Maligni narcizam – sudar narcističkog i antisocijalog poremećaja ličnosti

 Ovaj poremećaj, osim na osobe koje boluju od njega, negativno utiče i na živote njima bliskih osoba, kao i osoba sa kojima su u svakodnevnom kontaktu. 

Narcistički poremećaj ličnosti često se izjednačava sa samoljubljem, plitkošću i hvalisanjem koje ide na živce. Međutim, mnogo više stvari čini ovaj poremećaj. Ponašanje i raspoloženje kod osoba sa narcističkim poremećajem ličnosti često zavise i podstaknuti su reakcijama okoline: uglavnom od drugih osoba traže potvrdu da su vredni. Utisak koji žele da ostave i snažna odbrana sopstvenog krhkog samopoštovanja veoma utiču na misli i akcije ovih osoba.

Neke osobe sa narcističkim poremećajem ličnosti mogu se osećati ljuto, anksiozno, depresivno i osramoćeno ukoliko se rekacije okoline ne uklapaju u sliku njihovog idealnog, naduvanog i zaštićenog selfa. Sa neuropsihološkog gledišta, narcistički poremećaj ličnosti karakterišu problemi sa identitetom i emocionalnom regulacijom.

Osobe koje ispunjavaju dijagnostičke kriterijume za ovaj poremećaj mogu imati veoma nestabilno i promenljivo samopoštovanje. Nemaju izgrađen identitet i ne znaju ko su. Ovaj poremećaj, osim na osobe koje boluju od njega, negativno utiče i na živote njima bliskih osoba, kao i osoba sa kojima su u svakodnevnom kontaktu.

Simptomi

Narcistički poremećaj ličnosti uključuje sledeće simptome:

- oskudan identitet
- nesposobnost da se drugi cene
- privilegovanje sebe
- nedostatak autentičnosti
- potreba za kontrolisanjem
- netolerantnost za tuđe mišljenje i poglede na svet
- emocionalna otuđenost
- grandioznost – veličanje sebe
- nedostatak svesnosti ili uvida u posledice koji ima sopstveno ponašanje
- minimalna empatija
- očajnička potreba za odobravanjem i pozitivnim mišljenjem drugih osoba

Međutim, nema svako sa patološkim narcizomom ili narcističkim poremećajem ličnosti iste manifestacije ovog stanja. Postoji heterogenost, zbog toga što su ljudi složena bića. Postoje različiti nivoi intenziteta i dimenzija. Na primer, neke osobe sa patološkim narcizmom su stidljive i ranjive (izbegavaju druge), dok su druge primarno druželjubive i hvalisave (grandiozne).

Klaster (grupa) B poremećaja ličnosti

Narcistički poremećaj ličnosti pripada takozvanoj B kategoriji poremećaja ličnosti u DSM-5 klasifikaciji (Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje). Unutar ove grupe nalaze se: granični poremećaj ličnosti, narcistički poremećaj ličnosti, histrionički poremećaj ličnosti, kao i antisocijalni poremećaj ličnosti. Psihopatija, stanje opisano kao nedostatak savesti, nemogućnost vezivanja, agresivnost i nasilničko ponašanje prema drugima, jedno je od podstanja u sklopu antisocijalnog poremećaja ličnosti.

Iako, su ovi poremećaji različiti i manifestuju se kroz različite simptome, često se dešava da jedna osoba ispoljava simptome dva različita poremećaja iz grupe B. Kao što će mnogi psiholozi i psihijatri potvrditi, profil ličnosti naših klijenata ne uklapa se uvek u navedene kategorije. Uz glavni poremećaj od kog neka osoba boluje mogu se javiti i simptomi nekog drugog poremećaja ličnosti. Uzmimo na primer kombinaciju narcističkog i antisocijalnog poremećaja ličnosti koji se često opisuje kao maligni narcizam.

Preuveličavanje sopstvene vrednosti

Istaknuta karakteristika narcističkog poremećaja ličnosti, bez obzira na dimenziju (grandiozni, ranjivi, kombinovani sa drugim poremećajem) je preuveličavanje sopstvene vrednosti. Ove osobe vide sebe u prekomerno pozitivnom svetlu, veruju da su jedinstvene i supreriornije od drugih.

U meta-analizi istraživanja koja se bave narcističkim poremećajem, autori Grijavla i Zang ispitivali su kakav uvid imaju osobe sa narcističkim poremećajem ličnosti. Njihovi rezultati pokazuju da osobe sa izraženom crtom narcisoidnosti imaju tendenciju da precenjuju ili preuveličavaju sopstvene sposobnosti, status ili izgled u odnosu na realnost. Najčešće se ova osobina precenjivanja sopstvene vrednosti odnosi na moć i status. Oni veruju da su bolji od drugih, čak i kada su dokazi u suprotnosti sa njihovim uverenjem, poput rezultata na testu inteligencije. Tada uglavnom preispituju realnost umesto da je prihvate. Postaju veoma odbrambeno nastrojene i verbalno napadaju ili ponižavaju ispitivača koji im je rekao te rezultate ili pak sam test („Kakav glup test!“). Neoborivi dokaz netačne i preterano naduvane samoprocene ne menja sliku o sebi osobe sa narcističkim poremećajem ličnosti.

Ranjivost

U trećem odeljku petog izdanja Dijagnostičkog i statističkog priručnika za mentalne poremećaje (DSM-5), stanja povezana sa ličnošću razlikuju se od trenutniih dijagnostičkih kriterijuma. Funkcionalnost osobe i osobine ličnosti razmatraju se kao dve različite dimenzije jednog kontinuuma. Kao kliničaru, ovaj pristup mi se čini približnijim kompleksnom ljudskom ponašanju.

Što se tiče narcističkog poremećaja ličnosti, ovaj odeljak naglašava da osobe sa narcističkim poremećajem imaju „ranjivo samopoštovanje“, bez obzira na to da li je osoba introvert ili ekstrovert odnosno „ranjiva“ ili „grandiozna“. Ovim osobama potrebna je regulacija koja dolazi iz spoljašnjeg sveta kako bi održale sliku koji imaju o sebi. Zbog toga, često koriste druge ljude da stabilizuju svoje emocije i osećanja vezano za to ko su i ko žele odnosno ne žele da budu.

Mozak, patološki narcizam i empatija

Istraživanja pokazuju da osobe sa narcističkim poremećajem ličnosti imaju neurobiološka oštećenja slična kao kod psihopatije. Ovo ima smisla, ukoliko uzmemo u obzir da narcistički poremećaj ličnosti pripada spektru koji uključuje i psihopatiju. Istraživanje sprovedeno korišćenjem neuroimidžing metode pokazalo je da osobe sa narcističkim poremećajem ličnosti imaju probleme u prednjem, desnom, insularnom korteksu – delu mozga koji je zadužen za empatiju.

Istraživači sa Univerziteta u Nemačkoj su 2013. godine uz pomoć tehnike neuroimidžinga istražili moždane obrasce osoba sa narcističkim poremećajem ličnosti. Dobili su slične rezultate kao i u gore pomenutom istraživanju. Osobe sa ovim poremećajem imale su manju količinu sive materije u delovima mozga koji su povezani sa empatijom (prednja insula (anterior insula) i frontalna-paralimbička zona).

Neurološka istraživanja ove vrste pružila su značajne dokaze da osobe sa patološkim narcizmom imaju smanjen kapacitet za prosocijalnu interakciju sa ljudima. „Neispravno“ funkcionisanje mozga predstavlja značajnu prepreku u tome.

Dimenzije narcističkog poremećaja ličnosti

Narcizam je mnogo više od nivoa svog intenziteta. Istraživanja su identifikovala nekoliko dimenzija. Neki istraživači govore o njima kao o vrstama ili podtipovima, dok dr Kenet Levi u svom pregledu literature iz 2012. predlaže da je najpreciznije posmatrati varijante ovog poremećaja kao zasebne dimenzije sa sopstvenom dinamikom. Ovo odražava realnost narcističkog poremećaja ličnosti, pri čemu osoba može ispoljiti simptome više od jedne varijante. Dve najčešće opisivane dimanzije ili vrste su grandioznost (veličanje sebe) i ranjivost (vulnerabilnost).

- Grandioznost: Karakteristike ove vrste narcizma koje se najčešće navode su: ekstraverzija, otvoreno traženje pažnje i preuveličavanje sopstvene vrednosti.

- Vulnerabilnost: Ova vrsta predstavlja neurotični stil. Osobe kod kojih je identifikovana ova vrsta nacrizma često su mirne/introvertne, anksiozne, imaju problema sa raspoloženjem, izbegavajuće su i skromne.

Maligni narcizam

Želim da vam pokažem mračnu stranu narcističkog poremećaja ličnosti u kojoj su agresivnost, antisocijalno ponašanje i sumnjičavost istaknuti i udruženi sa siromašnim identitetom, krhkošću i egocentričnošću.

Osoba sa malignim narcizmom ima potencijala da uništi porodice, zajednice, nacije i radno okruženje. Ovo stanje je spoj narcističkog i antisocijalnog poremećaja ličnosti. Psiholog Erik From imenovao je ovaj poremećaj 1964, a psihoanalitičar Oto Kernebrg je kasnije opisao simptome ovog stanja, izdvojio ga kao poseban poremećaj i predstavio kao posrednika između narcističkog i antisocijalnog poremećaja ličnosti.

Zbog čega je ponašanje osoba sa malignim narcizmom često opasno?

Osobe ovog profila mogu stvarati veze sa drugima. Međutim, one obrađuju informacije na način koji može ugroziti društvo u celini, ali i osobe koji ih vole ili zavise od njih. Porodica, kolege, zaposleni i drugi u njihovom životu često „hodaju po tankom ledu“ ne bi li održali mirnim krhki ego ovih osoba i izbegli pojavu nestabilnog, impulsivnog ili agresivnog ponašanja.

Osobe sa malignim narcizmom napadaju ili ponižavaju druge za najneozbiljnije greške (na primer, ukoliko neko ima drugačije mišljenje od njih, ukoliko je neko samouveren toliko da čini da one izgledaju loše zbog toga ili ukoliko se našalite na njihov račun).

Kod nekih, osećanje veličine i odbrana krhkog ega, idu toliko u krajnost da uz pomoć laži stvaraju utisak ogromne sigurnosti da će samo zbog načina na koji nešto kažu to delovati kao realnost. Ukoliko se ovim lažima suprotstave istina ili činjenice, osobe sa malignim narcizmom postaju veoma ljute. Naravno, to može stvoriti probleme njima bliskim osobama jer se ovaj obrazac ponašanja može lako pretvoriti u zlostavljanje.

Maligni narcizam je mešavina dva poremećaja koja stvaraju interpersonalne probleme – narcističkog i antisocijalnog poremećaja ličnosti. Nije retko da se druge osobe osećaju anksiozno, posramljeno ili uplašeno u prisustvu osoba sa ovim poremećajem. Kombinacija slabe empatije, agresivnosti, hipersenzitivnosti i sumnjičavosti, može doneti patnju drugima.

Drugi ljudi koji su u kontaktu sa osobama sa malignim narcizmom često ih smatraju ljubomornim, sujetnim, osetljivim, punim mržnje, lukavim i ljutim. S obzirom na svoju površnost, osobe sa malignim narcizmom nemaju dobru regulaciju emocija i imaju uverenja koja idu iz krajnosti u krajnost. Odluke koje donose mogu povrediti druge, zbog toga što rangiraju odnose i ljude na osnovu površnih standarda i kategorija. Žele da budu na vrhu čak i kad se pretvaraju da su altruistične ili kada se angažuju u aktivnostima koje ne bi trebalo da budu „o njima i za njih“. Svet vide crno-belo (na primer, pobednik/gubitnik, pametan/glup, bogat/siromašan, ružan/lep) – pri čemu zadržavaju uverenje da su oni superirorni i najbolji. Ovo je povezano sa problemima obrade emocionalnih informacija koji odražavaju neurobiološku grešku.

Narcistički i antisocijalni poremećaj ličnosti (subgrupa koja uključuje psihopatiju)

Istraživači Gunderson i Roningstam uradili su reviziju radova Roberta Hare (kreatora čekliste za psihopatiju) i Ota Kernberga (tvoraca pojma maligni narcizam). Oni ističu da su i Hare i Kernberg narcistički poremećaj ličnosti smatrali sastavnim delom ili povezanim sa antisocijalnim poremećajem ličnosti i psihopatijom. Obojica govore o pripadnosti narcističkog poremećaja ličnosti kategoriji zlih i destruktivnih tipova ličnosti. S obzirom na činjenicu da postoji visoka povezanost između narcističkog i antisocijalnog poremećaja ličnosti, Gunderson i Roningstam odlučili su da istraže da li je narcistički poremećaj ličnosti zaista zaseban poremećaj ili se može izjednačiti sa antisocijalnim.

Pronašli su da je grandioznost (ideja veličine) zanačajan činilac koji razdvaja antisocijalnu i narcističku ličnost. Tačnije, osobe sa narcističkom ličnošću su arogantne, hvalisave i grandiozne u pogledu svojih sposobnosti i postignuća. Iako i kod jednog i kod drugog poremećaja postoji iskorišćavanje drugih, iskorišćavanje kao takvo pre je cilj osoba sa antisocijalnim poremećajem ličnosti.

Ovde je predstavljeno gledište narcizma kao spektra; međutim, neki istraživači razmatraju ovaj poremećaj iz ugla antisocijalnog spektra, dok drugi posmatraju svaki kao zaseban deo grupe B sa mogućim preklapanjima.

Slažem se sa istraživanjima koja konceputalizuju poremećaje ličnosti kao što su narcistički i antisocijalni poremećaj kao delove jednog kontinuuma. Uz pomoć kontinuuma ili spektra moguće je razlikovati mešavine ovih poremećaja, kao i njihove pojedinačne simptome. Smatram da je preklapanje značajno i da sadašanja klasifikacija ličnosti često izostavlja mešavine koje viđamo kod naših klijenata, poput malignog narcizma, psihopatije sa graničnim osobinama, narcizma kod introverata i tome slično.

Autor: Ronda Frimen, Psychology Today
Prevod i adaptacija: Katarina Mladenović, Psihoverzum

Reference:

Cichocka, A., Marchlewska, M., & Golec de Zavala, A. (2016). Does self-love or self-hate predict conspiracy beliefs? Narcissism, self-esteem, and the endorsement of conspiracy theories. Social Psychological and Personality Science, Vol 7, Issue 2, pp. 157 – 166

Dickinson, K. A., & Pincus, A. L. (2003). Interpersonal analysis of grandiose and vulnerable narcissism. Journal of Personality Disorders, 17, 188–207.

Fan, Y., Wonneberger, C., Enzi, B., de Greck, M., Ulrich, Tempelmann,C., Bogerts, B., Doering, S., & Northoff, G. (2010). The narcissistic self and its psychological and neural correlates: An exploratory fMRI study. Psychological Medicine, Aug; 41 (8), 1641-1650.

Goldner-Vukov M. & Moore LJ. (2010). Malignant Narcissism: from fairy tales to harsh reality. Psychiatr Danub. Sep;22(3):392-405.

Grijalva E. & Zhang, L. (2016). Narcissism and self-insight: A review and meta-analysis of narcissists’ self-enhancement tendencies. Pers Soc Psychol Bull. 2016 Jan;42(1):3-24.

Gunderson JG & Ronningstam E. (2001). Differentiating narcissistic and antisocial personality disorders. J Pers Disord. Apr;15(2):103-9

Kernberg, O. (1989). The narcissistic personality disorder and the differential diagnosis of antisocial behavior. Psychiatr Clin North Am, Sep;12(3):553-70.

Levy, K. (2012). Subtypes, Dimensions, Levels, and Mental States in Narcissism and Narcissistic Personality Disorder. Volume 68, Issue 8, August, 886–897

Lobbestael, J., de Bruin, A., Kok, E., and Voncken, M. (2016) Through rose-coloured glasses: An empirical test of narcissistic overestimation. Personality and Mental Health, 10: 305–316

Raskin, R., Novacek, J. and Hogan, R. (1991). Narcissism, Self-Esteem, and Defensive Self-Enhancement. Journal of Personality, 59: 19–38.

Schulze L, Dziobek I, Vater A, Heekeren HR, Bajbouj M, Renneberg B, Heuser I, & Roepke S. (2013). Gray matter abnormalities in patients with narcissistic personality disorder. J Psychiatr Res. Oct;47(10)

American Psychiatric Association. (2013). Diagnostic and statistical manual of mental disorders (5th ed.). Arlington, VA: American Psychiatric Publishing.