih godina jača u Britaniji zahvaljujući konzervativcima, Ukipu i tabloidnim medijima. Ukip je izdanak Konzervativne partije. Sve što Najdžel Faraž kaže o Evropi, vodeći konzervativci govore već 15 godina. Ako postoji opasnost od izlaska Britanije iz EU – a postoji – isključivu krivicu za to snose Vilijam Hag, Ijan Dankan Smit, Dejvid Kameron i mediji koji gaje animozitet prema EU.

Margaret Tačer je rado citirala Klementa Atlija koji je referendume opisao kao „oružje diktatora i demagoga“. Kameronova najava referenduma 2013. godine bila je ciničan i oportunistički pokušaj da se povrate konzervativni glasači prebegli u Ukip, jer se protive članstvu Britanije u Evropskoj uniji. Zbog toga je on spreman da rizikuje ne samo udaljavanje od Evrope, već i stvaranje izolacionističke Britanije koja gubi uticaj i autoritet u celom svetu. Ne želim da se to dogodi, mada će uporni zahtevi industrijalaca i finansijera o smanjenju socijalnih prava, koja u Britaniji postoje zahvaljujući njenom članstvu u EU, sigurno ubediti milione radnika i članova sindikata da glasaju za izlazak Britanije iz EU.

Ako se Kameron vrati sa evropskih pregovora sa predlogom koji uključuje sužavanje radničkih prava, šta će učiniti partija koja zastupa interese radnika? Lopta je na njegovoj polovini terena. On raspiruje antievropske strasti još od pobede laburista 1997. Više puta je tražio ukidanje ili ograničavanje mera evropske socijalne politike. Ovaj nepotrebni i opasni plebiscit on zahteva iz čistog oportunizma ugrožavajući ugled Britanije kao jedne od vodećih zemalja sveta. Njemu nije stalo do članstva u modernoj, reformisanoj i socijalno pravednijoj Evropskoj uniji usmerenoj na ekonomski rast. Zato će on biti najodgovorniji ako ishod referenduma dovede do izolacije Britanije. Laburisti podržavaju članstvo Britanije u EU, jer ono podrazumeva odbranu demokratije i ljudskih prava, međunarodnu solidarnost i fer odnos prema radnicima. Ovaj nepotrebni referendum je Kameronova ideja i na njemu samo on može da izgubi. Laburisti ga ne mogu dobiti za njega. Dalje učešće Britanije u evropskom projektu je isključiva odgovornost gospodina Kamerona.

Tekst govora koji će Džeremi Korbin održati na temu referenduma o Evropskoj uniji.

Social Europe, 27.09.2015.

Preveo Đorđe Tomić

Peščanik