Turska je 2005. godine ukinula smrtnu kaznu. Za neke „jastrebove“ to je bila greška. Za ponovno uvođenje smrtne kazne naročito se zalažu Erdoganovi ultranacionalistički koalicioni partneri.
S tim da turski predsednik Redžep Tajip Erdogan funkciju predsednika države često obavlja bez kompromisa, javnost u toj zemlji suočava se poslednjih 17 godina, kliko je on na vlasti. Ali postoji jedan političar u Turskoj koji se čak i više od Erdogana može nazvati „jastrebom“. To je Devlet Bahčeli, predsednik ultranacionalne Partije nacionalističkog pokreta (MHP), stranke koja je koalicioni partner Erdoganove Stranke pravde i razvoja (AKP).
Čovek, čije ime (Devlet) u prevodu znači „država", redovno naglašava svoj tradicionalni i konzervativni stav – i to sa spornim zahtevima. Sada se recimo u jednom emotivnom govoru u turskom parlamentu založio za ponovno uvođenje smrtne kazne. Ta kazna je 2004. godine izbrisana iz turskog krivičnog zatvora.
Turski mediji navode da se Bahčeli za to zalaže pre svega zbog sve većeg broja slučajeva zlostavljanja žena i dece. Međutim, rukovodstvo MHP smatra da bi smrtna kazna trebalo da se izriče u slučajevima „seksualne zloupotrebe dece“, „zločina protiv seksualnog integriteta“, ali i „nasilnog pokušaja rušenja ustavnog uređenja“.
Devlet Bahčeli i njegova MHP zalažu se za ponovono uvođenje smrtne kazne
„Raskid sa zapadnim svetom“
Opozicija taj predlog kritikuje. To je samo pokušaj da se skrene pažnja sa ekonomskih problema u zemlji, smatra Faik Eztrak, portparol najveće turske opozicione Republikanske narodne stranke (CHP). Rukovodstvo pro-kurdske Demokratske partije naroda (HDP) čak tvrdi da je jedna takva inicijativa isto što i puč.
Pravni eksperti iz Turske upozoravaju da bi ponovno uvođenje smrtne kazne rezultiralo konačnim raskidom sa Zapadom. Prema mišljenju stručnjaka za ustavno pravo Ibrahima Kaboglua iz CHP, ponovno uvođenje smrtne kazne predstavlja i kršenje međunarodnog prava. On podseća da je Turska članica Saveta Evrope još od 1949. godine i da je i na taj način povezana sa osnovnim pravnim normama Saveta. A u to spada i Evropska konvencija o ljudskim pravima koju je ratifikovala i Turska, i koja u protokolima 6 i 13 predviđa potpuno ukidanje smrtne kazne.
Turska bi dakle morala da povuče svoj potpis kako bi uvela smrtnu kaznu, objašnjava Kaboglu. „Ako se to dogodi, Turska će biti isključena iz Saveta Evrope.“ A pored toga, navodi Kaboglu, ona bi u potpunosti raskinula veze sa civilnim pravom zapadnog sveta i svojim najvećim dostignućem u području ljudskih prava.
Ibrahim Kaboglua (CHP): Ako se to dogodi, Turska će biti isključena iz Saveta Evrope
Smrtna kazna samo uz ustavne amandmane
Za ponovno uvođenje smrtne kazne turska vlada bi morala da otkloni brojne prepreke i na unutrašnjepolitičkom planu. Za to su potrebne i promene Ustava i referendum. Pritom bi referendum mogao da bude organizovan samo ako 360 poslanika bude glasalo za njegovo održavanje. U ovom trenutku AKP i MHP imaju međutim samo 328 mesta u turskoj Skupštini. Promena Ustava bi dakle morala da bude podržana glasovima iz drugih stranaka, ali u ovom trenutku se ne čini da te podrške ima.
Ukoliko turski predsednik i njegova vlada krenu trnovitim putem održavanja referenduma uprkos otporima na unutrašnjem planu, to bi, prema mišljenju advokata Turguta Kazana, značilo „početak mračnog vremena“. Ukoliko bi na referendumu dobila podrška, vlada se onda ne bi ustezala od primene smrtne kazne protiv političkih protivnika, strahuje Kazana.
Činjenica je da turska vlada ipak ne ostavlja utisak da želi da ide toliko daleko. Naprotiv, do sada se prema toj temi odnosila neuobičajeno diplomatski. Predsednik poslaničke grupe vladajuće AKP Naci Bostanci podseća da je smrtna kazna ukinuta zahvaljujući nadpartijskom konsenzusu. Za ponovno uvođenje bi, dakle, ponovo bio potreban nadstranački konsenzus, kao i društveni. Pritom se turski predsednik Erdogan do sada uopšte nije izjasnio o zahtevu koalicionog partnera Bahčelija.
Autor Danijel Belut, Kojlu Hilal - DW
