Valdemar Sadovski
Sadovski optužuje državne medije za manipulaciju, širenje lažnih vesti i propagandu, koji, kako želi da dokaže, narušavaju dostojanstvo poljskog naroda i njega lično. Sadovski traži izvinjenje u raznim domaćim medijima, te prestanak aktuelne uredničke prakse.
Prošle godine Valdemar Sadovski postao je poznat kao čovek koji se suprotstavio državnoj propagandi, koju je, kako navodi, širila državna poljska televizija, TVP. Trenutno čeka datume sledećih sudskih rasprava, pošto su u toku dva sudska postupka: prvi, koji je počeo 1. septembra 2017. godine protiv poljskog javnog servisa, u kom Sadovski optužuje državne medije za manipulaciju, širenje lažnih vesti i propagandu, koji, kako želi da dokaže, narušavaju dostojanstvo poljskog naroda i njega lično. Sadovski traži izvinjenje u raznim domaćim medijima, te prestanak aktuelne uredničke prakse.
U drugom postupku TVP je optužio Sadovskog za klevetu, iznesenu u intervjuu dnevnom listu gazeta Viborča 6. jula 2018. godine. U tom intervjuu Sadovski kaže da TVP kroz razne emisije i objave ne pokazuje da poštuje istinu, što je po njegovom mišljenju vređanje dostojanstva i njegovog i celog poljskog naroda.
„Ovde se radi o kontrolisanju slobodne volje ljudskih bića, koja je zapravo srž slobode. Budući da ne poštuje istinu, TVP automatski ne poštuje ljudsko dostojanstvo”, Sadovski je rekao za Viborču.
Valdemar Sadovski je pravnik i preduzetnik iz Poljske. Pre dve godine je započeo pravnu bitku za odbranu ljudskog digniteta u Poljskoj.
„Studirao sam pravo i filozofiju, radi sopstvenog zadovoljstva. Imam znanje o tim stvarime, stoga mi je (nakon promena koje su se desile u TVP) bilo jasno da je ovo što stranka radi vređanje ljudskog digniteta”, rekao je Sadovski za Višegrad Inisght, i naglasio da njegova aktivnost treba da se posmatra kao građanski aktivizam u pokušaju odbrane ljudskih prava.
TVP sasvim sigurno situaciju ne posmatra na isti način. Poljski javni servis optužio je Sadovskog u posebnom postupku za klevetu, te traži donaciju visine 100.000 poljskih zloty (around 25.ooo eura) na račun katoličke dobrotvorne organizacije, Caritas, uz javno izvninjenje na stranama raznih domaćih medija.
Popločavanje novih puteva
Sadovski vs TVP je prvi sudski postupak u svetu u kom građanin tuži javni servis za povredu ličnog i dostojanstva celog naroda kroz širenje lažnih vesti.
Prema Gillian Phillips, iskusnoj advokatkinji sa bogatom ekspertizom u oblasti medijskog zakona, trenutno direktorki pravnih poslova u britanskom dnevnom listu The Guardijan, koja je bila savetnica, između ostalog, u slučajevima kao što su Wikileaks, hakovanje telefona, Levesonov upit (Leveson Inquiry), Edward Snowden - slučaj Sadovski vs TVP je vrlo interesantan, ali težak za razmatranje, jer ništa slično nije poznato u svetu pravnih rasprava.
“Postoji slučaj u Evropskom sudu za ljudska prava u Strasburgu (ECHR), koji je pokrenuo sličan, ali ne identičan problem. Taj slučaj, koji se ticao Rusije, izazvao je zabrinutost u pogledu nedostatka nezavisnosti od strane dela državnog regulatornog tela audio-vizuelnih medija“, rekla je za Višegrad Insight. Međutim, ona primećuje da se slučaj Sadovski protiv TVP-a čini "oštrijim", zbog tvrdnje da država pokušava da direktno kontroliše novinarski rad na javnoj televiziji Poljske.
“Teškoća u ovim slučajevima je što ECHR nikada nije zaista bio jasan u vezi odnosa između države i nacionalnih emitera, i toga šta je u tom odnosu dozvoljeno. Ali, imajući u vidu sadašnju poziciju u Poljskoj, Mađarskoj, Rusiji i drugim državama, svakako je povećan pritisak na Evropski sud za ljudska prava da se direktno pozabavi ovim pitanjem“, naglasila je ona. Ipak, po njenom mišljenju, ukoliko dođe do toga da se slučaj šalje u Strasburg, on bi se mogao razmatrati kao povreda člana 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima, koji obezbeđuje pravo na slobodu izražavanja i informisanja, tačnije pravo na “slobodu izražavanja i primanja i prenošenja informacija i ideja bez uplitanja javnih vlasti i bez obzira na granice”.
„Ovo može da bude slučaj u kom bi pozitivna koncepcija slobode govora (tj. obaveza države da proaktivno olakšava ili promoviše interese slušalaca / građana) bila uverljiva za Strazbur. Na primer, ukoliko se država obavezuje da obezbedi javni servis, uravnoteženo izveštavanje i onda to ne čini, ovo bi mogla da bude povreda člana 10.”, zaključila je Philips navodeći primer slučaja Helsinškog komiteta za ljudska prava protiv države Mađarske, koji se odnosio na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, kao primer povrede tog tipa.
Ona je takođe naglasila da bi vredelo proveriti koliko je poljski regulatorni režim u skladu sa zahtevima Povelje o osnovnim pravima EU i Direktivom o audiovizuelnim medijskim uslugama (AVMSD), koje zahtevaju nezavisnost.
„Na prvi pogled deluje da poljski pravni okvir više ne zadovoljava ove zahtjeve, iako bih trebala znati mnogo više o poljskom pravnom okviru da bih to mogla proceniti", rekla je za Višegrad Insight.
Dodala je da je Savet Evrope pripremio smernice koje vredi istražiti, kao što su dovođenje slučaja na evropski nivo ukoliko se sve opcije u domaćem zakonodavstvu istroše. U slučajevima takve prirode, postavljanje pitanja nezavisnosti zahtevalo bi upućivanje na Evropski sud pravde.
“Član 288 (3) (Ugovora o funkcionisanju EU op.a) nameće obavezu državama članicama da osiguraju da njihova domaća regulativa može osigurati da se postignu ciljevi direktive. Iz kratkog opisa, čini mi se da postoji potencijalno dobar argument da poljski režim više nije u stanju da to uradi“, rekla je ona, dodajući da uvijek postoji mogućnost za žalbu specijalnom izvjestitelju UN-a o slobodi mišljenja i izražavanja.
Philips takođe smatra da je u pitanju slučaj klevete TVP-a protiv Sadovskog, slučaj mnogo lakše proceniti.
“Ovo je skoro pa ucena (tužba TVP-a protiv Sadovskog), ljudi imaju pravo na parnicu, koliko god mislili da neće dobiti, oni imaju pravo da je donesu pred sud, da sud to utvrdi", kaže ona.
“Imaš presudu u ruci. Koja je svrha da tužiš osobu kad već imaš presudu u ruci? Ovo mi deluje više lično”, zaključila je.
