Organizovan je svojevrsni plebiscit u šest tiskanih dnevnika širom Jugoslavije, isplivale su sve neke dobroćudne živuljke, divokoza, jagnje, veverica, čak se neko dosetio i grudve snega. I tu se pojavi Vučko, kontra varijanta, krvoločna zver u obličju malog nasmejanog smotanka. I Čola koji iz off-a, sa nekim sevadah amplitudama zaurlava “Sarajevoooooo!”. Pobednik novinskog izbora i konačni pobednik bio je akademski slikar, dizajner i karikaturista iz Slovenije Jože Trobec, dotad poznat i kao koautor istorijskog dizajna Iskre, telefona popularno nazvanog “Fitipaldi”
Piše: Bojan Tončić za xyzmagazin.com
Nezaboravno: Otvaranje zimske Olimpijade u Sarajevu 1984. godine
Photo: Oslobođenje
Četrnaeste zimske olimpijske igre u Sarajevu 1984, prva su zimska Olimpijada u komunističkoj državi; za Jugoslaviju su značile priliku, i najstroži kritičari kazaće – iskorišćenu, da se predstavi kao država između Istoka i Zapada, u kojoj se može normalno, čak i pristojno živeti, u kojoj su uobičajena izvesna kulturna i privredna dostignuća koja i nisu za potcenjivanje, u kojoj se snimaju dobri filmovi, svira dobar rock’n’ roll… A ljudi su prijatni, neposredni, gostoprimljivi, u kafanama spajaju astale (što baš i nije naišlo na istinsko razumevanje), pevaju neke tužne tradicionalne pesme, padaju u neko stanje koje nazivaju sevdahom, druže se bez jezičkih barijera sa zblanutim gostima i imaju karakterističnu sintagmu “nema problema” koju su brzo prihvatili televizijski poslenici iz celog sveta. Što će postati nematerijalno kulturno dobro, a među TV rediteljima i tehničarima, sintagma koja je značila “bio sam Tamo”. I, naravno, nezaboravno se proveo, mnogo bolje nego da je Igre dobio japanski Saporo, ili švedski Geteborg.
Vučko i Čola: Sve to trebalo je obeležiti maskotom o kojoj će ovde biti i tužnih tonova, budući da je samo osam godina nakon promocije nasmejanog Vučka, Sarajevo palo pod opsadu srpskih snaga u kojoj je dotaklo civilizacijsko dno. Opsadu koja je bila najduža u modernoj istoriji, trajala je 44 meseca, tokom koje će na grad biti ispaljeno 50.000 tona olovnih projektila koji su, uz podmukle pogotke snajperista, ubili oko deset hiljada ljudi (procene se kreću od 5604 osoba svih nacionalnosti, do više od 11 hiljada). Od 5. aprila 1992. do 29. februara 1996. godine snage bosanskih Srba, potpuno logistički pokrivene iz zvaničnog Beograda, prekidale su i bezobzirno uništavale dovode vode, struje, gasa, kulturno-istorijske spomenike, građevinska obeležja grada kakvi su Vijećnica sa dva miliona knjiga i dragocenim rukopisima neprocenjive vrednosti, zgrada Oslobođenja, stambene zgrade Momo i Uzeir… Faktografija koja baš i ne izaziva neke reakcije, u kojoj nema izmenjenih života, odlazaka iz rodnog grada u nepovrat, simboličnog belega jedne propuštene prilike, kakvih više neće biti.
Vratimo se miru i Vučku; reč je o malom, nespretnom, vazda nasmejanom vuku koji će, praćen glasom Zdravka Čolića pozivati goste da dođu na Olimpijadu i slaviti vlastite uspehe u alpskom skijanju, sankanju, bobu, nordijskim sportovima. Nije da nije važno, ali nije ni najvažnije: Olimpijada je koštala 142,6 miliona dolara, dobrim delom, više od polovine novca zarađeno je prodajom 200.000 ulaznica u inostranstvu, te prava na televizijske prenose. Jeste, bilo je i nezaobilaznog “dva posto svake plaće, niko od nas nije rekao ‘ne’ “, ne znamo kolika je bila “ugradnja”, svakako minorna i opasno kažnjiva.
Photo: Arhiva/ Oslobođenje
Narod je presudio: Sve je već te 1981, kada je Sarajevo dobilo organizaciju Igara, bilo spremno za Vučka, a gde je Vučko, pojavila se i Pahuljica, stilizovana, za logo Olimpijade, medalje, novčiće, marke. Ali, na samom početku, kada je neomiljeni Branko Mikulć sa ekipom počeo istorijski poduhvat, Vučko nije bio ni u dalekosežnom planu; njegov kasniji kreator iscrtavao je kućanske aparate za platu u Iskri, ali imao je i nekakve ideje, poput pripreme dečjeg albuma, nalik na crtano “Životinjsko carstvo”, iz nezaboravnih omota za Krašovu čokoladicu.
Treba nam mobilizirajuća maskota, pa, da čujemo šta kaže narod. Organizovan je svojevrsni plebiscit u šest tiskanih dnevnika širom Jugoslavije, isplivale su sve neke dobroćudne živuljke, divokoza, jagnje, veverica, čak se neko dosetio i grudve snega. I tu se pojavi Vučko, kontra varijanta, krvoločna zver u obličju malog nasmejanog smotanka. I Čola koji iz off-a, sa nekim sevadah amplitudama zaurlava “Sarajevoooooo!”.
Pobednik novinskog izbora i konačni pobednik bio je akademski slikar, dizajner i karikaturista iz Slovenije Jože Trobec, dotad poznat i kao koautor istorijskog dizajna Iskre, telefona popularno nazvanog “Fitipaldi” koji se udobno smestio u njujorškoj MOMI.
„Želio sam napraviti životinjsku abecedu za djecu, skicirao razne životinje, a među njima je bio i jedan vuk. Nikada se ranije nisam javljao na neke konkurse, pa ni ovaj za maskotu Olimpijskih igara nisam ozbiljno shvatio. Tada mi je pao na pamet vuk koji je karakterističan za Bosnu i nacrtao sam ga kao jednog simpatičnog i dobroćudnog lika. Žena me je uspjela nagovoriti da pošaljem na konkurs svoj rad kako mi kasnije ne bi bilo žao“, podsetio se Trobec uoči jednog od rođendana Vučka.
Valter, Vučko i 22 miliona Jugoslovena: Stizali su na konkurs razni pokušaji, od Nikoletine Bursaća i Kurira Jovice, do “rešenja” isečenih iz romana i slikovnica. Mersad Berber je predsedavao žirijem: “Jedino je tom autoru palo na pamet da obradi vuka. On upravo ima one odlike neidealnog dizajna koji nije savršen po formama. Mi smo se vodili ocjenom Mede Miška – maskote Moskve 1980. koji je u povijesti olimpijada najbolje prodana maskota. Dakle, željeli smo, prije svega, dobiti jednog simpatičnog lutka, a to je, prema prispjelim radovima, po ocjeni samog žirija – bio upravo vuk! Prve reakcije na vuka bile su da je on krvožedna životinja, no medvjed, kao što je bio Miško, još je krvožedniji. Naš vuk, po bogatstvu formi, linija, izvanredan je produkt, može stati uz bok Pink Panteru… U tom vuku ima i heroike, jer znate da u narodu postoje one: ‘Bore se ko vukovi’, ‘Usamljen kao vuk’”.
Sarajevski šmek: Volimo Jureka više od bureka
Photo: slovenskenovice.si
Inače, prva reakcija žirija bila je: “neka i u našoj gori vuka“, kazaće legendarni Berber.
Vučko se uselio u domove, na torbe, omote kutija keksa, na korice svezaka, autobuske platforme, prodavao se širom sveta. Najviše je značio Sarajlijama koje su dobile još jednog Valtera. I prihvatile ga, ali baš: “On se, mislim, na početku zvao Jahorinko, ali je ime promijenjeno vjerovatno zbog toga što je bilo predugo za semafor. Tu i tamo mi ga bude drago vidjeti, recimo na reklami ćevabdžinice u Izoli. Podsjeti me na to odakle sam, iako je on u Sloveniji kod kuće, jer ga je nacrtao Slovenac. Kad ga vidim u Sarajevu blago sam tužan. Podsjeća me na ‘normalan’ život, i na to kakvi smo mogli biti, da smo znali sačuvati ono dobro iz prošlosti; a ne samo nacionalističke mitove i lopovski mentalitet”, kaže za XXZ novinar i književnik Ahmed Burić.
Jednostavno – najbolji: Vučko se i danas smeje, a bio je i tužan, na nekakvim nalepnicama, na kojima je predstavljen kao odrpanac, a mogle su se videti u tramvajima i autobusima GRAS-a. I još malo faktografije, za kandidaturu je iza grada potencijalnog domaćina morala stajati država, pa su Sarajlije s ponosom isticale da iza njih stoji 22,5 miliona Jugoslovena.
Jedini popularniji od Vučka na toj Olimpijadi bio je Jure Franko koji je osvojio prvu jugoslovensku medalju, srebrnu, u veleslalomu, ušavši u mit sa sarajevskim šmekom: “Volimo Jureka više od bureka”. I osvojivši video rikorder “hitači”. Pamti se i graciozna klizačica Sanda Dubravčić koja je zapalila olimpijski plamen. Međunarodni olimpijski komitet je presudio: Zimske olimpijske igre u Sarajevu najbolje su organizovana zimska olimpijada.
Učestvovalo je 49 reprezentacija u 11 sportskih disciplina, bilo je 1300 sportista na 39 takmičenja. Zarađeno je, prvi put u istoriji zimskih olimpijada, 12 miliona dolara. Nije bilo tada modernih SSSR-SAD bojkota. Ali je bilo 640.000 gledalaca, 514 sati TV programa koji je pratilo oko dve i po milijarde ljudi.
Pamti se i anegdota koja je duboko potresla Sarajlije: konobar je dodao nulu na računu koji će ispostaviti Kirku Daglasu, te mu naplatio svih 400 dolara za ćevape i piće (prethodne je noći slavni glumac izgubio stotinak hiljada dolara na kocki). Restoran je zatvoren, izvesni Fahro, vlasnik, prevaljivao je krivicu na konobara, naglašavajući da je donirao Olimpijadu sa deset miliona dinara. Restoran su Sarajlije godinama bojkotovale, kružila je legenda, pod presudom: “On je našem Kirku…”.
Uz legendu i malo istine, ostali su sportski objekti, ali i 2850 novih stanova; otvoreno je nekoliko hotela i svih 9.500 radnih mesta. Posle rata nisu obnovljeni bob i sankaška staza na Trebeviću, skakaonice, staze za nordijske sportove. Deo olimpijskih objekata deluje sablasno.
Na desetogodišnjicu Olimpijade, pod opsadom Sarajeva, dizajnerska grupa Trio osmislila je i odaslala razglednicu na kojoj su olimpijski krugovi od bodljkave žice.
Otišle su u istoriju 14. Zimske olimpijske igre – njihova maskota Vučko ostala je u sećanju i na odloženim privescima za ključeve srušenih kuća i zapaljenih automobila. Na dnu ladica koje se ne otvaraju bez preke potrebe. Da ne iskoči stid.
