Бојан Ђокић, син министра енергетике и рударства у Влади Републике Српске и предсједника Социјалистичке партије Петра Ђокића, покренуо је приватни бизнис након што је компанију у којој је претходно био директор гурнуо у стечај. Да ствар буде гора, нова фирма Бојана Ђокића бави се пословима за које је надлежно министарство на чијем се челу налази његов отац!
Дугови и имовина
Фирма за транспорт и савјетовање „M.F.C..3“ из Бање Луке регистрована је у бањалучком Окружном суду. Власници ове компаније су „M.F.C.2“ из Љубљане и Бојан Ђокић, син министра Петра Ђокића. Званични удио у оснивању фирме је износио:
M.F.C.2 – 51 одсто
Бојан Ђокић – 49 одсто
Предузеће се, између осталог, бавило друмским превозом робе, рачунарским програмирањем, рачуноводственим, књиговодственим и ревизорским дјелатностима. Не постоје подаци с киме је све фирма Бојана Ђокића годинама пословала, али се из докумената који су у посједу портала ИЗВОР.ба види се да је предузеће пало у дугове.
Будући да пословање није ишло како треба, Бојан Ђокић је, заједно са партнером „М.F.C.2“, одлучио да дуговања пребаци на друго лице. Тачније, дошло је до промјене на челу фирме. Средином јуна 2016. године донесена је Одлука о његовом разрешењу. На мјесто директора фирме „М.F.C. 3“ постављен је Момир Пупчевић из Бање Луке који је у блиским родбинским везама са једним истакнутим чланом Социјалистичке партије.
Међутим, за „М.F.C. 3“ није било спаса ни након промјене директора. Бојан Ђокић је покренуо ликвидациони поступак. Фирма „М.F.C.3“ је имала дуговања према Републици Српској. Прецизније, дуг према Пореској управи РС од 4.221 КМ, Фонду ПИО РС од 665 КМ и ФЗО РС од 531 КМ. Укупно – 5.418 марака. Та дуговања никада нису измирена, па је обустављен ликвидациони и отворен стечајни поступак.
У фебруару прошле године Окружни привредни суд у Бањој Луци донио је Рјешење о Закључењу стечајног поступка над стечајним дужником „М.F.C.3“. Увидом у стечајну документацију закључују се да је фирма „М.F.C. 3“ од оснивања имала само једно запослено лице. То је био Бојан Ђокић.
Новоимановани директор Момир Пупчевић обављао је послове директора друштва по основу уговора о раду, без заснивања радног односа код послодавца. Ликвидациони управник је поднио извјештај о материјално-финансијском стању ликвидационог дужника (Бојан Ђокић).
– Нема имовине из које би се намирила потраживања повјерилаца, па чак ни имовине из које би се намирили трошкови даљег вођења поступка – пише у извјештају који је Суду поднио ликвидациони управник, а који је у посједу нашег портала.
Оглас о обустваљању ликвидационог и отварању стечајног поступка објављен је у „Службеном гласнику Републике Српске“ број 105/17 од 27. новембра 2017. године. У оглашеном року суду је приспјела пријава потраживања Фонда ПИО РС у износу од 665 марака.
Културни начини
Економисти кажу да се син Петра Ђокића на „културан“ начин ријешио проблема, а све захваљујући чињеници да је син министра.
– Министар Петар Ђокић је био министар два мандата, у период од осам година и резултат његовог рада је да је министров син схватио да тата није створио добру климу за пословне активности и развој привреде, па тиме ни за синовљеву фирму – казао је за наш портал економиста Зоран Павловић.
Он је додао да је фирма „М.F.C.3“ слабо пословала, инвеститора није било, па ни посла од којег би се фирма развијала. Због тога је покренут стечајни поступак.
– Када је Ђокић схватио да као одговорно лице након стечаја не би могао бити нигдје директор, јер је фирма остала дужна доприносе за плате, директорско мјесто је преузело друго лице. Процедура стечаја је спроведена и фирма је уредно затворена – истиче Павловић.
Умјесто казне Ђокић је – награђен. Када се „елегантно“ ријешио фирме „М.F.C. 3“ награђен је фотељом у јавном предузећу. Не чекајући да се заврши стечајни поступак, добио је ново радно мјесто и то поново директорско. Постављен је на чело Радне јединице „Пошта Српске“ у Брчко дистрикту.
Директорица „Пошта“ Јасминка Кривокућа правдала се да руководиоце радних јединица не именује управа, већ Надзорни одбор предузећа. Одбор је, како је рекла, смијенио претходног директора због „боље организације процеса рада“ и на његово мјесто именовао Ђокића.
– Он је именован у складу са Законом о јавним предузећима и Законом о привредним друштвима без конкурса који по тим законима није обавезан – рекла је Кривокућа.
Бојан Ђокић је одлучио да га једна фирма не заустави у породичном бизнису. Почетком ове године регистрована је нова комапнија „БОСНА ХИДРО СНАГА“ у Модричи. Мањински сувласник компаније је управо Бојан Ђокић који ће бити укључен у нове хидро-пројекте у БИХ. Основна дјелатност компаније је производња и продаја електричне енергије.
Ђокић: Неспособне треба смијенити
Посланик Небојша Вукановић за ИЗВОР каже да је „Петар Ђокић без икакве сумње најгори министар којег је Република Српска икада имала“.
– Све што је везано за њега има везе са корупцијом и непотизмом. Он нема диплому, њего возач добија концесије, његов син затвара фирме, а потом бива награђен директорским положајем. То је несхватљиво и недопустиво, али се њима то очигледно може – казао је Вукановић.
На званичној страници, осим адресе и назива фирме, нема детаља о пословању. Занимљиво је да је Бојан Ђокић један од сувласника компаније чији ће послови у доброј мјери бити баш под окриљем Министарства енергетике којим управља његов отац, Петар Ђокић.
Република Српска је у периоду од јануара до децембра 2018. године остварила највеће учешће у извозу електричне енергије, чак 286 милиона КМ. Основан дјелатност копманије „БОСНА ХИДРО СНАГА“ је упаво призводња и продаја електричне енергије. Нема сумње да су Ђокићи у овом послу препознали шансу за добру и лаку зараду.
Петар Ђокић и данас тврди да сви који не покажу директорске способности не треба ни да раде тај посао. Али, вјероватно није мислио на свог сина и предузеће које је завршило у стечају.
– Сви они који остваре негативан резултат треба да положе рачуне, а да се послије тога процијени да ли су резултати утицај лошег руковођења или личног негативног утицаја директора и пословодства. Чето се дешава да је то резултат субјективног утицаја. Дакле, несналажења, незнања, неспособности и мислим да у таквим случајевима такве треба смјенити – рекао је Ђокић.
Историја питања
Примјер Ђокићевог сина само је један у низу многих примјера који показују колико је непотизам ухватио корјене у Републици Српској. Медији су претходних година објавили десетине сличних прича у којима се види да су мамини синови и татине кћери добијали послове и тамо гдје по закону никако не би смјели.
Портал „Моја Херцеговина“ је прошле године, у оквиру медијског poola-а Мреже ACCOUNT писао о томе да је ДНС-ов потпредсједник Скупштине општине Србац Милош Будић гласао за именовање кћерке Сандре Михољчић за директора Јавне установе Центар за културу и спорт Србац, али и за именовање зета Марка Михољчића за начелника Одјељења за привреду и друштвене дјелатности у Општинској управи ове локалне заједнице.
Међу најпознатије случајеве непотизма убраја се и запошљавање Ане Радмановић Илић, кћерке тадашњег члана Предсједништва БиХ, данас делегата у парламенту БиХ Небојше Радмановића, која је добила посао у Министарству управе и локалне самоуправе Републике Српске.
Тадашња премијерка Српске Жељка Цвијановић запослила је сина Филипа у Електропренос БиХ иако је имао најмањи просјек оцјена у односу на осталих 12 кандидата. Бивши министар финансија РС и ускоро предсједавајући Савјета министара БиХ Зоран Тегелтија запослио је кћерку такође у Електропреносу БиХ, док је његова супруга била помоћница министра трговине и туризма РС.
Синови високог функионера СНСД-а Душанке Мајкић запослени су у Пореској управи РС. Бивши министар финансија и трезора и замјеник предсједавајућег Савјета министара БиХ Никола Шпирић у Амбасади БиХ у Србији запослио је свог сина Александра.
Зора Видовић, бивша директорица Пореске управе РС и актуелна министарка финансија РС, кћерку је удомила у Централну банку БиХ, док је зета смјестила у Агенцију за банкарство. Директорица Инвестиционо-развојне банке РС Сњежана Вујнић запослила је сина Марка у овој банци.
Г. Дакић/izvor.ba
* Текст је произведен у оквиру медијског poola-а Мреже ACCOUNT (Антикорупцијска мрежа организација цивилног друштва)
