Živimo u zemlji velikih nemogućnosti. Šta sve ne možeš promijeniti u Bosni i Hercegovini. Ili ipak možeš?
Piše: Avdo Avdić
Bosna i Hercegovina je zemlja velikih nemogućnosti. Šta sve ne možeš u Bosni i Hercegovini?
Kada ti ubiju oca i brata, pa poslije govore da nisu, a ti ne možeš ništa.
Kada ti ubiju 8000 sunarodnjaka, pa ubice proglase žrtvama, a ti ne možeš ništa.
Kada ti kažu da nemaš svoj jezik, a ti ne možeš ništa. Jer tvoj jezik niko ne razumije.
Kada ti kažu da su tvoji ubijeni govna, a ti ne možeš ništa.
Kada ti djetetu ne daju na fizičko, jer se drugačije zove, a ti ne možeš ništa.
Kada svoje dijete pošalješ u neokrečenu školu, pa ono usput vidi one druge kako ulaze u svoje moderne učionice, a ti ne možeš ništa.
Kada fašistu plaćaš iz svog džepa da negira tvoje postojanje, a ti ne možeš ništa.
Kada ti zaprijeti da će tvojim novcem platiti bodljikavu žicu kojom će te zatočiti, a ti ne možeš ništa.
Kada ti ubiju sina, pa tvrde da se sam ubio, a ti ne možeš ništa.
Kada plaćaš pravosuđe da oslobađa krivce, a osuđuje nemoćne, a ti ne možeš ništa.
Kada plaćaš policiju da razdvaja tvoju Hercegovinu od tvoje Bosne, a ti ostaneš zatočen u tunelu i ne možeš ništa.
Kada si u Širokom Brijegu balija, u Banja Luci vehabija, u Sarajevu izdajica, a ti ne možeš ništa.
Kada iz svog džepa platiš svom predsjedniku da ode navijati za neke druge, a ti ne možeš ništa.
Kada državnoj policiji zabrane da radi u svojoj državi, a ti ne možeš ništa.
Kada tvoji ambasadori rade za drugu državu, a ti ne možeš ništa.
Kada se glasački listići štampaju u stranačkim štamparijama, a ti ne možeš čak ni da gledaš.
Kada si prvak samo u invalidskim sportovima, i ne možeš ništa.
Kada ti ispaljuju zolju u centru grada, pa ostanu na slobodi, a ti ne možeš ništa.
Kada ti osuđeni ratni zločinac postane gradonačelnik, a ti ne možeš ništa.
Kada ti ne daju da glasaš deceniju, pa te ubjeđuju da su demokrate, a ti ne možeš ništa.
Kada te etnički očiste, pa te još i u matičnim knjigama počiste, a ti ne možeš ništa.
Kada želiš biti građanin, pa te oni nazovu ISIL-om, a ti ne možeš ništa.
Kada tvojim novcem kupe svijeće da ih zapale u čast osuđenog (samo)ubice, a ti ne možeš ništa.
Kada tvojoj himni zvižde, a ti ne možeš ni da je pjevaš.
Kada tvoji zemljaci, u tvojoj zemlji, ritualno spaljuju zastave vaše zajedničke zemlje, a ti ne možeš ništa.
Kada kartu tvoje države crtaju tvoje komšije, a ti ne možeš ništa.
Ili možda, ipak, možeš?
