Sečenje krošnji drvoreda u ul. Džordža Vašingtona, u Beogradu; Foto: Vida Knežević / Mašina
U kojoj meri i na koji način zelenilo u gradu utiče na kvalitet mentalnog i fizičkog zdravlja njegovih stanovnika govore mnoga istraživanja koja ukazuju na dugoročne posledice nekontrolisanog urbanog ekocida.
Svedoci smo sve većeg uništavanja gradskih zelenih površina. Vidimo nekontrolisano sečenje drveća, ne samo bez konsultovanja sa strukom, već uz aktivno oglušivanje na upozorenja stručnih lica o opasnostima takve nemilosrdne i kratkovide urbanizacije. Sečenje stotina zdravih stabala na Kalemegdanu i Ušću zbog gondole, za koju još uvek nije ni jasno da li postoji dozvola, sečenje krošnji drvoreda u Dušanovoj, samo su neki od primera nestajanja zelenih površina.
Uglavnom držimo zdravo za gotovo da je „zelenilo dobro kao takvo“, ali kako tačno ono doprinosi našem zdravlju? Radi razumevanja, zamislimo hipotetičku situaciju: dva čoveka koja su izgubila posao. Jedan živi pet minuta od Ade Ciganlije, a drugi na pola sata hoda od kuće nema ni klupicu ispod drveta, samo beton i zgrade, a reka ili šuma su bar sat vremena gradskim prevozom. Šta biste vi radili na njihovom mestu?
Čovek koji živi kod Ade može da se besplatno šeta ili trči pored jezera, pliva (fizička aktivnost), sunča se (izvor vitamina D), upozna ljude, ima gde da se druži s prijateljima (socijalna podrška).
Šta može ovaj drugi? Koliko više vremena i novca mora da utroši da bi zadovoljio zdravstvene potrebe za fizičkom aktivnošću, vitaminom D i druženjem? Nakon više meseci bez toga zdravlje mu je sve slabije i ima sve manje snage potrebne da bi, uprkos besparici, vodio zdrav život i time se začarani krug zatvara.
Zamislimo njihovog trećeg sapatnika koji je izgubio posao, ali ima malo dvorište. U njemu zasadi povrće (izvor zdrave hrane), cveća (izvor estetskog uživanja, hobi, antistres), ima gde da pozove prijatelje (socijalna podrška), bavljenje baštovanstvom je fizička aktivnost na suncu, usput popuni slobodno vreme koje bi inače proveo sedeći pred TV-om ili brinući. Komšije rado dolaze na kafu u dvorište, čime se poboljšava socijalna kohezija u kraju. Ništa od toga ne bi imao da živi u zgradi sagrađenoj na mestu kućice i više nema dvorišta, jer je svaki centimetar iskorišćen za stanove.
Ovi primeri ilustruju ulogu zelenila za zdravlje. Ali koji su naučno dokazani efekti gradskih zelenih površina ili njihovog nedostatka na zdravlje ljudi? Zašto tačno treba da se borimo za svaki pedalj zelenila u našim gradovima?
Relaksacija i oporavak, ublažavanje efekata stresa
Mnogo je naučnih dokaza da kontakti s prirodom i zelenim prostorima pozitivno deluju na mentalni oporavak. Ljude izložene visokom stresu „prebacuju“ u prijatnije emocionalno stanje, mentalno zamorenima vraća osećaj blagostanja, a merljivo dejstvo na stres se postiže momentalno, čak i kratkotrajnim boravkom u zelenim prostorima.
Kratka šetnja u zelenom prostoru opušta i oporavlja, potvrdila je studija gde su ljudi nosili senzore za moždanu aktivnost radeći različite stvari. Da efekat opuštanja ne potiče od same šetnje proverila je druga studija − šetnja u prirodi bolje deluje na kognitivne funkcije (mišljenje, pamćenje, koncentracija…) od šetnje u urbanom delu naselja bez zelenila. Priroda opušta i kad radimo s njom. Merenjem nivoa kortizola, hormona stresa, pokazano je da bavljenje vrtlarstvom snižava njegov nivo brže nego čitanje.
Da izlaganje zelenim prostorima ublažava simptome depresije je toliko čvrsto utvrđeno da se sve češće govori o „nature pill“ – terapijskom, propisanom boravku u prirodi u svrhu poboljšanja mentalnog zdravlja. Ima autora koji tvrde da svakodnevna umerena fizička aktivnost u prirodi ima dejstvo kao male doze antidepresiva. Samo bez sporednih efekata i besplatno.
Pozitivni efekti nisu samo trenutni. Ako provodimo vreme u zelenim prostorima, deluje se i dugoročno, na hronični stres, čak je moguće izbeći oboljenja koja nastaju kao njegova posledica. U jednoj studiji, odraslima koji žive u siromašnim urbanim naseljima merili su nivoe kortizola više puta dnevno i utvrdili da izlaganje zelenim prostorima snižava hronični stres kod te populacije.
Poboljšano funkcionisanje imunog sistema
Koju ulogu igraju urbane zelene površine u razvoju funkcionalnijeg imunog sistema? Dokazi su brojni, ali izdvojićemo nekoliko. Posećivanjem šuma povećavamo šansu za stimulisanje korisnih odgovora imunog sistema, poput ekspresije antitumorskih proteina. Kada vodimo decu u prirodu, izlažu se raznim alergenima i bakterijama što obogaćuje njihov imunološki „arsenal“.
Deca koja su, u odnosu na drugu decu, tokom prve godine života najviše izlagana specifičnim alergenima i bakterijama iz zelenih prostora i prirodnih okruženja imaju najmanju šansu da pate od astme i alergijskih reakcija. Život u ulici s većim brojem stabala je povezan s ređim oboljevanjem od astme. Što je veća raznovrsnost oblika života (biodiverzitet) u okućnici, manji je rizik od alergija.
Fizička aktivnost i spremnost
Poznato je da fizička aktivnost poboljšava zdravlje kardiovaskularnog sistema, mentalno zdravlje, neurokognitivni razvoj, kao i da sprečava gojaznost, rak i osteoporozu. Ali kakve veze imaju fizička aktivnost i gradsko zelenilo?
Što su zelene gradske površine atraktivnije i dostupnije, to će ljudi provoditi više vremena napolju, što čini bavljenje fizičkom aktivnošću prijatnijim, jednostavnijim, dostupnijim. Blizina lepog zelenog prostora domu podstiče aktivniji način života i manje sedenja. To je pogotovo izraženo i značajno kod starijih ljudi. Nije mnogo verovatno da će jedan penzioner da uplati teretanu da bi šetao na traci, ali šetnju lepim parkom ili šumicom mnogi stariji sugrađani/ke ne propuštaju, i baš toj navici mogu da zahvale za vitalnost.
Fizička aktivnost u zelenim prostorima je od posebnog terapijskog značaja za one s mentalnim problemima. Fizička aktivnost u zelenim prostorima i prirodnim okruženjima ima blagotvornije dejstvo na zdravlje od iste fizičke aktivnosti koja se ne sprovodi u prirodi.
Foto: Marko Rupena / Kamerades
Poboljšanje socijalnog kapitala i kohezije
Poznato je da socijalni kontakti imaju zaštitni efekat na zdravlje i osećaj blagostanja, dok je socijalna izolacija jedan od značajnih prediktora oboljevanja i umiranja. Zelene površine igraju bitnu ulogu u omogućavanju socijalnih interakcija i promovišu osećaj pripadnosti zajednici koji je od suštinske važnosti za socijalnu koheziju, ali i ljudsko zdravlje.
Javni gradski zeleni prostori dokazano omogućavaju društveno umrežavanje i promovišu socijalnu inkluziju kod dece i adolescenata. Većina nas se od malena igrala u lokalnom parkiću i tamo stekla prve drugare. Setimo se samo koliko smo dana/večeri proveli u parku kod Palasa, Studentskom parku ili na Kalemegdanu? Koliko smo ljudi tamo upoznali i koliko je to značajan deo naše društvene svakodnevice? Što je u nekom susedstvu više i lepše uređenog zelenila, to je u njemu bolja socijalna kohezija, dok je, s druge strane, nedostatak zelenih prostora povezan s osećajem usamljenosti i nedostatka socijalne podrške.
Mentalno zdravlje
Bez obzira na to kog ste socioekonomskog statusa ili pola, istraživanja kažu, da što je više zelenila u vašem okruženju, to su fizičko i mentalno zdravlje bolji. Provereno je − ta veza nije posledica veće fizičke aktivnosti. To znači da je psihološka relaksacija značajan faktor koji doprinosi zdravlju.
U čemu sve dokazano uživaju stanovnici krajeva s više zelenog prostora? Niži nivo stresa, depresije, anksioznosti, veći osećaj blagostanja. Prospektivna studija (to je tip studije koji daje posebno pouzdane dokaze) urađena u Velikoj Britaniji pokazala je da selidba u zelenije naselje dovodi do trajnog poboljšanja mentalnog zdravlja.
Zelene površine su posebno korisne za određene populacije, obespravljene, mentalno obolele, starije i decu. Što deca više koriste zelene i vodene površine i što je kraj u kome se živi „zeleniji“, niža je stopa ADHD-a (hiperaktivnog poremećaja nedostatka pažnje), bolji bihevioralni i kognitivni razvoj (na primer, bolje napredovanje u razvoju radne memorije, smanjena nepažnja) kod dece školskog uzrasta.
Kardiovaskularne bolesti i dijabetes tip 2
Kardiovaskularna oboljenja su najčešći uzrok smrti. Većina ljudi koje poznajemo umreće od kardiovaskularnog oboljenja. Dijabetes tip 2, za koju su faktori rizika gojaznost i nekretanje, jeste pošast današnjice – preko 8,5% starijih od 18 godina boluje od dijabetesa, a broj obolelih je sa 108 miliona 1980. godine skočio na 422 miliona 2014. godine. Jasno je da su to ključni problemi javnog zdravlja, ali kakve veze s time ima zelenilo? Što je veća udaljenost mesta prebivališta od zelene površine, to je veća verovatnoća oboljevanja od kardiovaskularnog oboljenja, dok je rizik niži u oblastima gde je više zelenila u naseljima.
Više je studija koje su pokazale da je postojanje i dostupnost gradskih zelenih površina povezano sa smanjenom gojaznošću. Kod dece je manji rizik od gojaznosti što bliže žive šumama, jer manje vremena provode sedeći. Od pomoći je i bavljenje vrtlarstvom – predstavlja fizičku aktivnost, povećava osećaj blagostanja i ohrabruje zdravije izbore u ishrani.
Pokazano je da za razvoj dijabetesa tip 2 nisu odgovorni samo gojaznost i nedovoljno kretanja već da ulogu igra i zagađenje vazduha, preko oksidativnog stresa i uticaja na sistemsku inflamaciju u organizmu. S tim u vezi, ne iznenađuje da su u „zelenijim“ susedstvima manje šanse da njihovi stanovnici dobiju dijabetes tip 2. Manje su i šanse za razvoj insulinske rezistencije kod adolescenata, ali ne zbog fizičke aktivnosti, kao što bi se očekivalo, već su manje šanse za razvoj insulinske rezistencije povezane sa smanjenom izloženošću azotnim oksidima iz izduvnih gasova.
Sagledavši sve ove informacije vezane za značaj zelenila za razvijanje ili zaštitu od bolesti od kojih se danas najviše umire, da li, na kraju, zelenilo utiče na dužinu života? Više je istraživanja koja su utvrdila da je bolja dostupnost zelenih površina povezana sa smanjenjem mortaliteta populacije.
Što je starijoj osobi bolji pristup zelenoj površini koja je pogodna za šetnju, parkovima i ulicama s drvoredima, to je veća verovatnoća da će ona biti i dalje živa za pet godina.
Prospektivna studija urađena u Kanadi kaže: što je više zelenila u naseljima, to se manje umire od bolesti disajnog sistema.
U Španiji je jedno istraživanje ukazalo da, što zelenijim ispitanici doživljavaju svoje susedstvo, to je manja smrtnost tokom toplotnih talasa, zahvaljujući tome što zelenilo ima sposobnost da ublaži efekat urbanog toplotnog ostrva. Ispod krošnje drveta je prilikom žege 7-8 stepeni niža temperatura. Sigurna sam da ćemo se setiti toga kada se budemo „kuvali“ šetajući ošišanom Dušanovom ovog leta.
Poseban značaj zelenih površina za obespravljene, marginalizovane populacije, siromašne
Zelene površine nisu jednako dostupne niti pristupačne svima. Zajednice s nižim prihodima obično imaju manje zelenila ili imaju loše održavane, vandalizovane ili nebezbedne zelene površine.
Nakon što smo pročitali šta sve zelenilo znači za zdravlje, razumljivo je da socioekonomske nejednakosti u dostupnosti zelenih površinama doprinose zdravstvenoj nejednakosti. Dostupnost kvalitetnih zelenih površina je od suštinskog značaja za rešavanje nejednakosti u zdravlju. Sve je više dokaza da su gradske zelene površine „ekvigene“, tj. da stvaraju jednakost. Odnosno – što je grupa obespravljenija, siromašnija − to su veći pozitivni efekti koje zelenilo ima na njeno zdravlje.
Gubitak prihoda i ličnog dohotka dokazano dovodi do povećanja smrtnosti od kardiovaskularnih oboljenja i značajni je generator zdravstvenih nejednakosti. Pokazano je da poboljšan pristup zelenim površinama smanjuje taj efekat koji gubitak prihoda ima na umiranje od kardiovaskularnih oboljenja, kao i na zdravstvene nejednakosti koje iz toga proističu. Socioekonomske nejednakosti u mentalnom zdravlju niže su kod onih koji imaju bolji pristup rekreativnim/zelenim površinama. To ilustruje primer s dva radnika koja su izgubila posao.
Kvadrat zelenila koje je dostupno svima i donosi bolje zdravlje svima ne donosi profit, a kvadrat stana ili poslovnog prostora donosi mnogo profita pojedincu koji taj kvadrat proda. Uništavanje zelenila značajnog za javno zdravlje da bi se pravili kvadrati koji stvaraju profit jeste u interesu kapitalista i vlasti koja, u skladu s tim interesima, dela. To čini razumljivim, na oko bezumno, uništavanje gradskog zelenila.
Zato ne možemo da očekujemo da će neko iz tog miljea imati obzira i sačuvati zelenilo. Potrebno je da se aktivno uključimo u borbu za odbranu svakog pedlja zelenila, jer to neće učiniti niko umesto nas. Na taj način se borimo za svoje zdravlje, duži i kvalitetniji život, a pogotovo – za posebnu dobrobit najugroženijih među nama.
