Tropske vrućine ne možemo pobediti klima uređajima, niti složenijim strategijama prilagođavanja. Uspeh obećava samo borba protiv pravog uzroka klimatskih promena.
Znate onu čuvenu rečenicu koju je Marija Antoaneta uputila gladnom francuskom narodu bez hleba: Pa neka jedu kolače? E pa, ne postoje čvrsti istorijski dokazi da je ona to izgovorila. Ali zato su se za vreme velikih vrućina u srpskim medijima zaista izgovarali saveti u sličnom tonu: Vruće vam je? Upalite klimu. Nekima je doduše palo na pamet da klima uređaji, za koje je u Srbiji potrebno izdvojiti skoro celu platu (ne uključujući novac za instalaciju, servisiranje i skuplju struju), nisu toliko dostupni ljudima, pa su davali još „briljantnije“ savete: Ako vam je vruće, provodite vreme u (klimatizovanim) hipermarketima.
Dijapazon saveta, recepata i trikova za preživljavanje tropskih vrućina uglavnom se odnosio na pokušaje da se olakša situacija: ne izlaziti napolje od 11h do 17h i izbegavati direktno izlaganje suncu, koristiti kreme s visokim zaštitnim faktorom i šešire, u neklimatizovanim prostorijama staviti hladne čaršave na prozore, piti mnogo vode, jesti laganiju hranu, boraviti u hladu, nositi svetliju odeću…
I dok su metode kojima ljudi pokušavaju da olakšaju situaciju razumljive i važne, problematično je to što se njihovim medijskim potenciranjem stvar normalizuje. Vrućina se ispostavlja kao neminovnost, kao prirodna nepogoda koja nas je zadesila, pa čak i kao mistična sila (zanimljivo je da se ovogodišnji letnji tropski talas naziva Lucifer) spram koje smo nemoćni. Jedino što nam preostaje jeste da prihvatimo stvar kao normalnu pojavu i da se prilagodimo.
Da stvar bude još gora, ukoliko se nismo adekvatno prilagodili novoj temperaturnoj situaciji, onda smo iz vizure diskursa normalizacije sami krivi ako se razbolimo, ili nas zadesi nešto još strašnije zbog vrućine. Ipak, sve toplija leta nisu normalan tok klimatskih kretanja, a pogotovo se ne događaju sama od sebe nezavisno od društvenog faktora. Preciznije, sve veće vrućine i ostali ekstremni klimatski uslovi posledica su kapitalističkog načina proizvodnje i profitne funkcije koja određuje dinamiku društva.
Bitka protiv korporacijskog nadzora energenata
Problem globalnog zagrevanja je gorući problem. Porast globalne temperature ‒ prosečne površinske i okeanske temperature planete ‒ od perioda industrijalizacije se ubrzava, što se u najvećoj meri događa usled emisije ugljen-dioksida (CO2) i ostalih štetnih gasova. Za rapidan porast globalnog zagrevanja zaslužna je, dakle, proizvodnja zasnovana prvenstveno na fosilnim gorivima (ugalj, nafta, zemni gas). Emisija štetnih gasova oslobođenih iz fosilnih goriva utiče na brzo otapanje leda na Arktiku i porast nivoa mora, toplotne talase, smanjenje padavina i obradivih površina, proširenje pustinja i nestašicu vode, požare, suše, poplave, sve ekstremnije oluje, uragane, monsune, zagađenost vazduha… Sve ovo, posledično, ispisuje scenografiju naše realnosti: glad, ratove, migracije, smrtne slučajeve, uništavanje biljnih i životinjskih vrsta. Za glad 2017, s kojom se bori oko dvadeset miliona ljudi u afričkim i bliskoistočnim zemljama, jedan od ključnih krivaca su klimatske promene.
Mračni scenario nije nešto što se događa daleko od nas. Vrućina je ovog leta u Srbiji izazvala ogromne štete. Pamtićemo leto po intenzivnim šumskim požarima i sušenju na stotine hektara zimzelenih šuma na planinama, po ekstremnim sušama koje su uništile veliki broj prehrambenih kultura (kukuruz, soja, suncokret, šećerna repa…) i još više osiromašile sitne poljoprivrednike, po padu nivoa vode u ribnjacima, koji je doveo do nestašice slatkovodne ribe, po vanrednom stanju u opštini Topola i Gornji Milanovac zbog štete izazvane velikim olujama, i u Novoj Varoši zbog posledica dugotrajnih suša, po snuždenim licima proizvođača i prodavaca na pijacama i još snuždenijim licima kupaca zbog viših cena. Pamtićemo leto i po broju obolelih i umrlih zbog tropskih vrućina i stradalih od ekstremnih oluja.
Samo oni koji nemaju luksuz klimatizacije znaju kako su izgledali njihovi tropski dani i noći, osobito u gradovima. Ipak, veća dostupnost klima-uređaja ljudima bi bila lažno rešenje problema. Klimatizacijom se život u uslovima velikih vrućina olakšava, ali radi se o vrzinom kolu: klima-uređaji povratno utiču na globalno zagrevanje i time doprinose nastanku sve ekstremnijih vrućina. Veća klimatizacija prostora zahteva veću potrošnju električne energije, koja se pak u velikoj meri generiše iz fosilnih goriva, a ova emituju štetne gasove u atmosferu, i eto nas na početku problema. A klimatizacija automobila skoro u potpunosti zavisi od potrošnje dizela, plina ili benzina. Kao znatan ekološki i ekonomski trošak „kako zbog emisije stakleničkih plinova uzrokovane plinom za klimatizaciju, tako i zbog potrošnje električne energije“ aparati za rashlađivanje su deo lanca zagađivača.
Fosilna goriva izgledaju kao ključna meta u koju bi trebalo upirati prstom. Zbog preostalih resursa neobnovljivih izvora energije vode se brutalni ratovi, a proizvodnja se odvija na osnovu energenata koji donose najveći profit. I eto pravih krivaca… Ne snose svi jednaku odgovornost za efekte globalnog zagrevanja, već najviše predstavnici krupnog kapitala i državne moći. Umesto pozivanja na s(a)vest i na promene individualnih potrošačkih navika, te apela na prilagođavanje situaciji, uspeh u zaustavljanju klimatskih promena suštinski zavisi od borbe protiv fosilnog kapitala. Ali on podjednako zavisi i od borbe protiv „zelenog kapitala“, koji onemogućava demokratičan pristup obnovljivim izvorima energije.
Leto u Beogradu kao u Alepu
Gradovi su posebno osetljiva mesta klimatskih kriza. Sve toplija leta u budućnosti će posebno pogađati gradove (čak i do 7,8°C više od zelenijih ruralnih predela) kao urbana toplotna ostrva. Veće zagrevanja gradova od okoline nastaje kao efekat dnevnog akumuliranja toplote i njenog noćnog oslobađanja iz ne-zelenih površina, zbog čega su noći sve nepodnošljivije. Posledice za ljudsko zdravlje (porast smrtnih slučajeva, astmatični napadi, srčana oboljenja, moždani udari, tromboza proširenih vena, visok pritisak, depresija, širenje zaraznih bolesti…) i na džep stanovništva (povećana potrošnja energije radi hlađenja) toliko su ozbiljne da neki vrućinu nazivaju klimatskim ubicom br. 1.
Da bi ilustrovali toplotne promene u gradovima koje će se dogoditi u skorašnjoj budućnosti, istraživačice i istraživači iz Climate center i World Meteorological Organizationnapravili su interaktivnu mapu sveta, putem koje se može videti za koliko stupnjeva celzijusa/farenhajta će do 2100. godine temperatura u svakom većem gradu porasti u slučaju nesmanjene i u slučaju umerenije emisije ugljen-dioksida. Jednostavnim klikom odabranog grada na mapi se može videti koliko će njegova prosečna temperatura porasti i kojem je to gradu slično, s obzirom na današnje prosečne temperature. Prema ovim podacima, jedan od najvećih temperaturnih skokova desiće se u Sofiji ‒ za 8,4°C, zbog čega će bugarska leta temperaturno biti sličnija današnjim egipatskim. Beograd ne zaostaje mnogo za ovim procentom, jer će u slučaju nesmanjenog trenda emisije gasova prosečna temperatura umesto 26,7°C biti sadašnja prosečna u sirijskom gradu Alepu – 34,9°C. Ne zaboravimo da je ovde uzet u obzir srednji maksimum letnje temperature, a ako znamo da je apsolutni maksimum već sada preko 40°C, to znači da će se beogradska leta u skorašnjoj budućnosti približavati pedesetom temperaturnom podeoku! Stvar nije savršena ni u slučaju umerenije emisije gasova, ali je ipak bolja: u tom slučaju bi beogradska prosečna letnja temperatura ličila na sadašnju atinsku (30,9°C).
Klima se menja, ali kojim tempom se menja i kakve to posledice ima na nas umnogome će zavisiti od međunarodne primene sporazuma o smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte. Prema Pariskom sporazumu o klimatskim promenama iz 2015, trebalo bi stremiti ograničenju toplotnog zagrevanja u okvirima do 2°C u odnosu na predindustrijsku epohu. Ukoliko pak ne dođe do smanjenja emisije štetnih gasova, globalna temperatura zemljine površine i okeana će do kraja 21. stoleća porasti do 4°C, a po pesimističnijim scenarijima i do 6°C.
Da bi alarmirala javnost u pogledu klimatskih promena u gradovima, World Meteorological Organization lansirala je i video seriju pod nazivom Leto u gradu (Summer in the City). U kratkim video snimcima, s titlovima na španskom, francuskom i engleskom jeziku, objašnjava se uticaj klimatskih promena na temperature u nekoliko svetskih gradova (Madrid i Barselona, Montreal, Frankfurt, Sofija, Hanoj, Kejptaun, Brisel, Buenos Ajres, Berlin, Pariz, Havana, Majami i Tokio). Prezenteri vremenske prognoze na pristupačan način objašnjavaju kako će se lokalni klimatski uslovi odražavati na svakodnevni život njihovih sugrađanki i sugrađana ukoliko ne dođe do smanjenja emisije štetnih gasova i ukoliko se emisija održi u zacrtanim okvirima. S obzirom na to da nacionalne vlasti ne preduzimaju dovoljno ozbiljne mere pokretanja akcionih klimatskih programa, video serija je deo akcija koje proizilaze iz internacionalnih politika umrežavanja gradova. Daju se i konkretni predlozi kojima se može smanjiti efekat toplotnih urbanih ostrva: ozelenjavanje gradova sa više parkova i drugih zelenih površina, izolacija zgrada, upotreba belih krovova i alternativnih materijala…
Ekstremno vruća leta i druge vremenske neprilike pogađaju celu planetu. Neke strategije zaštite, akcioni i zdravstveni planovi za prilagođavanje vrućinama su pokrenuti. No, ukoliko planovi koji se ugrađuju u državne politike ostaju samo planovi adaptacije na klimatski haos, ali ne i planovi za njegovo sistemsko sprečavanje, oni ostaju nedostatni. Bez dovođenja u pitanje ideje rasta, koja ne korespondira s politikama očuvanja klime, bez borbe protiv profitiranja na klimatskim krizama i bez kolektivne mobilizacije ‒ crveni meteo-alarm neće prestati da se pali.
