Rastislav Dinić je dobro primetio da građanski protesti teraju Vučića da reaguje na svinjarije koje njegovi ljudi redovno i obesno priređuju (često i po njegovom naređenju), tako što ih sada stiže njegova motka. Takav je slučaj predsednika opštine Grocka, prekaljenog radikala, koji je uhapšen zbog sumnje da je odgovoran za paljenje kuće novinara Jovanovića. Ako pak u tome gazda pretera, stranka će početi da se kruni i ruši kao kula od karata; ako prećuti, za petama su mu protesti koji se šire i rastu po celoj Srbiji preteći da ga sruše.
Ova klopka koju protesti zlokobno stvaraju nastoji se zatvoriti na moralnom planu. To što će njegovi ljudi snositi odgovornost kad krše zakon, ili kad demonstracijom moći proizvode nesreće predstaviće se kao moralni standard Srpske napredne stranke i njenog vođe koji će umiriti građane. Pogledajmo kako to izgleda u slučaju Zorana Babića, direktora Koridora Srbije i visokog funkcionera SNS-a.
Auto u kome se Babić nalazio nije se zaustavio pred naplatnom rampom, već je u punoj brzini udario u kola ispred sebe, zbog čega je poginula jedna žena. Babić je podneo moralnu žrtvu i dao ostavku na svoju funkciju. Izjavio je kako je za njega kao čoveka sasvim dovoljno da više ne obavlja funkciju na kojoj je bio u momentu teške nesreće. Rekao je da on nije odgovoran za tragediju, jer je bio samo saputnik u vozilu. Ne kaže čiji je saputnik bio. Najverovatnije se radilo o funkcionerskoj obesnoj vožnji, koja demonstrira moć i koju je on kao „saputnik“ podrazumevao. Visoke šarže te stranke se tako voze. Obesno. Zato je došlo do nesreće.
U kontekstu masovnog građanskog protesta protiv bezakonja, nepravde i pritisaka vlasti, pokušaj funkcionera Babića da demonstrira moralnu odgovornost pretvorio se u tragikomično uzdizanje i spasavanje vođe. Njegova moralna odgovornost se pokazala kao slugeranjstvo. Pokušavajući da objasni odakle mu tako visoki moral, Zoran Babić je to pripisao svom članstvu u Srpskoj naprednoj stranci čiji je predsednik Aleksandar Vučić. Zbog toga što je predsednik moralna gromada i stranka je zasnovana na moralu, pa njenim članovima nije potreban poziv i naređenje, već znaju šta im valja činiti. U toj stranci važe „znanje, moral i odgovornost i pre svega ljudskost i čestitost, osobine koje u svakom od nas traži naš predsednik. I ne treba da mi kaže bilo šta“. Sama činjenica da ga je Aleksandar Vučić predložio na funkciju znači da on zna šta mu je činiti. Srpska napredna stranka je zahvaljujući Aleksandru Vučiću baš u moralnom pogledu napravila tu razliku u našem društvu i državi. Nama se ne naređuje, mi znamo šta treba da činimo, zaključio je Babić.
Otkud to da se Vučić nadmeće sa protestima građana u moralnim standardima i uzvišenostima? To se moglo očekivati, ne zbog incidenta Zorana Babića i sličnih svinjarija, nego zato što se Vučiću dogodilo nešto veoma neprijatno. Desio mu se jedan neotklonjiv poraz. Protiv njegovog bezakonja, obesne i autokratske vlasti svoje potpise su stavili univerzitetski profesori, umetnici, glumci… Skoro celokupna intelektualna i umetnička elita Srbije potpisala je podršku građanskim protestima. Kad se u Srbiji onima na vlasti dogodi da ih javno odbaci elita, a sada se to dogodilo, poraz vlasti je na vidiku. Otpor društva nasilju i bezakonju dobio je podršku elite čija je obaveza da ga artikuliše i podrži. Od toga da i jedni i drugi nađu političku artikulaciju, dogovore zajedničke ciljeve, planove i realizaciju zavisi da li ćemo se izvući iz neoradikalske pošasti. A da li ćemo krenuti i dalje od toga, pa sistematski izvlačiti Srbiju iz dugotrajne krize i nikad pronađenog puta u moderno društvo i državu, e to je već druga tema i veoma neizvesno.
