Iako Rusiju bije glas da se ne trezni, ona je na samom dnu liste isplativosti odavanja porocima kada se uporede prosečne cene cigareta, alkohola i raznih vrsta droga sa prosečnim primanjima. Luksemburg i Švajcarska su, zato, upotpunile svoj imidž idealnih država: osim potrage za dobrim poslom ili poreskim rajem, ovde možete i da se najjftinije opustite uz „paket“ različitih opijata. Kada je reč o vrednosti crnog tržišta narkotika, SAD suvereno vladaju nad ostatkom sveta, pokazuje globalni indeks poroka koji je objavio Blumberg.
Stanovnici najsiromašnijih država više ne mogu da se teše ni time da su makar u industriji poroka najkonkurentniji na svetskom tržištu. Uzrečica da „para na paru ide“ pokazala se manje-više tačnom i ovom slučaju, pa građani Luksemburga, Norveške, Švajcarske i Islanda, osim visokog životnog standarda, imaju i privilegiju da budu u vrhu zemalja u kojima možete da pušite, opijate se i koristite i „lake“ i „teške“ droge a da vas sve to košta jeftino u poređenju sa sumom koju zarađujete. Tako barem tvrde analitičari američke kompanije Blumberg, koji su objavili listu 75 zemalja rangiranih na osnovu takozvanog globalnog indeksa poroka.
Globalni indeks poroka (Global Vice Index) je indeks koji meri koliki bi deo svojih prihoda građani pojedine države trebalo da odvoje za prosečnu „potrošačku korpu poroka“. Poređenjem prosečnih prihoda građana s prosečnom cenom alkohola, cigareta i droga, dolazi se do računice kojom se na vrhu liste pozicioniraju one države čiji stanovnici moraju da odvoje najmanji deo svojih prihoda kako bi kupili prosečnu „zavisničku korpu“.
Bloomberg je saopštio da prema ovogodišnjoj računici, zavisnici su najblaženiji u Luksemburgu. Stanovnici ove male, ali očigledno „blagoslovene“ države, trebalo bi u proseku da potroše tek 10 odsto svojih nedeljnih prihoda na pomenutu potrošačku korpu, čija preračunata vrednost iznosi 206,2 dolara. Na drugom mestu su Bahami, gde je vrednost korpe značajno niža (74,8 dolara), ali su niži i prosečni prihodi građana, koji bi za poročne navike morali da odvoje 15,9 odsto nedeljne plate.
Broznanu medalju, ili treće mesto osvojila je Švajcarska, u kojoj je za „prosečnu zavisnost“ potrebno izdvojiti 16,6 odsto nedeljne zarade, odnosno 258,4 dolara, a slede Island, Francuska i Norveška. Istraživanje je pokazalo da je „poročna“ slava Holandije po svoj prilici izvikana, budući da je tek na sedmom mestu ove liste i predstavlja prvu državu, nakon prvoplasirane šestorke, u kojoj je potrebno izdvojiti više od petine nedeljne plate za prosečnu korpu zavisničkih „namirnica“, koja košta 194,3 dolara.
Ništa bez zapadne Evrope
Računica koliko vredi ova korpa obuhvata šest kategorija poroka: po kutiju prosečnih i skupih cigareta, po bocu alkoholnog pića, uključujući pivo, vino i žestoka pića, gram supstance iz „porodice“ amfetamina (tzv. speed, ecstasy i sl.), gram marihuane ili nekog od opijata koji je s njom povezan (hašiš, ulje konoplje), gram kokaina, te gram heroina ili nekog sličnog opijata.
Da ne bi bilo zabune, analitičari Blumberga preciziraju da se, zavisno od kategorije, radi o prilagođenim jediničnim cenama koje su zasnovane na prosečnim ili procenjenim cenama iz maloprodaje i ističu da su pokušali da obezbede najnovije podatke. Ipak, skrušeno priznaju da nisu procenjivali i kvalitet pojedinog opijata, već da količina psihoaktivne supstance „može da varira“.
Nakon pomenutih prvih sedam zemalja, slede većinom države iz zapadne Evrope, s pojedinim „padobrancima“ iz Latinske Amerike, poput Čilea, Urugvaja i Paname. Popularne „gastarbajterske“ destinacije u Evropi, Nemačka i Švedska, kao i meka za IT profesionalce – Irska, takođe se nalaze u gornjem delu liste, što znači da osim odlaska „trbuhom za kruhom“, tamo možete sebi da priuštite i poroke po pristupačnim cenama.
Najpovoljnija je Nemačka, koja je zauzela osmo mesto na listi, budući da je za prosečnu „poročnu korpu“ potrebno izdvojiti 21,1 odsto nedeljne zarade, odnosno 178,9 dolara, a slična situacija je i u Irskoj, koja se nalazi na 12. mestu i u kojoj takva korpa doduše košta 296,3 dolara, ali za utehu – više su i prosečne plate. U Švedskoj je spomenuta korpa još sedamdesetak dolara skuplja, odnosno za nju je potrebno izdvojiti više od trećine nedeljnog dohotka, pa se zato našla tek na 21. mestu, što u kombinaciji s hladnom klimom može značajno da joj umanji konkurentnost.
U Pakistanu za opijate nikad čuli
Ipak, Švedska postaje mnogo privlačnija u poređenju sa sprženom i dalekom Australijom, kada saznate da tamo vrednost prosečne zavisničke korpe iznosi čak 1028,7 dolara i za nju je potrebno odvojiti 95,3 odsto nedeljnog prihoda. Novi Zeland je još gori izbor, jer pomenuta korpa košta 1241,6 dolara, što zahteva nedeljnu platu i po, pa nije ni čudo da se našao tek na 66. mestu ove prestižne liste. A šta tek reći za Japan, gde će vas poroci upakovani u ovu korpu koštati čak 1366,4 dolara, što od prosečnog Japanca zahteva da odvoji 1,84 nedeljne plate.
Na samom dnu liste nalazi se Rusija, gde u poređenju s prethodnim primerima prosečna korpa košta tričavih 374,9 dolara, ali su tričave i prosečne plate, pa bi ruski građani morali da odvoje za nju dvonedeljna primanja. U Blumbergu napominju da postoje države u kojima je taj raskorak još veći, poput Ukrajine, gde bi za nedeljne zavisničke potrebe bilo nužno izdvojiti čak 13 prosečnih plata, a u toj grupi bi se našli najverovatnije i Pakistan, Nepal i Burkina Faso da su se plasirali na listu. Na kraju su ove zemlje otpale, jer kako objašnjavaju u Blumbergu, na tamošnjim tržištima je teško pribaviti bilo kakve pouzdanije informacije o cenama robe koja ulazi u ovakvu korpu, a za neke opijate stanovnici tvrde da nikad nisu ni čuli da tako nešto postoji.
Gledajući po apsolutnim iznosima, poroci su uglavnom najjeftiniji u državama poput Kolumbije, Gane, Dominikanske Republike, Konga, Gvatemale, Čilea, Perua, Ekvadora, Kenije ili Mjanmara, u kojima prosečna korpa poroka košta manje od 100 dolara.
Pojašnjenja za neupućene
Blumbebrgovi analitičari, naravno, napominju da je njihova analiza urađena striktno s ekonomskog stanovišta, a ne da bi poslužila kao vodič gde su najjftinije destinacije za opijanje i drogiranje. Ukoliko, međutim, neko ima stručnu zamerku da ova metodlogija ne odražava realnost, imajući u vidu da istinski zavisnici najčešće nemaju posao, pa time ni zvanične prihode, autori istraživanja spremno odgovaraju da su uz indeks izračunali i vrednost crnog tržišta narkotika, na osnovu njihovih prosečnih cena i količina koje su zaplenili policajci.
Mereno na taj način, daleko ispred svih nalaze se Sjedinjene Američke Države, čije je crno tržište narkotika procenjeno na gotovo 108 milijardi dolara. Na drugom mestu, među državama s liste, nalazi se Turska s crnim tržištem vrednim 5,1 milijardu dolara, a slede Španija (4,1 milijarda dolara), Bahami (3,8 milijardi dolara), Saudijska Arabija (2,6 milijardi dolara) i Kina, u kojoj se to tržište procenjuje na 2,4 milijarde dolara.
Blumbergovi stručnjaci za manje upućene objašnjavaju da se tržišta narkotika ponašaju uglavnom kao i tržišta ostalih roba – cene se kreću zavisno od ponude i potražnje, kao i od efikasnosti distributivnih lanaca i drugih klasičnih „korporativnih“ stavki. Ili rečeno poslovnom terminologijom: „Tržišta marihuane su u mnogim državama konkurentnija jer se ona uzgaja uglavnom lokalno, dok kokain i drugi opijati najčešće dolaze iz uvoza, što zahteva daleko složeniji sistem proizvodnje i distribucije. Kako je to u stanju da obezbedi mali broj organizacija i konkurencija u ponudi je manja, što omogućava daleko veće marže za takvu vrstu robe“, edukuju u Blumbergu.
Zorica Žarković
