Zamenik predsednika Centralne banke Ruske Federacije Sergej Švecov, na poslednjoj sednici dumskog Komiteta za finansijska tržišta održanoj 15.01.2019. najzad je obznanio šta je pravi razlog ekonomskih problema koji danas potresaju Rusiju. Ševcov je ovo svoje grandiozno otkriće ovako formulisao: „Mi od pamtiveka našoj deci pričamo bajke o zlatnoj ribici ili, već, čudotvornoj štuki, priče o dva brata u kojima onaj stariji, pametan i razborit celog života teško radi i na kraju uvek ispada budala, dok mlađi, Jemelja-Budalica (Емеля-дурак), danima greje zadnjicu na peći, a onda prošeta do reke, ulovi štuku koja mu gotovo u istom trenu (metodom „ispuniću ti tri želje“) rešava sve životne probleme“.
Pošto je ustanovio koren svih ruskih muka i nevolja, zamenik predsednika Centralne banke je precizno označio i vektor kojim će naša zemlja ubrzanim tempom stupati u svetlu budućnost. Za to je neophodno – tvrdi bankar Švecov – prekinuti s praksom „učenja dece lagodnom džabaluku“ i saglasno tome promeniti sadržaj ruskih bajki. Konkretne instrukcije o novim pravilnim, o novim sižeima ruskih bajki od zamenika predsednika CB još uvek nismo dobili.
Međutim, profesionalni bajkoslovci, ta armija najraznoraznijih „stručnjaka“ i „analitičara“ kojima su sve grane ruske vlasti gusto premrežene, i bez Švecova odlično znaju kakav sadržaj bajki treba nuditi narodu i, što je svakako još važnije, vrhu vlasne piramide. Veliki broj bajkoslovaca okupio je oko sebe ovogodišnji redovni Gajdarovski forum, koji je započet takođe 15.01.2019. u Moskvi. Jezgro svake bajke je čudo. U nepravilnim bajkama koje je naš bankar Švecov podvrgao svojoj surovoj kritici, s jedne strane imamo neposredne izvršioce čuda izražene u liku zlatne ribice ili štuke, a s druge, korisnike i naručioce njihovih bajkovitih čudesa koje ovaj ljuti kritičar nažalost nije naveo. Ali mi znamo ko su oni. U nekim slučajevima je to siromašni stari ribar ili jednostavno Starac, a u drugim Jemelja-Budalica koji je ulovio čudotvornu štuku. Te dve ličnosti su se u savremenoj Rusiji slile u jednu, u Vladimira Putina koji je, odmah pošto je na volšeban način po peti put bio izabran za predsednika Rusije, hitno naložio vladi da stvori tuce novih čudesa. Da, to je onaj njegov čuveni Majski dekret pompezno nazvan 12 nacionalnih projekata.
O tome kako će biti realizovano jedno od tih čudesa, sa tribine Gajdarskog foruma nas je obavestila Tatjana Golikova, vice-premijerka vlade Ruske Federacije. Reč je o projektu kojim bi u Rusiji do 2024. trebalo smanjiti siromaštvo za polovinu. Stavši za govornicu, štuka-Golikova je ljudskim glasom izgovorila sledeće: „Pristup siromaštvu će od sada morati da bude drugačije osmišljen, a stepen siromaštva meren novim, aktuelnijim metodama. Neophodno je preći na primenu savremenijih standarda u ovoj oblasti socijalnih istraživanja“. Što će reći, za smanjenje broja siromašnih u zemlji, kao i u životima njenih stanovnika ne treba menjati ništa. Siromaštvo se prosto mora drugačije meriti, treba „preći na primenu savremenijih standarda“. I evo čuda! Nekad ste bili siromašni, a sad ste bogati! Pritom novi bogati i dalje primaju svojih 7 do 10 hiljada rubalja mesečno i kao i do sada uživaju sve blagodeti svoje okućnice. Ali sada imaju čime da se ponose. Oni više nisu siromašni! Ova nova tehnologija proizvodnje čudesa se bez dvojbe može smatrati revolucijom u oblasti bajkoslovnog zanata.
No, bajkoslovci sa Gajdarevskog foruma se nikako ne mogu porediti s kolegama koji nastupaju na ruskoj televiziji, posebno s virtuoznom grupom koja već par godina boravi u studiju Vladimira Solovjova. Tu se uglavnom pričaju strašne priče o Ukrajini i zapadu, mada o Ukrajini mnogo češće.
I ne samo pripovedaju. U emisiji Veče kod Vladimira Solovjova, voditelj televizijskoj publici priređuje prave igrokaze. Tako se 16.01.2019, pošto je ispričao svoju redovnu užasnu uvodnu plašilicu (i ovoga puta opet) o Ukrajini, Vladimir Solovjov se obratio članu Saveta Federacije Olegu Morozovu sledećim pitanjem: „Oleže Viktoroviču, šta da radimo s njima?“ Glas mu je bio obojen tako dubokom zabrinutošću kao da sudbina Ukrajine visi o koncu koji samo njih dvojica drže u svojim rukama. Ali, Morozov je rešio da ne brza, da ne izriče odmah svoju odluku. On je svoju zabrinutost prisajedinio zabrinutosti Solovjova i rekao da je problem s Ukrajinom to što je „apsolutno nepredvidiva i da nikakva istraživanja javnog mnjenja nisu u stanju da predvide rezultat njihovih predstojećih predsedničkih izbora“. Senatora Morozova su očigledno zaboravili da obaveste da je nepredvidivost rezultata izbora jedno od obeležja demokratije, a da je recimo činjenica da nema čoveka na planeti koji je i na trenutak posumnjao u trijumfalnu pobedu Putina na prošlogodišnjim predsedničkim izborima nepobitan dokaz da u Rusiji demokratije nema ni u tragovima, kao i to da se taj prošlogodišnji politički događaj izborima nikako ne može nazvati.
Posao profesionalnih bajkoslovaca je veoma težak i iscrpljujući. Setimo se samo prelepe Šeherezade koja je krvožednom caru pričala svoje priče, ni manje ni više nego 1001 noć. A opus jezivih priča Vladimira Solovljova traje mnogo duže. I dok je krvožednost cara na kraju krajeva ipak splasnula te je persijsku pripovedačicu mimoišla teška sudbina, okrutnost Putina, glavnog adresata solovljovskih bajki, sa svakom novom bajkom samo raste, pa u svojim jezivim pričama o Ukrajini Solovljov stalno podiže stepen mržnje.
„Porošenko je prvi apostol ukrajinske satanističke crkve!“ – svečano je objavio Solovljov, sugestivno uperivši svoj kažiprst na Vasilija Vakarova, čoveka kome je među ovom bratijom dodeljena uloga predstavnika Ukrajine. „Vi ste objedinili dve satanističke crkve!“ – nastavio je da grmi „arhangel“ Solovljov. „Vi ste kukavički predali Ukrajinu u osmansko ropstvo!“ – tutnjao je on dalje, imajući valjda u vidu zvaničnu adresu i poštanski broj Vaseljenskog patrijarha. Uz to, vlastita imenica „Porošenko“ u organizmu Solovjova očigledno izaziva nekakvu burnu bio-hemijsku reakciju. To ime ga dovodi u stanje neopisive jarosti, otrovnog gneva koji frenetično traži izlaz i koji se manifestuje ispuštanjem nasumičnih i međusobno nepovezanih urlika.
„Taj Porošenko je novi Neron!“ – urlao je Solovjov. „Sačekajmo još malo i bićemo svedoci novih krvavih progona hrišćana!“
Da se slučajno ne bi snizio dostignut stepen emitovanja mržnje prema Ukrajini, Solovljov je dao reč dežurnom „orijentalisti“ Semjonu Bagdasarovu. A ovaj je kao po komandi odmah počeo da izvodi svoju uvežbanu predstavu burnog ludila. „Ukrajinu treba što pre osloboditi tih gadova!“ – sumanuto je zaurlao Bagdasarov. „Naš glavni cilj je svrgavanje tog odvratnog režima!“ I kako već priliči ludacima ove vrste, Bagdasarov je istog časa izložio i plan realizacije svog projekta. „Mi moramo da formiramo paralelne institucije vlasti u Ukrajini“ – histerično je propagirao svoj plan, sad već načisto poludeli „orijentalista“. „Zašto mi u Donjecku i Lugansku još uvek nemamo vladu u izgnanstvu, izvršni organ koji bi se intenzivno bavio svrgavanjem kijevskog režima?!“
Veče pripovedanja jezivih bajki na kanalu Rusija-1 nastavio je „politikolog“ Dmitrij Kulikov koji je građanima Rusije saopštio sledeće: „Ukrajina više ne postoji“. A onda je od prisutnih izričito zahtevao da u vezi sa ovom (reklo bi se sada nedefinisanom) teritorijom više ne koriste reči kao što su „izbori“ ili „izborni proces“. Prihvatio se i prognoza. Govoreći o perspektivama ukrajinske politike posle dobijanja tomosa o autokefalnosti, „politikolog“ Kulikov nam je mirno predočio: „Sledeći njihov korak su krvavi krstovi kao u Vartolomejskoj noći ili Davidove zvezde na rukavima njihovih sugrađana“.
„Politikologa“ Kulikova su njegove fantazije dalje povele u razradu nekakvog krvavog trilera. Počeo je da proriče neizostavna politička ubistva tokom predstojeće predsedničke kampanje u Ukrajini. (Uzgred, njegova izričita zabrana primene reči „izbori“ i „izborni proces“ u po njemu nepostojećoj Ukrajini, za njega izgleda ne važi.) Bilo kako bilo, „politikolog“ Kulikov još nije odlučio koga bi to trebalo ubiti. U početku je njegov izbor gravitirao ka Zelenskom. A onda je izjavio „da će možda biti ubijena Julija Timošenko, a malo kasnije je pomenuo i Porošenka“. Uglavnom, varijantu po kojoj će svi učesnici predsedničkih izbora u Ukrajini ostati živi „politikolog“ Kulikov nije uzeo u razmatranje.
Stiče se utisak da strašne bajke koje ruska državna televizija danonoćno nudi ruskim građanima kod njih izazivaju nostalgičnu čežnju za sovjetskom prošlošću. Po podacima Levada centra, 66% stanovništva žali zbog raspada SSSR-a. A vrhovni bajkoslovac koji evo već 20 godina sedi u Kremlju stigao je dotle da danas celom svetu prikazuje nekakve nuklearne horor-crtaće, a svojim sugrađanima u poverenju saopštava da postoji samo jedan događaj iz prošlosti koji bi voleo da promeni, a to je bespovratni nestanak Sovjetskog Saveza sa političke karte sveta. Ostaje nam samo da se radujemo što je njegovo umeće u stvaranju čudesa ograničeno na crtane filmove.
Kasparov.ru, 17.01.2019.
Prevod s ruskog Haim Moreno
