Pripadnici Nacionalne garde spavaju na Kapitolu, foto: AP
Američki nacisti su počišćeni sa društvenih mreža kao masnoća sa starog štednjaka. Donald Trump više nema nalog na Twitteru. Desničarskoj društvenoj mreži Parler ukinuto je gostoprimstvo na Amazonovim serverima.
Možemo biti cinični u pogledu motiva tehnoloških giganata: nisu ništa preduzimali da obuzdaju Trumpovu mašineriju laži i fašistički pokret koji je njom inspirisan, sve dok i jedno i drugo nisu konačno potučeni i diskreditovani posle 6. januara. Ali oportunizam ne mora biti jedino objašnjenje. Kao i američka vojska, tehnološki giganti su znali da je pretnja državnog udara ovog puta bila stvarna.
Upadu u zgradu Kapitola prethodili su meseci Trumpove podrške naoružanim milicijama i desničarskoj grupi Ponosni momci, kao i odbijanje da prihvati rezultate izbora; Trumpove pristalice su sedmicama pretile medijima, lokalnim izbornim odborima, državnim službenicima i zakonodavcima.
Na osnovu dosad prikupljenih informacija, izgleda da je ključni dan bio 18. decembar 2020. Pošto je Vrhovni sud odbacio inicijativu republikanaca za poništavanje izbora u četiri države, Trump je organizovao sastanak sa najbližim saradnicima: među prisutnima su bili Rudy Giuliani, osuđeni i pomilovani kriminalac Michael Flynn i advokat Sidney Powell.
Flynn je i pre sastanka javno pozivao na uvođenje vanrednog stanja i ponavljanje izbora. Trump je navodno nameravao da na sastanku imenuje Powella za „specijalnog savetnika“ koji bi vodio istragu Bele kuće o izmišljenim izbornim prevarama, ali savetnici su uspeli da ga odvrate.
Šta im je posle toga preostalo? Narednog dana, 19. decembra, Trump je objavio tvit: „Veliki protest u Vašingtonu 6. januara. Dođite, biće uzbudljivo“. Pošto je pokušaj žalbe Vrhovnom sudu propao, a savetnici ga odvratili od angažovanja vojske, Trumpu je ostala samo jedna šansa za opstanak na funkciji predsednika države: da fizički spreči sprovođenje postupka potvrđivanja izbornih rezultata. Posle govora na održanom skupu, Trump se vratio u Belu kuću, a demonstranti su upali u Kapitol. Navodno je bio nezadovoljan „jadnim“ izgledom nekih od napadača koje je inspirisao.
Trump nije fašista i njegova administracija ne predstavlja američki fašistički projekat. Ona je proizvod rascepa unutar američke korporativne elite u kom je prevagu odnela frakcija koja se zalaže za privatizaciju, deregulaciju i dalje uništavanje planete, više na lokalnom nego na globalnom nivou. Kao što sam pisao u to vreme, Trumpovu frakciju unutar Republikanske stranke čine „neoliberalni nacionalisti“. Oni su odgovorni za novo zaduživanje države kojim su se bogati dodatno obogatili zahvaljujući inflaciji cena imovine i poreskim olakšicama.
Dugoročni projekat modernog fašizma je globalni etnički građanski rat, najverovatnije uzrokovan klimatskom katastrofom i masovnim migracijama koje bi usledile, što bi zaustavilo progres čovečanstva i vratilo ljudsko društvo u doba pre modernosti i prosvećenosti, iz koga više ne bi bilo izlaza.
Kratkoročni projekat globalne radikalne desnice jeste da se desničarski populisti dovedu na vlast i da se na vlasti zadrže pretnjama nasilnim nemirima, daljom erozijom demokratije i vladavine prava i daljom ekspanzijom u prostoru koji tako nastane. To je, ukratko, čvorište u kom se ukrštaju interesi autoritarnih desničarskih populista, partija koje su uspeli da preotmu i nabujalog umreženog fašizma od one vrste koja nam se prikazala u hodnicima Kapitola 6. januara.
Muškarci koji su sa sobom nosili plastične trake za vezivanje ruku i tejzere nisu upad u Kapitol shvatili kao performativni gest, osim možda onog QAnon šamana ogrnutog medveđom kožom. Sasvim je moguće je da su neki od zalutalih demonstranata i lovaca na selfije zaista bili poneti fantazijom i sopstvenim magijskim mišljenjem.
Na osnovu raspoloživih dokaza možemo pretpostaviti da su pripadnici tvrdog jezgra planirali da kidnapuju jednog ili više levičarskih članova Kongresa, da otmu kutije sa elektorskim glasovima i prekinu postupak na način koji će dovesti do proglašenja vanrednog stanja u Vašingtonu ili čak do formiranja dva rivalska zakonodavna tela (kada je zasedanje nastavljeno, 147 republikanaca je glasalo protiv potvrde Bidenove pobede).
Od levičara u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Državama mogle su se čuti tvrdnje da pretnja državnog udara nije bila stvarna jer: a) veći deo ovih događaja je bio samo performans za javnost, i b) američkoj buržoaziji ovog trenutka nije potreban fašizam (jer nema pretnje radničke revolucije). I jedno i drugo je možda tačno, ali to ne znači da opasnost od udara nije bila stvarna. Jer jeste. Poslednjih 18 meseci proveo sam uronjen u primarne izvore za istoriju fašizma i bez trunke sumnje mogu potvrditi: fašističko nasilje je uvek simboličko.
Nasilje je za fašiste etička norma, ali i narativno sredstvo. Čak i ako nikada nisu čitali Nietzschea i njegove slavopojke natčoveku sposobnom da „počini užasna ubistva, paljevine, silovanja, mučenja i izađe iz toga sa osećajem ushićenja i emocionalne uravnoteženosti, kao da to nije ništa više od grube školske šale“, oni znaju o čemu se tu govori.
Za fašiste, nasilje uvek ispreda priču o nepobedivosti i tako gradi mit o konačnom činu nasilja. To je bio slučaj i sa upadom u Kapitol. Među anketiranim republikancima čak 45 odsto njih je izjavilo da podržava pokušaj remećenja procedure za potvrdu izbornih rezultata. Prema jednoj drugoj anketi, 52 odsto republikanskih glasača veruje da su pokradeni na izborima i da je Trump „pošteno pobedio“. Mada je pretnja moguće mobilizacije naoružanih milicija na dan inauguracije na kraći rok otklonjena angažovanjem nacionalne garde, ostaje dugoročna pretnja masovnih marševa naoružanih demonstranata na glavne gradove država.
Retorika građanskog rata je svuda oko nas. Kao što sam izveštavajući za BBC o globalnoj finansijskoj krizi 2008. primetio još 2010, građanski rat 2.0 je postao neka vrsta sorelovskog mita – fantazije da će njegovi zagovornici upornim ponavljanjem uspeti da fantaziju pretvore u stvarnost.
Deset godina kasnije, invazija na zakonodavno telo najmoćnije zemlje na planeti je ozbiljno upozorenje: ukoliko ne udružimo napore da to sprečimo, Sjedinjene Države će se raspasti pod teretom nerazrešenog strukturnog rasizma, evanđelističkog fanatizma njihove kulture i disfunkcionalnosti kapitalizma. Ako ste, na primer, strateg Kineske komunističke partije i razmišljate u kategorijama „vekova i kontinenata“ – kao što je Lav Trocki jednom rekao govoreći o britanskom imperijalizmu – onda je put koji vodi do razorene i oslabljene Amerike prilično jasan.
Sedamdeset četiri miliona ljudi je glasalo za čoveka koji je javno pokazivao nepoštovanje za demokratiju, vladavinu prava, nezavisnost sudstva i obavezu medija da govore istinu – 11 miliona više nego kada je samo davao opscene savete kako postupati sa ženama.
Šta sada treba uraditi? Potrebno je mobilisati demokratsku, progresivnu koaliciju i zaštititi monopol države na korišćenje sile. Istina je da je među ljudima u zgradi Kapitola bilo policajaca koji nisu bili na dužnosti, kao i bivših vojnika, i poznato je da su individualni i strukturni rasizam rašireni u američkoj policiji.
Rešenje je na novi način obučena policija koja podleže strogoj zakonskoj kontroli, kao što je slučaj u demokratijama koje znaju kako se postupa sa fašistima – na primer, u Nemačkoj, gde je ministarstvo odbrane rasformiralo jednu vojnu jedinicu zbog optužbi za desničarski ekstremizam, a obaveštajna služba je Alternativu za Nemačku, po snazi treću parlamentarnu stranku, stavila pod nadzor zbog pokazanih ekstremističkih tendencija.
Potrebno je da se državni aparat prinude u Sjedinjenim Državama – od gradskih policijskih snaga do Federalne policije i sudova – uhvati u koštac s fašizmom i uništi ga. To je lekcija antifašističke borbe 30-ih godina 20. veka: masovna mobilizacija – koja ukida barijere između levice i centra – zaustavila je fašizam gde god je bila uspešno sprovedena. Fašizam je pobeđivao tamo gde je konzervativizam obesmislio demokratiju i tako svoju glasačku bazu prepustio fašistima i njihovim fantazijama o krvi i tlu.
U naredne četiri godine možemo očekivati fašističke pobune manjeg obima protiv nove administracije. Neuralgične tačke će biti u onim državama u kojima su organizatori izbornog procesa smogli snage da se odupru Trumpovoj rulji, ali verovatnoća da će isto učiniti republikanski zakonodavci i šefovi lokalne policije znatno je manja. Fašizam, suprotno tradicionalnom uverenju levičara koji su ostali zaglavljeni u 1930. godini, nastupa autonomno u odnosu na krupni kapital. Tako je uvek i činio. Dok tragate za njegovim tajnim korenima u kapitalu, on preoblikuje svet u skladu sa svojim bizarnim fantazijama.
Kao što je tvrdio marksistički psiholog Wilhelm Reich 30-ih godina, fašizam je „strah od slobode“. To je želja za poretkom, makar i u pokorničkom položaju, koja nastaje posle iznenadnog rušenja svih izvesnosti.
Za nas koji se borimo za ljudsku slobodu, dobra vest je vidljiva panika u redovima desničarskih pobunjenika: verovatno osećaju približavanje sveta bez rasizma, mizoginije i iracionalizma. I to nam pruža nadu.
Preveo Đorđe Tomić, Peščanik.net
