Valja neprekidno imati na umu da život okružen i uronjen u falsifikate nije stvaran život nego njegova imitacija, varljiva i bedna iluzija života, proizvedena u radionicama majstora svakovrsnih obmana
Svet u kojem živimo ispunjen je lažnim vrednostima koje se predstavljaju za prave. To se odnosi podjednako na materijalne vrednosti kao i na duhovne. Ponekad je zaista teško razlikovati originale od falsifikata jer su majstori falsifikovanja itekako vešti u svome poslu.
Falsifikatima je preplavljeno tržište roba. Odjeća, obuća, tehnički aparati, proizvodi za ličnu higijenu, igračke – sve je to obeleženo nazivima najpoznatijih svetskih proizvođača, ali se u pakovanjima u najvećem broju slučajeva nalaze manje ili više vešto sačinjeni falsifikati. Falsifikati se, između ostalog, mogu prepoznati i po ceni koja je obično niža od originala i odgovara mogućnostima ovdašnjih kupaca. Falstifikatima se zadovoljava želja i potreba širokih slojeva stanovništva za iluzijom dobroga životnog standarda, za iluzijom kvaliteta. Falsifikati su najrasprostranjeniji u siromašnim zemljama i prate siromaštvo.
To je razmena roba koja u neku ruku predstavlja sliku današnjeg sveta. Krijumčarena roba proizvedena u siromašnome delu jednog kontinenta sa zasenjujućim etiketama razvijenoga sveta, sinonimom najvišeg standarda i bogatstva, prodaje se ili zamenjuje za sličnu robu na nekome drugom kontinentu gde vlada slično siromaštvo. Tu je sve falsifikat, i roba i etiketa. Većina prodavaca i većina kupaca svesna je obmane, ali čar obmane prevelika da bi joj se odolelo. Za jedan čas, za jedan dan, ili nešto duže, valja proživeti u iliziji obilja i kvaliteta u svetu gde nema ni obilja, ni kvaliteta.
Ovo je prvi, najprizemniji nivo falsifikovanja – okruživanje materijalnim dobrima sumnjive ili nikakve vrednosti, ali koja itekako uspešno korenspondiraju sa drugim, ozbiljnijim falsfikatima takođe sastavnim delom svekodnevnog života, za zadovoljenje nekih drugih potreba. Složeniji i perfidniji oblik falsfikovanja odvija se na mentalnom planu i izražava se u falsifikovanju suštinskih potreba života. Takvoj vrsti krivotvorstva najbolje pristaje kvalifikacija: falsifikovanje stvarnosti.
Tu propaganda, jedan od naročitih i posebnih oblika organizovanja falsifikata na najvišem državnom nivou, preko svojih medijskih službi bukvalno falsifikuje važne činjenice svakodnevnog života, podatke egzistencijalnog značaja, od stanja u ekonomiji i međudržavnih odnosa do stanja u saobraćaju, cena na pijacama, položaja školstva, situacije u bolnicama, u fabrikama, turizmu, kriminala na ulicama. Opisi tih stanja i situacija daleko su od stvarne situacije. Loša žetva se prikazuje kao uspešna žetva, neuspela putovanja državnog premijera kao veliko otvaranje prema svetu, inflacija kao smirivanje tržišta, povećanje cena struje i hleba kao novi podsticaji proizvodnji. Gotovo svaka činjenica života sa svojim stvarnim značenjem pretvara se u falsifikovano značenje na neprekidnoj traci proizvodnje poluistina i laži.
U ovom gradiranju falsifikovanog života viši nivo falsifikovanja predstavlja krivotvorenje osećanja. Istinska, iskrena osećanja potisnuta su lažnim, proizvedenim u radionicama majstora falsifikata. Busanja u grudi zamenjuju stvarna patriotska osećanja, mržnja prema drugima i drugačijem naziva se rodoljubljem, držanje do sopstvene časti – kukavičlukom, odbijanje da se služi mračnim ciljevima ideologije i lične vlasti – izdajstvom. Osećanje bunta u falsifikovanom životu svrstava se u nasilniče činove, a nepristajanje na masovni zanos – proglašava anarhičnim individualizmom i sebičnošću. Falsifikovana osećanja nose svoje lažne velelepne etikete visoko moralnih osećanja kao što ih nosi i falsifikovana roba.
Jedan falsifikat povlači za sobom drugi falsifikat. Tako sve postaje podložno krivotvorenju i krivoverju. Istorija se sastoji od potpunih i delimičnih laži. Onima koji uspevaju da lažno prikažu sadašnjost, znatno je jednostavnije da uspostave lažnu sliku prošlosti i budućnosti. Vreme u svim svojim dimenzijama ulovljeno je i pritisnuto pred presom falsifikata. Prošlost nije ono što se zaista dogodilo, nego mitovi u koje je složena, spakovana i izložena na tržištu. Budućnost nije ono što nas doista čeka na kapijama vremena, nego slike koje falsifikatori projektuju iza svojih ideoloških projektora.
Tako, malo po malo, ukupan život postaje jedan veliki falsifikat, jer lažno predstavljanje nije izuzetak nego pravilo. Pod okriljem tog opšteg krivotvorstva, odvijaju se ona manja, ali jednako važna za svakodnevni opstanak. I slika o nama samima u ogledalu u kojem se ogledamo nije prava ni istinita, jer je to iskrivljena slika u iskrivljenom ogledalu. Falsifikovana stvarnost proizvodi iluziju života u kojem su izgubljene predstave o pravim vrednostima, gde ljudskim duhom vladaju prividi vrednosti i lažne vrednosti.
Majstori falsifikatori koji tako vešto i tako uspešno manipulišu ljudima i njihovim dobrima postavili su za svoj osnovni cilj potpuno obezvređivanje svake ljudske delatnosti, svake materijalne i duhovne vrednosti. U tom svetu oslobođenom savesti, morala, poštenja, časnosti, zasnovanom na falsifikovanju i falsifikatima oni se pojavljuju kao proizvođači i čuvari obmana, na kojima zasnivaju svoj vrli novi svet.
Epohe zločinstva započinju golemim falsifikatima. Proizvodnja falsifikata u mračnim vremenima nadmašuje sve druge oblike proizvodnje. Ali, jao onim državama i zemljama koji svoje ideale, svoje istorijske programe i svoju budućnost zasnivaju na falsfikatima. Trajnost falsifikata je ograničena. A sa njihovim razotkrivanjem, sa raskrinkavanjem opšteg krivotvorja, svet laži se raspada, ostavljajući za sobom ruševine.
U vremenu prepunom falsifikata, kakvo je ovo naše, gde je na falsifikatu zasnovana i sama država i njena vlast, otkrivanje falsifikata i njegovo razobličavanje od sudbinske je važnosti. Može biti da je katkad teže živeti s golom i neposrednom istinom, bez iluzija i bez obmana. Život u krivotvorenom svetu oslobađa odgovornosti, savesti. Ali, valja neprekidno imati na umu da život okružen i uronjen u falsifikate nije stvaran život nego njegova imitacija, varljiva i bedna iluzija života, proizvedena u radionicama majstora svakovrsnih obmana.
*Tekst je 1996. objavljen u splitskom Feralu, potom u knjizi „Jesmo li čudovišta?“ (Bosanska knjiga, Sarajevo 1997.)
