Mi smo u školi imali nastavu iz matuše. Na matuši mi đaci rješavamo teške zadatke i računice.
Viktor Ivančić
Ona učiteljica Smilja je prozvala onu Nelu Svinjogojstvo da odgovara. Onda je uča Neli zadala zadatak: „Ako u Hrvacku u jednom danu uđe deset iljada izbjeglica, i ako od tih deset iljada njih tri iljade produži dalje za Sloveniju, a pet iljada za Mađarsku, koliko izbjeglica ostaje u Hrvackoj?“ Onda je onaj Rino Sajla doviknijo iz predzadnje klupe: „Ostaje ih pun kufer!“ Uča Smilja je naperila prst prema njemu i podviknila je: „Začepi, Rino! Nisan tebe pitala, nego Nelu!“ Onda je Nela Svinjogojstvo rekla: „U Hrvackoj ostaje dvi iljade izbjeglica!“ Učiteljica je rekla: „Bravo, Nelice! Tačan odgovor!“ Onda je ona balibanica Lidija dobacila: „Al šta da Hrvacka radi sa dvi iljade izbjeglica?“ Uča Smilja je njoj rekla: „To gradivo ne možemo obrađivat na satu matematike, nego na satu poznavanja prirode i društva! Sad se bavimo samo zbrajanjem, oduzimanjem i drugim računskim operacijama!“
Onda sam ja iz zadnje klupe rekao: „Isto je to malo bezdušno!“ Učiteljici Smilji je uletilo čudilo: „Šta je bezdušno?“ Ja sam rekao: „Pa bezdušno je da se sa jadnim izbjeglicama prave računske operacije!“ Onda je moj drug Dino uletijo: „Tako je! Izbjeglice su takođe ljudi! A ovde se o ljudima govori ka da su brojevi!“ Uča Smilja je počeškala se iza livog uva. Onda je ona rekla: „Slažen se! To ispada malo dehumano! Zato odsad nećemo govorit o ljudima ka da su brojevi, nego ćemo pričat o brojevima ka da su ljudi! Okej?“
Ja i Dino smo gledali u uču sa težom zblentozom. Onda je ona prozvala onu pedericu Sandru da odgovara. Svi živi znaju da pederica Sandra je lumen za matušu. Uča Smilja je njoj postavila pitanje: „Ako u Hrvacku u jednom danu uđe deset iljada izbjeglica, a zna se da su to uglavnon Sirijci i Libijci, i ako od tih deset iljada njih pet iljada produži dalje za Sloveniju, a sedan iljada za Mađarsku, koliko izbjeglica ostaje u Hrvackoj?“ Pederica Sandra je najprvo malo dumala. Onda je ona složila ebete facu kao da ne kuži ništa živo. Uča je pitala: „Onda?“ Pederica Sandra je rekla: „Pa ispada da ih je izašlo više nego šta ih je ušlo!“ Učiteljica Smilja je rekla: „Nisan pitala koliko ih je izašlo i ušlo, nego koliko ih je ostalo!“ Pederica Sandra je rekla: „Pa nije osta nijedan!“ Uča je rekla: „Bravo, Sandrice! Tačan odgovor!“ Pederica Sandra je pitala: „A ko su onda onih dvi iljade šta su otišli, a nisu ušli?“
Učiteljica Smilja je nasmješkala se isprid ploče. Ona je rekla: „To gradivo ne možemo obrađivat na satu matematike, nego na satu poznavanja prirode i društva! Sad se bavimo samo računskim operacijama! Govorimo o brojevima, a ne o njihovom etničkom sastavu!“ Pederica Sandra je pitala: „Šta je to etnički sastav?“ Onda je onaj Kane Šteta uletijo: „A stvarno si glupa, Sandra! Učiteljica ti oće reć da su onih dvi iljade viška Hrvati šta su se priobukli u Sirijce i Libijce i zbrisnili od užasa u svojoj zemlji!“ Uča je rekla: „Ispravo razmišljaš, Kane! Iako to spada u poznavanje prirode i društva!“ Onda sam ja pitao: „A Srbi?“
Tu su svi rulja iz razreda okrenili se prema meni. Kane Šteta je pitao: „Koji Srbi?“ Učiteljica Smilja je pitala: „Koji Srbi?“ Ona tuljanica Niveska je rekla: „Moj tata kaže da Srba u Hrvackoj nema ni za jedan autobus! Prema tome, stasistički gledano, među one dvi iljade Hrvata ne može bit više od jednog ipo Srba!“ Ja sam rekao: „A moj tata kaže da sve izbjeglice u Hrvacku dolaze iz Srbije!“ Kane Šteta je pitao: „Pa šta onda?“ Uča je pitala: „Pa šta onda?“ Ja sam rekao: „Koliko među onih deset iljada izbjeglica šta su ušli u Hrvacku ima Srba šta su se priobukli u Sirijce i Libijce i zbrisnili od užasa u svojoj zemlji?“
Rino Sajla je rekao: „Stvarno, jebate…“ Mala Teica je rekla: „Možda su većina Sirijaca i Libijaca ustvari Hrvati i Srbi…“ Tuljanica Niveska je rekla: „Možda su svi…“ Onda je učiteljica Smilja uletila: „Aj nemojte, dico, puno fantazirat! Pitanje ti je skroz na mistu, Robi! Al ne možemo ga obrađivat na satu matuše, jerbo je to gradivo iz poznavanja prirode i društva!“ Nela Svinjogojstvo je pitala: „Zašto sva dublja pitanja o izbjeglicama spadaju u poznavanje prirode i društva?“ Kane Šteta je njoj rekao: „A stvarno si glupa kad to ne znaš! Zato šta izbjeglice upadaju u našu prirodu da nam kvare društvo!“ Moj drug Dino je Kanu pitao: „A jel onda Hrvati izlaze iz naše prirode da nam poprave društvo?“
Onda je učiteljica Smilja podviknila: „Dosta je bilo! Nemojte, dico, komplicirat život kad je situacija ionako složena! Ostanimo kod matematike! I predlažen da se rađe držimo Sirijaca i Libijaca dok vježbamo zbrajanje i oduzimanje! Hrvate i Srbe ćemo spominjat kad pređemo na operaciju djeljenja!“ Mala Teica je pitala: „A šta je sa operacijom množenja?“ Uča je rekla: „O množenju ćete učit kod sestre Melite na nastavi vjeronauka!“ Moj drug Dino je rekao: „Baš šteta! U množenju sam najjači!“
Učiteljica Smilja je Dinu rekla: „Okej, kad si tako pametan ondaš nam ti rješit sljedeći malo teži zadatak!“ Moj drug Dino je ustao se iz klupe. Uča je njemu zadala zadatak: „Ako u Hrvacku u jednom danu uđe deset iljada izbjeglica, i ako od tih deset iljada njih šest iljada odma ode u Sloveniju, a njih osan iljada u Mađarsku, za koliko godina će Hrvacka ostat bez stanovništva?“ Ja sam uletijo: „A Srba već nema!“ Uča je meni dreknila: „Ti se, papane, ne mišaj! Ovo je zadatak za Dina!“ Dino je jauknijo: „Ali malo mi je pretežak, učiteljice!“ Uča je rekla: „E pa reka si da si najjači u množenju! Aj da te sad vidin!“ Dino je pitao: „Jel mi možete ponovit zadatak?“ Uča Smilja je zakolutačila sa očima i ponovila je: „Znači, ako u Hrvacku u jednom danu uđe deset iljada izbjeglica, i ako od tih deset iljada njih osan iljada odma zbriše u Mađarsku, a njih šest iljada ode u Sloveniju, koliko će godina morat proć da Hrvacka ostane bez stanovništva?“ Dino je rekao: „Previše!“
Samo onda je balibanica Lidija pitala: „Ako svi odu, ko će izać na izbore?“ Tuljanica Niveska je rekla: „Mogu Hrvati glasat i iz dijaspore!“ Rino Sajla je rekao: „Kurac mogu kad su se već priobukli u Sirijce i Libijce!“ Onda sam ja uletijo: „Alo, ekipa! Pa ne možemo na satu matuše razglabat o izborima! To spada u poznavanje prirode i društva!“ Samo onda je učiteljica Smilja zakreštala: „E baš možemo! Evo sad tebi, pametnjakoviću, jedan zadatak!“ Ja sam se u roku odma dignijo iz klupe. Uča je meni zadala zadatak: „Ako od miljon Hrvata njih trista iljada glasa za HDZ, a dvista iljada za SDP, koliko će ih ostat neopredjeljeno?“ Ja sam malo produmao i rekao sam: „Maksimalno trista iljada!“ Uča se nakeserila: „Žalin slučaj, krivi odgovor! Falija si za minimalno dvista iljada!“ Ja sam rekao: „Tih dvista iljada su opredjeljeni! Samo nemaju pravo glasa!“ Učiteljici je uletijo lakši iznered: „Kako nemaju pravo glasa? Ka naprimjer ko?“ Ja sam rekao: „Ka naprimjer ja!“
Tu je učiteljica Smilja odvalila od smijade. Ona je meni rekla: „Pa kakoš ti, klipsone, imat pravo glasa kad si još dite?“ Ja sam rekao: „Pa šta da san dite? Zašto dica ne bi mogla ić na izbore?“ Uča je rekla: „Kako zašto? Zato šta su dica još mala!“ Ja sam pitao: „Pa šta da su mala?“ Uča Smilja je rekla: „Kad si mali nemoš se kužit u politiku!“ Ja sam rekao: „Niko nije toliko mali da ne skuži koliki je Karamarko debil!“
Robi K. (IIIa)
Peščanik.net
