Uopšteno govoreći, pod lenjošću podrazumevamo sporost ili odugovlačenje u obavljanju poslova.
Odugovlačenje – ostavljati sve „za sutra“.
Sporost – preterano otezanje sa izvršavanjem onoga što može da se uradi odmah.
Lako je uočiti lenjost kada se odnosi na naše telo, na opuštenost sa kojom se pristupa aktivnostima, na prekomerno rasipanje vremena u ostvarenju nekog cilja, koji zbog toga postaje sve nedostižniji. Lenjost se, međutim, prenosi i na druge planove ličnosti. Ona pogađa i psihički i intelektualni život, ali ne na način da ih parališe, već tako da osećaji i misli slede samo ono što je prijatno i opušteno, ono što ne zahteva ni napor ni postojanost.
Psihička mlitavost je ključni element ovog oblika lenjosti koji se zasniva na izbegavanju svakog uznemiravanja. Šta radi onaj ko je lenj? Zna da mora da razjasni i razreši različita emocionalna stanja, ali mu je draže da se pravi kako ih ne vidi. Smatra da će se vreme pobrinuti da rastera oblake koji su nadvili nad njegovim emocionalnim vidokrugom i da će se sve sâmo po sebi srediti. Kada nema drugog leka nego da se suoči sa ovim situacijama, postaje razdražen i napada one koji se usude da mu ukažu na ono što ne želi da prihvati, pa tako ljutnja postaje sredstvo za prikrivanje njegovog nedostatka odlučnosti.
U očima drugih, on se može činiti smiren, ali njegova mirnoća nije plod unutrašnje zrelosti, već posledica nesposobnosti da se nosi sa svakodnevnim problemima koje donosi život. Lenjivcu je komotnost životni stil. Međutim, u dubini svog bića on je svestan da živi u mehuru koji može da pukne u bilo kom trenutku. Može da se divi duhovnim, etičkim i estetskim idealima. Dopadaju mu se, ali je nesposoban da ih primeni u sopstvenom životu, jer bi se time poljuljala njegova plitka mirnoća. Morao bi da uvede promene, da izlazi na kraj sa poteškoćama. Kako sve ovo iziskuje dosta truda, on se povlači u udobnost stanja gde sve ostaje kako je i bilo, temeljeći to na argumentu da je za njega nemoguće da se promeni.
Pored toga, u lenjivcu je prisutan skriveni strah, iako se on ne usuđuje da ga prizna: plaši se vremena i mnogobrojnih stvari koje nikada neće uraditi. U tom slučaju kriviće sudbinu za svoju nesreću, za nedostatak prilika. Umesto da pokrene jedan jedini fizički ili psihički mišić, radije će plakati i smatrati da ga progoni nesreća.
Lek protiv lenjosti – pažnja, protiv odugovlačenja – davati vrednost svakom trenutku.
Autor: Delia Steinberg Gusman
