Stvarnost postoji kao svet koji nas okružuje: idemo na posao, bicikl je naslonjen na drvo, ljudi čekaju autobus, sa građevine dopire buka. A postoji i stvarnost bogatih, skrivena iza ograda i zidova. Sedite u helikopter i videćete taj svet iz vazduha: bazene, parkove, terase. Ali vi niste u helikopteru, već u kolima na prašnjavoj ulici, zaglavljeni u saobraćajnoj gužvi. I dovoljno ste glupi da plaćate porez.
Panama papiri pokazuju kako zaista funkcioniše međunarodni kapitalizam. Iz njih izviru pohlepa, ravnodušnost, prevara i korupcija. Süddeutsche Zeitung je zajedno sa drugim svetskim medijima izveo jedno od najvećih curenja podataka svih vremena: 11,5 miliona dokumenata. 2,6 miliona terabajta podataka, imejlova, potvrda, izvoda računa i poslovnih pisama posredničke kancelarije iz Paname, specijalizovane za skrivanje novca u ofšor zonama. Dobro ste primetili: nisu sve, ali većina ovih transakcija je nelegalna.
Tu se ukrajinski car čokolade Petro Porošenko, uz dodatno zanimanje predsednika Ukrajine, demokratska nada posle Majdana i zapadni saveznik, našao na istoj listi sa bliskim saradnicima svog arhineprijatelja, ruskog predsednika Vladimira Putina. Novac spaja ljude. Pored svih sukoba i ideoloških barijera, zlikovci, prevaranti i lopovi koji upravljaju našim životima dele moto Džeka Speroua iz filma „Pirati sa Kariba“: Zgrabi sve što možeš!
Međunarodni kapital je stvorio svoj svet sa posebnim pravilima, nevidljiv i nepristupačan neupućenima. To je nedodiriva paralelna dimenzija koju naši političari kao da ne primećuju. A i kako bi – na spisku Panama papira su i imena rođaka i saradnika bivših i sadašnjih šefova vlada i država iz najmanje 35 zemalja sveta, od Angole do Britanije, Francuske, Italije, Mađarske i Španije.
Ogroman novac je skrivan u malim, korisnim oazama zabačenih delova nekadašnje britanske imperije. Kancelarija u Panami je zastupala 300.000 kompanija, od kojih je više od pola registrovano u poreskim rajevima pod britanskom upravom ili u samoj Velikoj Britaniji.
Britanski premijer Dejvid Kameron je još pre četiri godine izjavio da postojanje poreskih rajeva „nije pošteno“. „Reči, reči, reč“, rekao bi Hamlet. Kameron ovih dana najavljuje izmene zakona koje će omogućiti formiranje centralnog registra pravih vlasnika i profitera ofšor kompanija. Ali novi zakoni već imaju rupu: taj registar će moći da se vodi i u zemlji registracije, dakle i on – ofšor.
Shvatili smo da je kapitalizam pokretljiv, a moral zamoran. U svetu globalnog kapitalizma novac ne poznaje granice, a bogati zakone. Granice i zakoni su samo za siromašne i glupe. Izbeglice nas uznemiruju, jer su vidljivi. Poreske izbeglice nas ne zanimaju, jer su dovoljno moćni da nestanu.
Zapad, koji je toliko ponosan na svoje vrednosti, zatvara svoje granice za progonjene ljude u potrazi za boljim životom, ali spremno prihvata prljavi novac u potrazi za boljim mestom investiranja. Zločinci koji pale izbegličke centre i prebijaju njihove korisnike, gomila koja urla na izbeglice i uglađene dame i gospoda iz Alternative za Nemačku koji svojim bezdušnim parolama osvajaju veliki broj glasova – sve su to samo korisni idioti sistema zasnovanog na Panama papirima.
Spiegel, 04.04.2016.
Preveo Miroslav Marković
Peščanik.net
