Kako smo kao društvo uopšte stigli do trenutka da nam decu leče lažni lekari, da se puca ispred dečjih vrtića
Iako ne duva košava, ovih dana u Banatu je veoma turbulentno. Juče je i šira javnost saznala, ono što su Vrščani do sada samo šaputali između sebe, da je lažna doktorka Višnja Đumić (30) više od dve godine lečila decu na Dečjem odeljenju Opšte bolnice u Vršcu. Ova mlada žena falsifikovala je diplomu Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, a kasnije i uverenje o položenom stručnom ispitu. Ispostavilo se da je Višnja 2005. godine upisala Medicinski fakultet u Novom Sadu i da je položila samo ispite sa prve godine. Decembra 2015. počela je da radi kao pripravnik-volonter na Dečjem odeljenju. U februaru 2017, posle navodno položenog stručnog ispita, potpisala je ugovor na određeno vreme, a jula iste godine zaposlila se za stalno kao doktor medicine. Činjenica da je reč o ćerki uglednih medicinskih radnika (otac neuropsihijatar i majka glavna sestra neonatologije) pojačava osećaj neverice, bruke i besa.
Ništa manje uzbudljivo nije bilo ovih dana ni u Pančevu. U ponedeljak je u klasičnoj sačekuši ispred dečjeg vrtića upucan Vladimir Jovanović Maradona (29), MMA borac, bivši odbornik SNS-a u Skupštini grada Pančeva, a od skora zaposlen u JKP Zelenilo. Ovaj momak, vlasnik pozamašnih mišića, živopisnih tetovaža, menjačnice, „mercedesa S klase“ i još mnogo toga drugog, u ponedeljak ujutru oko 7. 30 h, nakon što je svoje dete ostavio u pančevačkom vrtiću izrešetan je sa sedam metaka, a potom hitno prebačen za Beograd gde je i operisan. Maradona se trenutno nalazi u Kliničkom centru Srbije gde ga osim lekara nadziru i policijske snage, jer se sumnja da bi napadač mogao da se vrati i „dovrši posao“. Samo pukim slučajem izbegnuta je veća tragedija, jer se pucnjava desila ispred dečjeg vrtića baš u trenucima kada su roditelji dovodili svoje mališane.
Da ni u Alibunaru ne bude dosadno potrudio se poljoprivrednik Aleksandar Kutlešić. Njemu su ljudi iz Centra za socijalni rad iznenada zakucali na vrata postupajući po krivičnoj prijavi koju je podnela „zabrinuta komšinica“. Naime, protiv Aleksandra i njegove supruge Zorane podneta je anonimna prijava da radno eksploatišu svoje dve maloletne ćerke (12 i 10 godina), jer ih navodno teraju da sakupljaju jaja u zagušljivom kokošinjcu. „Zabrinuta komšinica“je u prijavi označila bračni par Kutlešić kao „nesavesne roditelje“, a njihove ćerke kao „uplašene i vrlo povučene“. Postupajući po službenoj dužnosti, zaposleni iz Centra za socijalni rad saslušavali su roditelje, nastavnike i učitelje i na kraju odbacili prijavu kao neosnovanu.
Po Alibunaru se priča da je ova krivična prijava samo najnoviji vid pritiska koji već godinama trpi poljoprivrednik Aleksandar Kutlešić, samo zato što na društvenim mrežama javno komentariše aktuelnu SNS vlast, a naročito rad Predraga Belića, bivšeg boksera a sadašnjeg predsednika opštine Alibunar i funkcionera SNS-a. Kutlešić nikada nije bio član nijedne političke partije, niti se ikada aktivno bavio politikom, ali izgleda da mu je najveći „greh“ to što ume na Fejsbuku da postavi baš nezgodna pitanja na koja bivši bokser Belić nema odgovor. Inače Belić je već nekoliko puta hapšen i osuđivan. Poslednje hapšenje je bilo 18. decembra prošle godine kada je uhapšen zbog sumnje da je zloupotrebio službeni položaj i prema navodima MUP-a oštetio budžet Srbije, Vojvodine i lokalne samouprave za 247.295.928 dinara. Njemu je bio određen pritvor do 30 dana, a odmah po puštanju iz pritvora, 27. januara, kao predsednik opštine i valjda kao ličnost koja treba da bude uzor našoj deci, prisustvovao je svetosavskoj proslavi u osnovnoj školi u mestu Nikolinci. Kako su ranije prenosili mediji, bio je iza rešetaka i u akciji „Sablja“, zbog sumnji za dilovanje droge i iznude i nakon pravnosnažnih presuda zbog pretnji i ugrožavanja bezbednosti.
Ko bi rekao da se sve ovo izdešavalo u pitomom Banatu u proteklih desetak dana? Možda će se neko zapitati: kako smo kao društvo uopšte stigli do trenutka da nam decu leče lažni lekari, da se puca ispred dečjih vrtića, da ljudi sa sumnjivim biografijama budu na listama političkih partija i potom birani kao odbornici i predsednici opština? Kako smo došli do toga da se običnom čoveku brani pravo na vlastito mišljenje i kao odmazda pišu krivične prijave sa željom da mu se otimaju deca?
Odgovor na ovo pitanje nije nimalo lak. Možda smo i sami krivi, jer poput voajera stojimo sa strane i skrštenih ruku samo gledamo šta se dešava. Možda čekamo da nekoj bibliotekarki u Vršcu gepekuju dete, pa da sebi trijumfalno kažemo – vidiš kako prolaze oni koji se bune! Dobro je što ja ćutim!
