Naš razvojni potencijal
Bili bismo mi najrazvijeniji da nam daju. Ali, avaj. Uvek je tu neki neprijatelj koji nađe domaće izdajnike da zabije klipove u točkove neviđenog uzleta. Ako vam se čini da ima nešto i do nas i do njih koje odlično plaćamo da nas vode, loše mislite ili ste prosto zlonamerni.
Da smo poslušali Duška Radovića i u dnevnike smeštali samo ono što se zaista desilo, u sedmici iza nas bi na TV-u možda bio samo jedan dnevnik. Prosto, događaja nije bilo, presipalo se iz šupljeg u prazno.
Prebrojavanje glasova je pokazalo da nema dostojnih da vode ovu zemlju. Zato su rezultati, na kraju, bitni samo kandidatima i njihovim porodicama. Oni koji budu vlast su sebe obezbedili za naredne četiri godine. Ostalima, više sreće u idućem krugu.
Na to se sveo izborni proces- ko će da jaše, a ne ko će da potegne ova kola iz blata.
Kako bi pokazao da je i dalje gospodar, glavni baja je pozvao na miting i prokleo one koji neće doći, a mogu.
“Kad vidim kako oni šeici žive i šta su im njihovi podanici obezbedili, tačno me bude sramota sa kim živim i koga usrećujem”, sa rezignacijom je izjavio baja pritom ne misleći na svoju suprugu.
“Meni ovi moji zameraju što ne izlazim iz aviona, kao, oni plaćaju sve. Ni da se zapitaju koliko živaca mene košta što ih ovoliko godina trpim. Jeste, mnogi su otišli i hvala bogu da je tako. Nešto su stalno bili nezadovoljni. Treba mi zemlja zadovoljnih ljudi. Pogledate samo Sanju, pa Vlada, pa, zašto da ne i Radovana, sve su to zadovoljne, uspešne persone. Imaju visoke plate i vozače i službena auta i sredstva za reprezentaciju. A šta imate vi što se bunite? Niste mogli ni posao da dobijete i sad mi tu kukate. Dabome da ste trebali da budete u sistemu vlasti, ne bi vam pala kruna sa glave da ste lepo ušli, pa tapšali, pa lepili plakate, pa skupljali glasove. Mnogi su daleko dogurali koji su tako radili. Evo, premrežili smo celu zemlju, davimo je kao piton miša, toliko smo jaki. Sad ćeš videti kad u utorak dođu sa svih strana. Znaju oni da baja zna sve i da će nagraditi one odane. Oni drugi, koji mi o glavi rade, mogu slobodno da se pakuju. Nego, moram sad da idem da zastrašujem penzionere, majke i ostalu sitnu boraniju da će bez svega ostati ako me još budu nervirali sa ovim prebrojavanjem. Kakav bezobrazluk, moju pobedu dovoditi u sumnju? Ima da im se žestoko osvetm. Hahah, da, u pravu si. Već sam im se osvetio opako time što ću da ih jašem još četiri godine ”, zaključio je baja svoj unutrašnji monolog jerbo ove misli ne bi podelio ni sa kim.
Kako bi zaradio savetničku platu, svaki dan smo mogli da čujemo šta Milan smatra o izborima, prebrojavanju i ostalim nebitni stvarima za život stanovnika ove zabiti koji su se svakog jutra vraćali sluđeni iz prodavnice.
“Nešto nije u redu sa ovim računima. Nemoguće je da je sve toliko poskupelo. Na TV-u su rekli da je inflacija neznatna. Mora da nas neko potkrada jer nas naša vlast ne bi lagala. Jel tako?”, u dilemi je bio prosečni stanovnik. Ako ste sad zbunjeni i mislite: “Nemoguće je da neko prosečan bude toliko glup da ne vidi očigledno”, mora da ste izgubili iz vida da se nama mozak odlio. Funkcionišemo sa ovo malo što je ostalo. Zato nam tako i ide.
No, nakon proseka dolaze oni koji su nadprosečni. I oni su se oglasili u nedelji iza nas. Izmešalo se tu javnih ličnosti, naučnika i umetnika, a svi sa željom da iskažu svoju veru u baju i pruže podršku njemu koji je jedini garant svega što je dobro i brana svemu lošem. Pošto su oni ovim, svako spram svojih mogućnosti, na čekanje ostavili mozak ili obraz, mi obični smo ostavili svaku nadu da će ovde biti bolje.
I dok nama smrkava, svetli Ujedinjenoj Srpskoj. Svi su na slobodi, a glasovi su ih uzneli i do skupštinskih klupa. Ide novi ciklus, nove karte, možda njima opet ispadnu dobre. Uostalom, ruka koja deli karte je ruka koja ih mije već dugo. Nema razloga da se brinu za ubuduće.
Za nas obične to ne važi. Šargarepa je odavno nestala, a u ruci koja nam je namenjena ostao je samo štap.
Autorica: Milanka Kovačević - Direkt
