Zbog prepunih izbegličkih kampova na grčkim ostrvima, EU želi da ponudi migrantima finansijske podsticaje za povratak kući. Grčka koristi novo sredstvo na granici: ogromne ventialtore.
„Dogovorili smo se o posebnom, vremenski ograničenom programu za podršku dobrovoljnom povratku migranata", rekla je komesarka EU za unutrašnje poslove Ilva Johanson nakon razgovora u Atini.
Program se odnosi na 5000 migranata koji su u Grčku stigli pre 1. januara. Svako ko se dobrovoljno vrati kući dobiće 2.000 evra.
Novac bi trebalo da pomogne ljudima da započnu novi život u zemljama porekla, dodala je komesarka. Dobrovoljni povratak će biti organizovan uz pomoć Međunarodne organizacije za migracije i granične agencije EU Fronteks.
45 000 migranta na grčkim ostrvima
Stotine ljudi nedavno je morskim putem stiglo iz Turske na grčka Egejska ostrva. Prema grčkom Ministarstvu civilne zaštite, na ostrvima Lezbosu, Samosu, Kosu, Lerosu i Hijosu trenutno živi više od 42.500 migranata. U izbegličkim kampovima je već više od 37.000 migranata i potražioca azila. Smeštajni kapacatiti su predviđeni za oko 6000 ljudi.
Prema podacima Evropske komisije, oko 5.500 migranta u Grčkoj, na kopnu i ostrvima su maloletnici bez pratnje. Od toga je 90 odsto te dece starosti od 14 do 18 godina, saopštile su grčke vlasti. Koliko maloletnih migranta ima na ostrvima, nije sigurno. Nemačka savezna vlada polazi od toga da ih je oko 2000.
Humanitarne organizacije godinama se žale na nehumane uslove pod kojima deca žive u grčkim kampovima. Detinjstvo se ne može ponoviti, rekla je komesarka EU Johanson. Iz tog razloga je važno naći rešenje za maloletnike bez pratnje.
Koalicija voljnih
Zemlje EU duboko su podeljene kada je u pitanju prihvatanje maloletnih izbeglica iz Grčke. Samo nekoliko zemalja EU je pristalo da prihvati najmanje 1.600 maloletnika bez pratnje i drugih posebno ugroženih ljudi koji se nalaze u Grčkoj, rekla je ona.
Pritom na primer u Nemačku svakodnevno dolazi u proseku oko 400 potražilaca azila. Prema poslednjoj obajvljenoj statistici Savezne službe za migracije i izbeglice, u januaru ih je bilo više od 12.000.
„Sedam-osam zemalja žele da prihvate maloletnike", rekao je Žan Aselborn na sastanku ministara unutrašnjih poslova EU u Briselu u petak. Pored Nemačke, to su Francuska, Irska, Finska, Portugal, Luksemburg i Hrvatska. Bugarska i Litvanija su u petak u Briselu najavile spremnost da prihvate maloletnike, a Švajcarska je poslednjih meseci davala do znanja da će prihvatiti decu i maloletnike.
„Holandija je spremna da Grčkoj pruži svaku podršku koja joj je potrebna", izjavila je holandska ministarka za migracije Anki Brokers-Knol i dodala: „Ali nismo spremni da preuzmemo decu."
U maju bi u Grčkoj trebalo da bude održana konferencija za podršku maloletnicima bez pratnje. Johanson je takođe najavila da će posle Uskrsa predstaviti svoj predlog za reformu evropskog sistema azila.
Fronteks i ogromni ventilatori
„Jasno je da se suočavamo sa vanrednom situacijom u zemlji i moramo zaštititi svoje granice", rekao je grčki ministar za migracije Notis Mitarachi.
Grčka pogranična policija koristi novo sredstvo da spreči migrante i izbeglice da se probiju preko granice: ogromne ventialtore.
Prema informacijama iz vojnih krugova, to su uređaji visokog pritiska koji se obično koriste za obuku padobranaca.
Ti ventilatori su prvi put korišteni u četvrtak na grčko-turskom graničnom prelazu kod Kastanies / Pazarkule. Montirani su na džipovima kako bi dim i suzavac pod pritiskom duvali ka turskoj strani granice.
Fronteks je saopštio da su u međuvemenu stotine službenika te pogranična agencije EU započele s radom duž kopnene granice između Grčke i Turske.
Autor Dijana Roščić DW , Agencije
