Protest mladih u BiH, Sarajevo
Nacionalistička retorika u BiH odvlači pažnju od stvarnih problema, među kojima su „migracije desetina hiljada, pre svega mladih ljudi“, kaže jedan od naših sagovorinika.
Najviše ljudi odlaze ljudi iz severne Bosne. Prema podacima Unije za održivi povratak to su uglavnom mladi iz Posavine, odnosno Broda, Brčkog, Gradačca, Šamca... Odlaze visokoobrazovani, posebno lekari i drugi radnici iz medicinske struke, IT stručnjaci, Inženjeri, ali i zanatlije raznih profila.
35-godišnji V.T. je jedan od najperspektivnijih snimatelja tona u jednoj medijskoj kući u BiH. Da je političko-ekonomska situacija u Bosni i Hercegovini „normalna", gradio bi svoju karijeru u ovoj zemlji. Ovako, čest je gost Gete instituta gde intenzivno uči nemački jezik spremajući se za odlazak u „obećanu zemlju“.
„Godinama ovde nema pomaka... Političari se ponašaju po oprobanom receptu 'zavadi pa vladaj' i to traje još od Dejtonskog sporazuma. Nisam spreman provesti ostatak života čekajući 'konačni dogovor' nacionalnih vođa. O odlasku iz BiH donedavno sam razmišljao samo zbog ekonomskih razloga i zbog toga što se ovdje ne cene stručnost i profesionalno iskustvo, već politička podobnost i rodbinske veze. Međutim, poslednjih nekoliko meseci sve je složenija i političko-bezbednosna situacija", kaže V.T. za DW.
Mnogi kritičari tvrde kako je BiH još od Dejtona u stalnoj političkoj krizi „promenjivog intenziteta" i da je odlazak radno sposobnih ljudi iz ove zemlje uobičajena pojava od kraja rata. Sarajevski novinar Mustafa Karahmet potvrđuje da složena političko-sigurnosna situacija u BiH umnogome doprinosi opredjeljenju ljudi za odlazak iz BiH.
„Političko-sigurnosna situacija u BiH trenutno je takva da ljudima ne pruža nikakvu perspektivu planiranja budućnosti na ovim prostorima. Vlast nije formirmina ni devet meseci nakon izbora i nema naznaka da bi se to moglo desiti pre jeseni", kaže Karahmet.
Problem je nacionalistička retorika
Zvaničnici međunarodnih organizacija tvrde da oštra nacionalistička retorika doprinosi odlasku ljudi iz BiH. Portparolka OHR-a Ljiljana Radetić nedavno je u komentaru za DW povodom najave formiranja rezervnih policijskih snaga u RS-u kazala da „neće biti rata“, ali da negativna retorika i međusobne optužbe političara „doprinose egzodusu ljudi i odvraćanju stranih investitora“.
Peter Hurelbrink, direktor sarajevske kancelarije nemačke fondacije Friedrih-Ebert, ocenio je tom prilikom da su „špekulacije o mogućem novom ratu u BiH neodgovorne“, bez obzira na to dolaze li od medija ili političara. Hurelbrink je kazao da nacionalistička retorika odvlači pažnju od stvarnih problema, među kojima su „migracije desetina hiljada, pre svega mladih ljudi".
Banjalučki sociolog Ivan Šijaković smatra da su glavni razlozi odlaska ljudi iz BiH stalni politički konflikti.
„Partije su zavladale društvenim prostorom, nema mesta za bilo kakve druge aktivnosti slobodnog građanskog okupljanja i inicijativa. Koriste se stare metode zavađanja građana na nacionalnoj i verskoj osnovi. Jedna drugu, pre svega SDA, HDZ i SNSD, podstiču na ekscese kako bi homogenizovale građane i održavale društveni konflikt na nacionalnoj osnovi. Građani, posebno mladi i obrazovani, neće to da trpe i da žive u neizvesnosti. Zato sebi i deci žele obezbediti život u politički stabilnom okruženju sa većom socijalnom i pravnom sigurnošću“, kaže profesor Šijaković.
Nefunkcionalna tržišta i visoka fiskalna opterećenja
Ekonomski posmatrano, ljudi iz BiH odlaze zbog niske stope ekonomskog rasta i fiskalnog opterećanja rada, kaže ekonomski analitičar iz Tuzle Admir Čavalić.
„Prosečne vrednosti ekonomskog rasta se kreću oko 3 odsto, što je nedovoljno da običan čovek, radnik, vidi značajniji napredak i shodno tome perspektivu. Ovaj rast sa BDP-om od oko 4.500 evra po glavi stanovnika (jedino više od Albanije i Kosova u regionu), znači višegodišnju zarobljenost građana (tzv. zarobljenu ekonomiju) u sistemu niskih nadnica, male ponude novih poslova, izostanka investicija, infrastrukturnih radova... odnosno nemogućnosti opšteg unapređenja kvaliteta njihovog života“, kaže Čavalić.
Plakat sa protesta mladih u Sarajevu, 2018.
Kako bi građani osetili promenu, ocenjuje se da bi stope ekonomskog rasta barem tri godine trebalo da iznose od 6 odsto do 10 odsto.
„Registrovana stopa nezaposlenosti, stopa koju određuju zavodi za zapošljavanje, iznosi oko 34 odsto, dok je anketna stopa dobijena na osnovu istraživanja statističkih zavoda - 18 odsto.
Procenjuje se da u zemlji ima oko 420.000 nezaposlenih i oko 820.000 zaposlenih. Istina je da dolazi do pada broj nezaposlenih, međutim najvećim delom zbog odlaska radnika iz BiH. Svakog meseca se sa evidencija zavoda za zapošljavanje brišu nezaposleni upravo po ovom osnovu. A vlast manji broj nezaposlenih neretko navodi kao svoj uspeh.
Visoka stopa nezaposlenosti, uz prosečne neto plate od oko 450 evra - u realnom sektoru, odnosno proizvodnji taj je prosek manji i iznosi oko 300 evra - posledica je nefunkcionalnog tržišta rada i visokog fiskalnog opterećenja na rad.
Ukoliko fiskalno opteretite rad i ne dozvolite mu da se institucionalno manifestuje, onda će rad, to jest radnici, prirodno težiti promeni svog stanja, odnosno mesta boravka. Upravo se to i dešava shodno otvaranju EU granica odnosno liberalizaciji kretanja rada iz Bosne i Hercegovine prema EU“, kaže Admir Čavalić.
Za pet godina BiH napustilo oko 200.000 ljudi
Dodajući da se liberalizacijom povećava izvoz roba i radnika iz BiH u EU, Čavalić upozorava da ovo nije poslednji talas odlaska, i da će dodatnim intenziviranjem evropskih integracija uslediti još veći egzodus.
Procenjuje se da je od početka 2019. godine, BiH napustilo oko 30.000 građana. Prema podacima nevladnih organizacija koje se pozivaju na izvore iz Ministarstva civilnih poslova BiH, u poslednjih pet godina ovu zemlju je napustilo oko 178.000 građana. Pozivajući se na podatke Zavoda za statistiku „Destatis" iz Vizbadena, Nezavisne novine prenose da se BiH 2018. godine nalazila na trećem mestu po broju useljenika u Nemačku, iza dve najmnogoljudnije zemlje sveta – Indije i Kine. 2018. godine iz BiH se u Nemačku uselilo oko 22.000 ljudi.
Autor Samir Huseinović - DW
