Autor: Viktor Ivančić
Paraglaf prvi:
Kad ti kažu da tribaš slušat mamu i tatu onda je najglavnije pitanje kaćeš ih slušat. Mamu i tatu je najbolje slušat po noći, kad roditelji misle da ti spavaš, a oni se itaju i gužvaju i dreče i majmuniraju po susjednoj krevi. Mama obično govori: „Hiiijooo… hiiijooo… hiiijooo…“ Tata obično govori: „Haaajmeee… haaajmeee… haaajmeee…“ Onda ti njih slušaš. Onda kad se previše zalaufaju onda utiho dogibaš do njihove kreve i rekneš: „Alo, ekipa, kako ide?“ Onda se tata skoči i vikne: „Robi?! Šta radiš ovde koju pizdu materinu!?“ Onda ti kažeš: „Slušam roditelje!“ Onda tata drekne: „Pa ko ti je reka da nas slušaš, debilu jedan debilski?!“ Ti rekneš: „Dobro, onda neću!“
Paraglaf drugi:
Kad ti kažu da u školi moraš bit vridan đak i imat dobre ocjene onda moraš pod obavezno pitat šta su to dobre ocjene. Onda će ti tata reć: „Dobre su sve osim jedinica! Duje su malo manje dobre, trice su dosta dobre, a četve i peje su odlične!“ Onda ti pitaš: „A šta fali jedinicama? Meni su one najdraže!“ Onda mama kaže: „Kako ti mogu bit najdraže, klipsone? Jedinice su ukurcu!“ Onda ti pitaš: „Zašto su ukurcu?“ Onda tata podvikne: „Zato šta su ukurcu! Šta se tu ima detaljno tumačit! Jedinice su ukurcu i gotovo!“ Onda ti kažeš: „Okej, onda vas ipak moran prijavit Hvidri zbog jugokomunizma i srbočetnizma!“ Onda mama pita: „Zašto, jebate?“ Onda ti kažeš: „Zato šta su naše jedinice oslobodile Knin!“
Paraglaf treći:
Kad ti kažu da u školi obavezno moraš ić na vjeronauk onda je najglavnije da pitaš zašto bi obavezno mora ić kad je vjeronauk izborni predmet. Onda će ti doma reć: „To šta je izborni, ne znači da nije obavezan!“ Ondaš ti pitat: „Zašto se zove izborni ako je obavezan?“ Onda će ti doma reć: „Zato šta smo mi izabrali da imaš tu obavezu!“ Ondaš ti pitat: „Zašto ja sam ne bi izabra koja će mi bit obaveza?“ Onda će ti doma reć: „Zato šta bi ti izabra nikoju obavezu! A onda bi cili svit govorija – ma pogleaj koji su ono bolesnici od roditelja, dite in ne ide na vjeronauk!“ Ondaš ti reć: „Ne triba meni niko objašnjavat zašto su mi roditelji postali bolesnici! Ka da ja to ne znan!“ Onda će te doma pitat: „Ma nemoj, a zašto?“ Ondaš ti reć: „Zato šta su išli na vjeronauk!“
Paraglaf četvrti:
Kad ti na vjeronauku kažu da se dica i mladež ne smiju samora… samoma… samozadovoljavat, jerbo da je to teški grij zbog kojeg će te bog pokarat, onda ti moraš pitat šta je to samora… samoma… samozadovoljavanje. Onda će sestra Melita iz vjeronauka reć: „Joj, dico, ne znan kako bi van to objasnila… mislin, vi ste još previše mali da to skužite…“ Onda ti uletiš: „Jel to možda drkanje?“ Onda će sestra Melita iskobečit oči i zamuknit. Onda ti rekneš: „Ha, znači je! Drkanje je!“ Onda će se sestra Melita zlamenovat i zaskričat: „Robi! Pa jel moguće da ti to već radiš?!“ Onda ti kažeš: „Nisan lud da se sa devet godina igram premijera!“
Paraglaf peti:
Kad ti kažu da moraš bit ponosan zato šta si Hrvat onda se moraš sakrit negdi nasamo i provjerit jel se osjećaš il ne osjećaš ponosan. Ako ništa ne osjećaš onda moraš pitat za savjet dida. Onda će ti dida reć: „Unukiću moj, kad te odma čim se rodiš obilježe koje si vire i nacije, to je isto ka kad oni kauboji na farmama kravama udaraju pečate! Znači, vira i nacija su drugi naziv za užareno gvožđe!“ Ondaš ti reć: „Sori, dida, al ja te ništa ne kužin! Šta mi ustvari oš kazat?“ Onda će dida reć: „Oću kazat tačno ono šta san kaza! Ako se neko osjeća ponosan zato šta je Hrvat, onda je to isto ka da se krava osjeća ponosna kad je žigošu i fljasnu joj pečat!“ Ondaš ti pitat: „Koja krava?“ Dida će reć: „Zna se koja krava!“
Paraglaf šesti:
Kad ti kažu da moraš ustajat kad svira himna onda ti pod obavezno pitaš zašto se ustaje samo na himnu a ne i na druge pisme, naprimjer primjera od Olivera ili Graše. Onda učiteljica Smilja kaže: „Zato šta druge pisme nisu himna, magarče! I šta tebi smeta da ustaješ?“ Onda ti rekneš: „To mi je isto ka kad pasiće treniraju da na komandu skaču na zadnje noge ili da dignu šapicu!“ Onda uča podvikne: „Pa ne ustaju pasići na himnu, jebaga bog!“ Onda ti kažeš: „Ali ustajali bi da ih dresiraju!“ Onda uča Smilja drekne: „Šta fali dresiranoj dici?! Ne mogu svi bit raspušteni divljaci ka ona, ka ona, kako se zove, Pipi Duga Čarapa!“ Onda ti pitaš: „Jel bolje bit Pipi Duga Čarapa ili Fifi Kratka Uzica?“
Paraglaf sedmi:
Kad ti kažu da ne smiš sa sprejom crtat kukaste križeve po zidovima onda ti pitaš a zašto. Onda će ti doma reć: „Zato šta je to zabranjeno!“ Ondaš ti pitat: „A zašto je zabranjeno?“ Onda će mama reć: „Zato jer pošto kukasti križ prestavlja nešto najgore na svitu! To je najcrnji mrak i užas! Kukasti križ je, sine, simbol macizma i fašizma, a nama u ovoj zemlji je macizam i fašizam oduran, ogavan i nepodnošljiv!“ Onda će tata reć: „I plus toga bi te dok crtaš kukasti križ mogla uvatit pandurija, paš najebat ka žuti!“ Ondaš ti pitat: „Zašto ću najebat?“ Tata će reć: „Daće ti da za kaznu nacrtaš sto slova U na zidu!“
Paraglaf osmi:
Kad ti kažu da moraš volit svoju domovinu i da se, ako zatriba, mora i umrit za Hrvacku, onda opet ideš kod dida po savjet. Onda ga pitaš: „Dida, kako to da ti još nisi umra za Hrvacku, a imaš već dvista godina?“ Onda će dida pitat: „A ko to bogati kaže da se triba umrit za Hrvacku?“ Ondaš ti reć: „Kažu u školi! Kažu na televiziji! Kažu svugdi!“ Onda će dida reć: „Nemoj me jebat?“ Ondaš ti reć: „Časna rič!“ Onda će dida fljasnit se po čelu i reće: „A u pičku materinu, pa ja san to znači skroz krivo ubra! Nije čudo šta ni posli dvista godina nisan otega papke!“ Ondaš ti pitat: „Kako si krivo ubra?“ Dida će reć: „Ja cilo vrime čekan da Hrvacka umre za mene!“
Paraglaf deveti:
Kad ti kažu da ne smiš lagat i krast onda u roku odma rekneš da naravno da nećeš. Onda tata pita: „A ko je juče u poslugi maznijo toblerone čokoladu, a? I posli kad su ga uvatili reka da ne zna kako mu se tobleronica našla u žepu, a?“ Onda ti kažeš: „Nisan ja!“ Onda tata rekne: „Eto ga na! Sad lažeš da ne lažeš i ne kradeš! Preša si u višu ligu!“ Onda se mama uvati za glavu i zajauče: „Ja ću se, gospe mi, ubit! Pristojna dica uče i školuju se, a ova naša pantagana nonstop krade i laže!“ Onda ti uletiš: „Pa i ja učin, mama!“ Onda mama rekne: „Vidi ga, jebate, opet laže! Pa di se ovi gasi?“ Onda tata rekne: „Preša je u ligu prvaka!“ Onda ja kažen: „Ne lažen, mama! Školujen se za ministra!“
Paraglaf deseti:
Kad ti kažu da se moraš pristojno ponašat kad dođu gosti onda je najglavnije da pitaš koji gosti. Onda mama kaže: „Kako koji gosti? Pa bilo koji gosti!“ Onda ti pitaš: „Jel to uključuje i goste iz Sirije i Afganistana?“ Onda mama pita: „Zašto bi nama dolazili gosti iz Sirije i Afganistana?“ Onda ti pitaš: „A zašto ne bi?“ Onda tata dovikne: „Zato šta će im naša pandurija jebat mater i izbacit ih priko granice!“ Onda ti pitaš: „A zašto će im pandurija jebat mater?“ Onda mama kaže: „Zato da se mi možemo pristojno ponašat kad nam dođu gosti!“
Robi K. (IIIa)
