Od svih TV emitera koji egzstiraju na području BiH, banjalučka Alternativna televizija (ATV) pravi je magnet za javne pare. Kao da ima tapiju na medijsku promocju javnih preduzeća, opština i ustanova u RS. Sa druge strane, čak 75% ugovora sa ovom medijskom kućom je sklopljeno direktnim sporazumom ili pregovaračkim postupkom bez objave obaveštenja. Većina tendera je skrojena tako da odgovara samo jednom ponuđaču.
Milanka Kovačević - www.direkt-portal.com
Dobitna forma za tendere
Da je za saradnju ATV i MH ERS sa zavisnim preduzećima Zakon o javnim nabavkama tek puka formalnost, pokazuje i standardna forma tendera kojom se, manje ili više prikriveno, protežira jedan ponuđač. No, pravo pitanje je svrsishodnost reklamiranja preduzeća koja imaju monopol na tržištu.
Od sredine 2015. do polovine 2016. ova banjalučka TV stanica je dobila tendere u visini od oko 250 hiljada maraka. Najveći deo tog kolača za ATV su platili grad Doboj i to 110 hiljada za dvogodišnje predstavljanje i MH ERS sa svojim zavisnim preduzećima, skoro isto toliko.
No, ni godine koje su usledle nisu prekinule uspešan niz za privatnu TV stanicu iz Banja Luke.
Tako je u 2017. godini, gruba računica ukupnog iznosa novca koji su javna preduzeća, opštine i ustanove izdvojili za medijsku prezentacju na ovoj televiziji, iznosila 220 hiljada maraka.
Kraj te godine donosi zvaničnu promenu u vlasničkoj strukturi ATV-a budući da kontrolni paket akcija kupuje firma Integra inženjering Slavice Stanković.
Integra je preduzeće povezano sa starijom i poznatijom firmom Integral inženjering u vlasništvu Slobodana Stankovića, supruga pomenute. Integral je izvođač najvažnijih građevinskih radova koji se finansraju javnim novcem u RS, a sada i u Srbiji, a Slobodan Stanković javnosti poznat po bliskim vezama sa porodicom Dodik.
Prema podacima portala Akta. ba pomenute firme bračnog para Stanković su u 2017. godini imale proft od gotovo 20 miliona maraka. Od toga je lavovski deo od 18 miliona ostvarila Integra, firma Slavice Stanković. Na poznatiji, Integral inženjering je otišla tek mrvica od dobiti u iznosu 1,3 miliona maraka. Neznatno je to u odnosu na 2010. kada je firma zabeležila profit od gotovo 17,5 miliona.
No, sa promenom vlasnika ATV promenila se, tačnije, intenzivirala potreba da se opštine, ustanove i javna preduzeća medijski prate i promovšu baš na ovoj stanici. Tako su u 2018. godini prihodi ATV-a gotovo udvostručeni.
Od 228 hiljada iz 2017, stiglo se do 480 hiljada u 2018. Od toga je četvrtina ili 163 hiljade uplaćeno od strane MH ERS i njenih zavisnih preduzeća. Ostatak se mahom odnosi na opštine i ustanove.
Na pitanje zašto jedan monopolista, kao što je Elektroprivreda, ima potrebu da se promoviše na ovaj načinin i to baš na ATV-u, iz organizacije Transparensi internešnal (TI BiH) kažu da odgovor može biti samo jedan - izvlačenje javnih para.
Milena Mastalo
“Svakako nije najjasnija svrha promocije javnih preduzeća koja imaju monopol na tržištu, izuzev naravno primera oglašavanja koji su neophodni poput ogašavanja javnih poziva, konkursa i slično. Javna preduzeća godinama kroz nabavke reklamnih usluga izdvajaju značajna sredstva pojedinim medijima, pri tom koristeći različite postupke javne nabavke”, kaže za Direkt Milena Mastalo iz TI BiH.
“U najvećem broju slučajeva medijsko oglašavanje je netransparentno, jer se koriste manje transparentni postupci na osnovu kojih se zaključuju ugovori između preduzeća i ponuđača, te tako imamo primer pojedinih medija koji preko 75% zaključenih ugovora provedu putem direktnih sporazuma, a u slučajevima kada se provode otvoreni postupci ugovorni organi navode kriterijume koji samo određene medijske kuće mogu zadovoljiti ili se čak u opisu javne nabavke pominje ime medijske kuće”, pojasnila je ona situaciju koja vlada u ovoj oblasti.
Hleba i reklama
Medijski kolač od pola miliona maraka koji je darovan ATV-u je, pomislilo bi se, u 2018. bio toliki zbog izbora. Budući da je većina direktora javnih preduzeća istovremeno bila i u trci za neki od parlamenata, nisu štedeli javne pare za samopromociju, što je, na žalost, postala ustaljena praksa.
Međutim, podaci za prvih šest meseci 2019. govore da bi, po prihodima od tendera, ova godina za ATV mogla da bude i berićetnija od prethodne. Spisak opština koje traže medijsku promociju ATV-a je sve duži. Od Doboja koji izdvaja 80 hiljada, preko Trebnja, Banje Luke, Gradiške, Laktaša, Mrkonjić Grada, do Kalinovika koji je iz skromnog budžeta izdvojio 4,2 hiljade za promociju. Verovatno pod parolom: “Za hleb može i da fali, ali za reklamu ne”.
Što od opština, što od ustanova i, nezaobilazne Elektroprivrede, za prvih pola godine se nakupilo tendera u vrednosti od preko 300 hiljada.
Besmislenost izdvajanja za promociju preduzeća koja su u teškoj finansijskoj situaciji, sa minusima u poslovanju, ukazuje da se radi o, u poslovnom smislu, štetnim i neetičnim motivima za sklapanje pomenutih ugovora. No, protežiranje kroz odredbe tendera nije jedini način na koji se javni interes povlači pred privatnim.
Ispod radara prolazi još jedan način isisavanja javnog novca u, kada je konkretan slučaj u pitanju, džepove privatne TV stanice. Iako se oglašavanje plaća za udarni termin i najgledanije emisije, ono se realizuje u manje gledanim terminima.
“Imamo primere izdvajanja stotina hiljada maraka za priloge koji bi navodno trebali predstaviti rad javnog preduzeća, a emituju se u emisijama vrlo upitne gledanosti. Ovi ugovori najčešće idu na štetu javnih preduzeća kako bi se pogodovalo privatnim i/li političkim interesima” ističe Mastalo i dodaje da je bezbroj načina za zloupotrebu .
“Pored medijske promocije javna preduzeća se često reklamiraju i isticanjem vizuelnih obeležja na pojedinim javnim događajima, čime se kroz plaćanje usluga reklame doniraju razna udruženja, sportski klubovi i verske zajednice, a čime se pokušava zaobići Zakon o donacijama, koji u Republici Srpskoj dozvoljava donacije u maksimalnom iznosu 10% dobiti iz prethodne godine. Generalno, troškovi promocije javnih preduzeća su besmisleni u slučajevima kada javna preduzeća nemaju sredstva za pokrivanje osnovnih potreba i ukoliko su u velikim gubicima” naglasava Mastalo iz TI BiH.
Od direktora televizije do menadžera Elektroprivrede
A kad dobro ide televiziji, ne ide loše ni njenom bivšem direktoru Vedranu Škoru.
Vlasnička transformacija je donela promene i u uredništvu i njegovoj politici. Za direktora ATV-a je postavljen Vedran Škoro. Inače, ako je verovati Vikipediji, pomenuti novinar, po vokaciji građevinski inženjer, je pored autorske emisije “Apostrof”, poznat i po svom modnom stilu koji je izgrađivao godinama.
Menadžer Vedran Škoro
Nakon što je zaseo u fotelju direktora ATV-a taj osobeni stil je ispoljio kroz smene u informativnoj redakciji nakon čega su pojedini novinari napustili ovu medijsku kuću.
Sudeći po daljem razvju situacije, novi vlasnici nisu bili zadovoljni radom Škora. Pa su ga početkom maja ove godine zamenili Draganom Došen. Kako su tada mediji prenosili, jedan od njenih zahteva je bio i ukidanje pomenutog autorskog Škorovog dela “Apostrof”.
Škoro se po ovom pitanju nije oglašavao u javnosti, ali je, po svemu sudeći, intenzivno tragao je za novim uhljebljenjem. Ono je iskrslo, da li je suvišno pominjati, u Elektroprivredi RS.
Potražili smo ga u sedištu u Trebnju, ali su tamo ljubazno odgovorili da je Škorovo novo radno mesto u “ispostavi” u Banjoj Luci.
Na upit, iz ERS-a su odgovorili da se, uprkos moratorijumu na zapošljavanje “kada je to neophodno radi nesmetanog obavljanja procesa rada, vrše popunjavanja radnih mesta u skladu sa Pravilnikom o sistematizaciji”.
Dakle, pomenutom pravilniku je dato prvenstvo u odnosu na moratorijum.
Sa druge strane, mesto koje je bilo upražnjeno je od krucijalnog značaja za sam proces rada Elektroprivrede. Valjda je onda logično što su pod noge stavili ne samo moratorijum, nego i zakon, pa su bez konkursa, a “s obzirom na izvesne investicije i povećanu potrebu za stručnim kadrom”, zaposlile Vedrana Škora, objašnjavaju u MH ERS.
Tako se on iz direktorske fotelje ATV-a teleportovao na mesto “Menadžera za promociju, komunikaciju i saradnju sa elektroprivredama u okruženju”.
Da li je suvišno reći da su očigledna kršenja zakona, moratorijuma, pa i internih akata preduzeća ostala bez sankcije. Svakako je to ohrabrenje za sve one koji donose poslovne i političke odluke, da u gaženju svih pravnih normi ne samo da mogu da nastave, nego da to čine iz sve snage i potpuno otvoreno. Zakon i jeste da se krši, kako je svojevremeno mudro primetio jedan od direktora Elektroprivrede.
