Seks i deca. Mislim da je u našoj civilizaciji ovaj tabu najveći od svih, i svakoga dana sve više i više raste. U senci rata protiv pedofilije, (za)ostaje seksualni razvoj i obrazovanje dece, čime su i roditelji i deca prepušteni mutnim vodama samoobrazovanja i zabluda.
Kada sam pisala tekst o svojoj seksualnoj emancipaciji, namerno sam izostavila deo koji se odnosi na seksualnost dece i ranog tinejdžerstva, a sada mislim da sam u tome pogrešila jer tu kriju sve neuroze odnosa prema seksu u kasnijem dobu, kako mene tako i ostalih. Većina ljudi se dok priča ili piše o seksu, nada da njihovi roditelji nikada to neće saznati, valjda održavajući prećutni sporazum da zauvek ostaju male bebe koje veselo guču. Nažalost, iza zatvorenih vrata roditeljskih i dečijih soba i umova, dešava se ono što nas kasnije nepovratno odredi. Jedini način da govorim o seksualnosti dece, jeste da govorim o svojoj seksualnosti u detinjstvu, a uz magiju apstraktnog mišljenja može se pretpostaviti da se nešto slično dešava u glavama maloletnika kojima je seks u većini država i zakonom zabranjen.
Prvi bebeći koraci
Moje prvo sećanje i ujedno prvo sećanje na nešto što ima veze sa seksom, je praktično trauma. Imala sam oko dve godine, što znam jer sam još uvek sam spavala u bebećem krevecu. U to vreme koje pamtim vrlo maglovito, radni dan mi se mi sastojao od obroka, primitivnih igara i popodnevnog spavanja. Iz tog perioda sećam se samo dve sekvence, sećam se nekih kockica sa kojima sam se igrala i kojim sam volela da se dodirujem. Kao prava mala prestupnica, ponela bih po jednu ili dve kockice u krevetac i onda se za vreme prisilnog popodnevnog odmora trljala ispod pokrivača. Da ne preterujem, tu nije bilo ničeg seksualnog jer dete od dve ili tri godine tek nazire obrise svoga uma i još upoznaje sopstvene delove tela. Iz nekog razloga, nana koja me je čuvala, odlučila je da odruka mami kako ja radim nešto nedozvoljeno, pa su me na spektakularan način razotkrile. Verujem da su bile jako ponosne što su me uredovale, ali ih i žalim na neki način. One naravno nisu mislile da rade bilo šta čega će mala beba biti svesna, ali nažalost, to je bio moj prvi osećaj prestupa, prva sramota ako dete u tim godinama može da oseća sramotu i prvo sećanje, uprkos raznim šarenim proslavama koje sam verovatno imala do tad i za koje su se roditelji nadali da ću ih zapamtiti. E pa ćorak, ja se sećam kako sam ležala u krevecu sa dopola skinutim štramplicama i plavom i crvenom slagalicom u ruci. Moje prvo sećanje je sramota prestupa, i hiljadu puta se zaklinjem da kad budem imala dete, ni jednim svojim postupkom neću učiniti da se stidi svog tela ili nečega što radi s njim.
U svetu bajki i ostalih laži
Mislim da sam bila u predškolskom uzrastu kada sam put sam doživela seksualno uzbuđenje, jer je praksa čitanja bajki pred spavanje tada još uvek bila rutina uspavljivanja. Dok su se u bajci vile kupale gole po noći, a najmlađi carev sin ih gledao iz žbunja u nadi da će naći svoju omiljenu paunicu, uživela sam se neviđeno, iščekujući šta će se dalje desiti i - onda se desilo. Tanka je granica između strepnje koju izaziva filmska napetost (kad izgleda kao da ću se upiškiti od nestrpljenja) i seksualnog uzbuđenja, ali kad sam osetila kao da mi srce kuca tamo dole, prepala sam se. Zamislila sam to kao nešto pred smrt, da mi se na primer srce otkačilo i otpalo, i da bleji dole i iscuriće, to je to, kraj. Naravno, u panici sam hitno obavestila roditelje o svojoj skoroj smrti i objasnila im simptome (bez dela o golim vilama koje se kupaju i princu voajeru) i oni su rekli da je sve okej da ne umirem i dali mi malo vode i vratili me u krevet. Objašnjenje, nula bodova.
Posle sam dugo (sigurno do desete godine) mislila da imam otvorenu ranu "tamo dole", da u nju može da stane dosta toga i bila sam bukvalno preneražena, trudeći se da ne diram ništa da nešto ne pokvarim. Gaće sam doživljavala kao božiji izum, koji sprečava ceo univerzum da zapadne u mene, inficira me i izazove preranu smrt. Tajno sam počela da sprovodim istraživanje o tome da li sam medicinski fenomen ili je krater u mom telu postojao oduvek. Seks me nije nimalo zanimao jer o njemu nisam znala ni da postoji ni kako radi, a uzbuđenje iz bajki se do tinejdžerstva retko javljalo. Naravno da nisam smela da pipam ništa dole, u strahu da se ne inficiram, ne prokopam put do srca u kome se krije mehanizam mog krhkog života ili tako nešto. Ne mogu da pronađem reči da opišem sažaljenje i ljubav koju osećam prema deci tog uzrasta koji se dok ovo čitate, sigurno bore sa sličnim životnim dilemama u tišini svojih svetova.
Za seks sam saznala putem zabrana. Zato što su mi zabranjivali da slušam pesme Serža Gejnzbora i Princa, zato sam ih namerno i slušala kad sam ostajala sama. Meni iskreno nije bilo jasno zašto mi se brani da slušam neko glupo uzdisanje, očekivala sam u najmanju ruku neki glas koji će me naterati da zapalim kuću ili tako nešto okultno. Prvo mi je bilo izuzetno razočaravajuće to auditivno imitiranje seksa, ali posle stotog preslušavanja sam sklopila kockice jer se isto uzdisanje obično pojavljivalo u ljubavnim scenama kad se nečije usne dodirnu, a odeća počne da spada sama. Kao i većina devojčica, ja sam živela u svetu bajki i barbika koje su nežno pravile decu sa svojim partnerima, vladale univerzumom i tako dalje. Objasnila sam sebi taj seks kao neku magičnu soft core praksu trljanja po celom telu i spiritualno spajanje dve izabrane duše koje će živeti srećno do kraja života, pa me nije nešto mučilo što to ne radim ja, jer čovek mog života je živeo u nekom udaljenom kraljevstvu tako da nisam imala s kim da se spajam. To mi je zapravo i danas kul misao.
Samoća i samopomoć
A u periodu oko desete godine sam tek počela da ostajem sama kod kuće. I da, deca verovatno rade sve što im branite čim zamaknete iza ćoška. U mom slučaju, mislim da je razlog kršenja pravila ponašanja, bila mešavina bolesne radoznalosti, opsednutosti sopstvenim telom i želje da pobedim. Čitala sam svaku glupost da seksualnim predznakom, pretraživala sam knjige kao detektivka i jedino mi je malo smetalo što je za seks neophodno dvoje ili više ljudi, a nisam imala nikoga kome bih izložila sve svoje ideje. Rovila sam po bazarima i praktičnim ženama, saznala i šta je kontracepcija i abortus i impotencija i sve živo, samo nikako nisam mogla da doprem do ideje o tome šta je seks, pa sam se zadovoljila proučavanjem sopstvene anatomije. Imajući na umu moje prethodne fiks ideje o tome da imam rupu za koju niko ne zna i da verovatno umirem, činjenica da postoji nešto kao što je penetracija, duboko me je uznemiravala. Okej probala sam da gurnem prst, olovku ili nogu od barbike (svi koji se sada zgražavate znajte da je to bilo u medicinske svrhe) i preživela sam. Zaboravila sam trljanje ispod pokrivača jednom zauvek, a ove intimne ginekološke preglede uz ogledalo sam sprovodila samo kontrole radi, jer me je postojanje rupe dosta uzrujavalo.
Situacija sa dečacima je bila kriminalna, oni su imali neka svoja pravila i kapirali su društvene odnose potpuno drugačije. Ne mogu da kažem da sam se nešto ložila da se pipam sa njima jer se to uglavnom svodilo na tuču ili jurnjavu ko će pre neku devojčicu da uhvati za dupe ili sise koje nema. Pitanje integriteta je bilo nepristati da budeš uhvaćen, a intimno, ja sam želela da probam sve. Ali kako probati sve, kad ispadneš gubitnica ako te neko uhvati, nagura u ćošak i grubo vaćari, a ja sam uvek volela da pobedim. Mislim znala sam sve, dečaci imaju ejakulaciju a devojčice menstruaciju, dečaci imaju kondom, mi imamo uložak. To je bila neka pojednostavljena verzija naših seksualnih znanja. A to što se u filmovima skidaju i trljaju i dalje nije imalo nikakve veze sa nama. Ako smo to ikada imitirali, svakako nije bilo zato što nam je prijalo. Uzbuđenje masnih fota se svodilo na ko će da se poljubi sa kojom simpatijom, a princ iz bajke i suštinsko sjedinjenje nije imalo veze s tim.
Mračno srednje doba puberteta
Nedavno sam na Fejsbuku okačila svoju sliku iz devedesetpete na kojoj sam imala 12.5 (slovima: dvanaest i po) godina, tražeći da moji sadašnji drugari bar otprilike pogode koliko sam stara. Slika je nastala na moru u Sutomoru, a ja na njoj nosim neki sedefasto ljubičasti duboko izrezani kupaći. Dok smo bili na moru za koje smo jedva skupili pare, bila je poslednja epizoda Otvorenih vrata koju je baba snimala kod kuće, tata je čekao moguću mobilizaciju, a Srebrenica i Oluja se još nisu desile. Jedno triput sam izračunavala jel moguće da sam tada imala toliko godina, ali da – imala sam dvanaest godina i šest meseci. Na toj slici nisam izgledala kao dete, niti sam se tako osećala, sprovodeći prvu dijetu u životu težeći da se ugojim, maštajući o prvom poljupcu koji će se tek desiti i brižno nosajući uloške na putovanja jer sam te godine dobila prvu menstruaciju. Kada bih nekome ko ima dete od dvanaest godina danas pomenula u istoj rečenici dete i seks, mislim da bih se suočila sa posledicama biblijskih razmera. Dakle, roditelji se i danas istrajno prave ludi, čuvaju prave vrednosti i zgražavaju nad novim bestidnim generacijama.
Naravno ni poljubac ne ide baš lako ako imaš skoro 13 godina i ne želiš da celo odeljenje kaže da si kurva koja radi sve ono iz pornića koje dečaci već uveliko gledaju, a devojčice samo ponekad. Ono što sam ja uspela da izboksujem do četrnaeste su nekoliko nameštenih poljubaca na fotama, jedna kraća veza koja se manje više sastojala od poljupca i raskida i dugi periodi nesrećnih zaljubljenosti, mašte i dosta čitanja ljubavne literature i gledanja zabranjenih filmova. Realni odnosi sa muškarcima, kolko god da su jadni bili, dali su mi opravdanje da se bavim svojim telom, kako bih ga upoznala pre drugih. Pripadam generaciji koja se srećom dokopala knjige "U krevetu s Madonom" u real time, gledala Vudi Alena, Polanskog i Kišlovskog pre nego što je u nas izmišljeno rejtovanje filmova, pa na svu sreću nisam mislila da umirem kad sam doživela prvi orgazam, naravno u kućnoj radinosti. Hoću reći, znala sam šta da očekujem. Ne znam šta misle roditelji, kako se njihovi anđeli snalaze danas po pitanju seksa, ali zaista je tužno koliko je sve vezano za seks fiziološki zbunjujuće, i volela bih da moji potomci nikada ne prolaze kroz to sami.
(Ne)prijatni trenuci u dvoje
Prva ljubavno seksualna iskustva su prilično šematski određena od kad je sveta i veka: dečak i devojčica se nađu pre škole kad roditelji nisu tu i onda se ljube i pipaju ispod odeće. Ne budite skotovi, to su radili poznati, to su radili vaši roditelji, to ste radili vi, to rade i vaša deca, sve ostalo je laž. Malo to liči na seks, a više na neko rvanje, oni hoće dublje, mi hoćemo sporije. Mi smo tako mali i neuki, a hrabri i odvažni imitirali seks i valjam se od smeha sad kad znam da dok se devojčice trljaju ne bili nešto osetile preko odeće jer ne daju dublje, dečaci svršavaju u gaće jer ne mogu sporije. Imam neviđeno poštovanje za svakog dečaka koji je izgubio nevinost prirodnim putem, u seksu sa vršnjakinjom koja isto nema pojma šta radi, jer mislim da je to najveći životni korak: osmeliti se da pokažeš svoj mali tinejdžerski kurac nekome ko ga nikad nije video i odradiš sve po protokolu (skidanje, stavljanje kondoma, ciljanje i jebanje) a da pritom ne svršiš. Ono, mislim da je svako ko je to uradio iskreno prvi put, pravi pobednik pobednika i zaslužuje vječnu pamet. Nažalost, većina nije. Većina je našla iole stariju ribu, koja iole zna šta radi, izubadala je tri četri puta i svršila, i posle se osećala bezrazložno pobednički, nastavljajući da obavlja seks bez po muke i nauke. Najveći su mi luzeri oni kojima su tate jebači platili kurve, oni verovatno ni u životu nikad nisu ništa naučili sami i čućete ih po kafanama kako prepričavaju svoje lovačke priče.
Ni ja ne pripadam deci koja su otkrila seks spontano sa voljenom osobom. Da bih došla do prvog seksa, morala sam da se pomučim i to je trajalo možda čak i tri godine. Želela sam nekog na koga se ložim, ali i nekog ko zna šta radi. Moje štrebersko znanje o seksu je bilo u potpunoj disproporciji sa stvarnošću. Seks samopomoći je za devojčice tada bio tabu, te sam se osećala kao bolesnica koja ima mračne tajne i to niko pod milim bogom nije smeo da zna. Volela sam seks pre nego što sam ga imala iz potpuno pogrešnih razloga, samo zato što je to bila još jedna od disciplina u kojoj se može pobediti. Zamišljala sam sebe u najmanju ruku kao fatalnu paunicu iz one bajke s početka, a savršenost u seksu bila bi neophodna da me kompletira kao ženu i kao osobu. Naravno, to nije imalo veze sa životom.
Bajka sa (ne)srećnim krajem
U mojoj glavi u toku prvog seksa, bilo je svega sem seksualne želje. Samo sam želela da izgubim nevinost što pre i da proverim da li oduševljenje seksom mogu da podelim sa nekim ili ću ostati uvijeksama.com. Naravno molila sam se usrdno da taj dečko ne provali da sam nevina, jer bi to bilo kao da sam početnica, što mi je bilo gnusno. Osećam dirljivu ljubav prema maloj Mariji koja je hrabro privela dečka, odbila da izađe u grad i organizovala mračno veče vatanja u dnevnoj i spavaćoj sobi u stanu svojih babe i dede koji su negde otišli tog vikenda. Do skoro sam se plašila, šta bi se desilo da moji roditelji ili još gore baba i deda znaju sve to, ali kako se približavam prelasku na mračnu stranu odraslih, imam saosećanja i sa njima. Priznajem da je izbezumljujuća pomisao na seksualno aktivne maloletnice, ali to je stvarnost još od pre Romea i Julije, i volela bih da niko ne poteže argumente "nestanka svih pravih vrednosti". Seksualni razvoj se teško može zaustaviti stalnim nadgledanjem, kažnjavanjima ili zabranama, ali se zato može lako skrenuti u potpune stranputice od kojih su neke duboko traumatične jer sadrže nasilje, silovanje i neželjene bolesti i trudnoće. Bila sam dovoljno samoorganizovana da sprečim bar ovo poslednje, ali u svemu ostalom sam bila prilično zaostala.
Ova priča ima polu srećan kraj jer sam se nekako ipak domogla prvog seksualnog iskustva, iako je uz toliko promašenih očekivanja, seks po današnjim standardima bio grozan. Ne grozan, traumatično grozan, ali bilo je to jedno užasno neprijatno i nespontano iskustvo, koje da mogu da biram, sada bih uradila skroz drugačije. U glavi mi se vrzmalo milion nespretnih i zbunjujućih misli, pored užasne, skoro fizičke neprijatnosti što ne mogu da se opustim pred tim dečkom, jer sam se plašila da bi me osuđivao ako sam recimo previše aktivna ili pasivna. Zveknula sam par gutljaja viskija iz bifea u dnevnoj sobi, da prestanu da mi se tresu noge i dala sebi reč da neću reći "ne" šta god se bude dešavalo, jer ja sam hrabra i moram istrajati u toj velikoj noći za svaku ženu. Neću posustati ako se postidim ili uplašim, neću posustati ako me boli, neću se predomisliti ako mi se ne bude svideo kad se skine, podržaću ga da izdrži i da zajedno dođemo do cilja, da izgubim nevinost i da nek ide život. Mislim da je bukvalno svaka moja ideja te noći bila pogrešna, ali ko i kako da objasni tinejdžerki da je seks u vezi sa zadovoljstvom, a ne sa kršenjem zabrana, buntovništvom, pobedom ili odrastanjem.
Grand Tour odrastanja
Jedan od razloga zašto danas pišem ovaj tekst je užasna sramota koju osećam pri pomisli na svoja rana seksualna iskustva. Nije me sramota što sam pokušavala da razumem svoje telo, što sam istraživala i grešila, već zbog toga što nisam istrajala do kraja u tome, što sam posustala pod uticajima sredine, koja realno nikada nije bila tu za mene (sem Madone, Princa i Vudi Alena). Sigurna sam da je i većina mladih, i dečaka i devojčica, svoje najintimnije želje i osećanja, potisnula duboko u korist nekih društvenih normi o tome kada se treba jebati, kako i sa kim, što ih je u razvojnom smislu vratilo na stupanj niži od bebe koja se bezbrižno igra svojim genitalijama dok je neko ne spreči u tome. Usamljena u svom istraživanju, kao što je to svako, u jednom trenutku, zaboravila sam na svoje želje i potrebe, i krenula linijom manjeg otpora odnosno prilagođavanja nadajući se najboljem, odnosno da to što radim iole liči na seks iz filma ili bar neke reklame. U svojim mislima uživljavala sam se u to kakvu ću sliku ostaviti, pretvarajući se da sam opuštena, superzgodna i senzualna klinka, dok sam u stvarnosti bila nekoordinisani robot koji radi neke bizarne stvari unapred određenim redosledom. Glumila sam od A do Š, čak sam odglumila i to da sam puna ljubavi, jer sam čitala u da se devojke jako vežu za tog prvog dečka i da je to nešto posebno i zaista sam na jedan drugi način bila jako ganuta celom situacijom.
Intimno, meni je bilo bitno samo da odvozim tu etapu, da se obračunam sa nevinošću i propustila sam priliku da se povežem sa samom sobom, što je stvarni cilj ljubavno-seksualnog sazrevanja koje je nas milenijalse ionako stiglo tek u tridesetima. Kada se sećam prvog seksa, ne pamtim neku lepu reč, dodir zadovoljstva ili slično, sećam se slike kako to jutro u svitanje vozim bicikl gradom bez ruku, sredinom ulice dok me u glavi prati glas komentatora Tur d Fransa: Jedna velika pobeda Marije Ratković, ona neće umreti nevina, još mnogo novih pobeda je pred mladom junakinjom ove utrke! Tek mnogo godina kasnije, shvatila sam da seks nije pitanje pobede ili poraza, nije čak ni pitanje životnih lekcija već samo i isključivo pitanje mogućnosti ostvarenja neke vrste iole dubljeg odnosa sa sobom i sa nekim drugim.
Posle bitke generala...
Nisam sklona tome da krivim roditelje, drugarice, partnere ili sredinu za to što nisam imala hrabrosti da se suočim sa svojom seksualnošću na idealan način, čak mislim da je to skoro nemoguće i da u vezi sa seksom (jer je to nešto bezobrazno) svako od nas nosi neke manje ili veće traume. Moji roditelji nisu bili nikakvi bauci i ja nisam odrasla u nekom naročito represivnom društvu, ali samim tim što je seks društveno i medijski uvek vezivan izgred, sve što sam mislila ili želela da shvatim o tome bilo je obojeno tajnom i prestupništvom. Verujem u to da je bilo puno mogućih mesta na kojima sam mogla biti hrabrija ili pametnija, ali verujem i da me je neko od tih silnih ljudi u okruženju mogao malo i podržati. Bez obzira što je od mog detinjstva prošlo skoro dvadeset godina, danas kad slušam roditelje kako pričaju o deci nemam utisak da se nešto bitno promenilo, seks je i dalje tabu. Što kaže jedan moj drug "sve je gore i gore", ljudi su izbezumljeni strahom za bezbednost svoje dece u stvarnosti i na internetu više nego ikad, na televiziji su za decu zabranjeni filmovi koje sam ja gledala, a većina novina ne pišu o seksu na iole koristan i detetu razumljiv način, uključujući i jedan broj mojih tekstova koji je nedostupan za mlađe od 18 godina.
Stvarnost je da deca rade "one stvari", oduvek su to radila i radiće i dalje, a uz to nenormalno pate jer ne znaju šta sve to znači i užasno se plaše da ih neko surovo kazni za to. Umesto da saznaju nešto pozitivno o seksu (osim dela o reprodukciji), i da se čuvaju rizičnih odnosa sa drugim ljudima (od uznemiravanja i zloupotrebe do silovanja) i svih vrsta neželjenih i potencijalno opasnih seksualnih praksi, smeštanjem svih "onih stvari" u sivu zonu prećutno zabranjenog, granica između dečjeg pristanka i nepristanka se gubi u korist skrivanja apsolutno svega. To me ispunjava hororom i kao bivše dete i kao potencijalnog roditelja. Sada kada polako i nevoljno menjam stranu, i prelazim u svet odraslih (sa srećom u svojim tridesetim!), kada se više ne plašim osude ili sramote, i mogu slobodno da govorim i da se jebem, volela bih da nekako učinim da prestanemo da se lažemo, i da učinimo, kako znamo i umemo da nova deca odrastu u slobodne i srećne, ili ako ništa bar manje nesrećne, uplašene i usamljene ljude.
