UTREHT, Holandija – Kada bi je pitali po čemu je najpoznatija, Suzan Zontag, književnica, politička aktivistkinja i intelektualka 20. veka, često bi govorila ljudima, uz samo tračak ironije: po belom pramenu u njenoj tamnoj kosi.
Verovatno je za to imala pravo. Postala je poznatija po svojoj javnoj personi – onome što njen biograf Bendžamin Moser voli da naziva “Suzan Zontag pod navodnicima” – nego po impresivnom opusu pisanih radova koji čine njenu zaostavštinu.
Moser je proveo sedam godina pišući Zontag, tom na 800 strana objavljen u septembru koji prati život književnice od deteta pod imenom Suzan Li Rozenblat do kulturnog simbola. On prati tragične, komične i kompleksne sile koje su od Suzan Zontag načinile ikonu.
Zontag je putovanje kroz život i kritički rad koji se prepliću sa istorijskim dešavanjima 20. veka, od rata u Vijetnamu do pada Berlinskog zida, epidemijom AIDS-a i opsadom Sarajeva. “Ona se nalazila na raskrsnici svega, svih i svuda”, navodi Moser.
On istražuje Suzanino detinjstvo sa sujetnom samohranom majkom; njen brak u mladosti i majčinstvo; njene famozne afere sa Robertom Kenedijem, umetnikom Džasperom Džonsom, dramaturškinjom Marijom Irene Fornes i koreografkinjom Lusindom Čajlds; njenu borbu da sačuva odnose sa onima koje je volela, poput svog sina Dejvida Rifa i fotografkinje Eni Libovic sa kojom je godinama bila u vezi premda je često u javnosti to poricala.
Moseru je odobren pristup njenoj arhivi na Univerzitetu Kalifornije koja sadrži njene dnevnike, hiljade pisama, porodične fotografije i skice rukopisa. Sestra Suzan Zontag, Džudit Cvik, kaže: “Ben je pokušao da uradi nešto potpuno i nešto veoma istinito.”
Moser navodi da je Suzan bila prava autorka dela Frojd: Um jednog moraliste koje se pripisuje Filipu Rifu za kog se udala kada je imala 17 godina. Moser tvrdi da je odustala od autorskih prava u zamenu za starateljstvo nad sinom posle razvoda.
Eni Libovic nikada nije u javnosti govorila o svojoj vezi sa Suzan koja je imala običaj da je kritikuje, a ta dinamika odnosa izgleda da je svima smetala osim Eni. “Shvatate da je jednostavno volela Suzan, prosto osećate to kada ste sa njom”, navodi Moser.
Moser je fasciniran dihotomijom između Suzan za javnost, naizgled uvek smirene, i njene privatne strane, žene čija je “nesposobnost za svakodnevni život izluđivala i nju i druge”.
On istražuje to i koliko je pažnje bilo potrebno, koliko je naporno morala da radi da bi održala u životu Suzan Zontag kakvu su drugi želeli.
“Bilo joj je potrebno da delegira prohteve svoje javne uloge kako bi mogla da se koncentriše na pisanje. ‘Gorela’ je da radi na romanu, ali nije mogla zbog te ‘Suzan Zontag stvari’”, piše Moser.
Piše BEN HUBARD
