Posle milijardi i milijardi dolara uloženih u istraživanje svemira, američki narod se nalazi pred važnom odlukom. Ako ćemo ponovo slati ljude na Mesec, a potom možda i na Mars, kome treba dati da upravlja tim poduhvatom i šta će biti njegova svrha? Hoće li cilj biti korist za stanovnike Sjedinjenih Država i čitavog sveta? Ili će to biti dalje bogaćenje milijardera i otvaranje svemira za korporativnu pohlepu i eksploataciju?
Bilo je to 20. jula 1969. godine: 650 miliona ljudi na planeti bez daha je gledalo kako Neil Armstrong konačno ostvaruje viziju predsednika Kennedyja. Sjedinjene Države su uspešno izvele poduhvat koji je nekoliko decenija ranije bio nezamisliv. Poslali smo čoveka na Mesec.
Tog istorijskog dana čitav svet bio je ujedinjen slaveći to ogromno postignuće. Sa TV ekrana odzvanjao je Armstrongov glas: „Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo“.
Za samo 8 godina, pod vođstvom timova izuzetnih naučnika, inženjera i astronauta iz Svemirske agencije, Sjedinjene Države su uvele čovečanstvo u svet beskrajnih mogućnosti. Dok su se svi radovali, bili smo posebno ponosni na našu zemlju, jer to je bio američki projekat. Naša zajednička ulaganja, naša politička volja, naša naučna dostignuća i hrabrost omogućili su ostvarenje nemogućeg. Nismo samo „pobedili“ u svemirskoj trci, već i otvorili nove horizonte za čitavo čovečanstvo.
Bojim se da se danas, 53 godine posle spuštanja čoveka na Mesec, Svemirska agencija pretvorila u ATM mašinu za finansiranje svemirske trke, ovog puta ne između Sjedinjenih Država i drugih zemalja, već između dvojice najbogatijih ljudi u Americi – Elona Muska i Jeffa Bezosa, ljudi koji zajedno raspolažu bogatstvom od preko 450 milijardi dolara.
Posle milijardi i milijardi dolara uloženih u istraživanje svemira, američki narod se nalazi pred važnom odlukom. Ako ćemo ponovo slati ljude na Mesec, a potom možda i na Mars, kome treba dati da upravlja tim poduhvatom i šta će biti njegova svrha? Hoće li cilj biti korist za stanovnike Sjedinjenih Država i čitavog sveta? Ili će to biti dalje bogaćenje milijardera i otvaranje svemira za korporativnu pohlepu i eksploataciju?
Ako možete da poverujete, Kongres upravo razmatra odobravanje finansijske pomoći u iznosu od 10 milijardi dolara Bezosovoj kompaniji Blue Origin za razvoj lunarnog vozila. Pomoć se odobrava nakon što je u postupku javne nabavke Bezosov Blue Origin izgubio od Muskove kompanije SpaceX.
Bezosovo bogatstvo iznosi oko 180 milijardi dolara, ali on ne plaća federalni porez na dohodak. Vlasnik je Amazona, kompanije koja takođe ne plaća federalni porez na dobit koja se meri milijardama dolara. Bezos ima dovoljno novca da priušti sebi mega-jahtu od 500 miliona, kuću u Vašingtonu od 23 miliona, imanje na Beverli Hilsu vredno 165 miliona i imanje od 6 hektara na Mauiju vredno 78 miliona.
U trenutku kada više od pola Amerikanaca jedva sastavlja kraj s krajem, kada 70 miliona ljudi ima nedovoljno ili nikakvo zdravstveno osiguranje i kada oko 600.000 ljudi žive kao beskućnici, treba li novac poreskih obveznika trošiti na finansiranje Bezosovog svemirskog hobija? Ne bih rekao.
Moram naglasiti da je u pitanju problem mnogo veći od jednog ugovora za slanje Bezosove kompanije na Mesec.
Svemirska ekonomija – kojom danas dominiraju privatne kompanije koje praktično besplatno koriste kapacitete i tehnologiju Svemirske agencije – već je veoma profitabilna i očekuje se da će se njena profitabilnost u bliskoj budućnosti eksponencijalno uvećati. Bank of America prognozira da će se obim svemirske ekonomije u narednih 8 godina utrostručiti i dostići vrednost od 1,4 triliona dolara. Da, triliona.
Privatne kompanije su 2018. ostvarile dobit od 94 milijarde dolara prodajući robe i usluge koje se koriste u svemiru. Sigurno bi bile profitabilne i bez darežljivih subvencija i podrške Svemirske agencije i američkih poreskih obveznika. Posao sa satelitima je u procvatu. Samo SpaceX planira da u naredne dve godine lansira desetine hiljada komunikacionih satelita sistema Starlink.
Pored lansiranja satelita, korporacije će dobro zarađivati i od „svemirskog turizma“. Nedavno su trojica bogataša platili po 55 miliona dolara za posetu Međunarodnoj svemirskoj stanici. Dobra vest je da milijarderi kojima je dosadilo letovanje na Karibima sada imaju na raspolaganju uzbudljive nove destinacije. Loša vest je da su takva putovanja delom subvencionisana novcem američkih poreskih obveznika.
Možda zvuči kao scenario nekog lošeg naučno-fantastičnog filma, ali za nekoliko decenija najveća dobit u ovoj oblasti neće dolaziti od satelita i svemirskog turizma već od eksploatacije skupih minerala na asteroidima.
Goldman Sachs i poznati astrofizičar Neil deGrasse Tyson predviđaju da će prvi zemaljski trilioner biti osoba koja pronađe način da eksploatiše prirodne resurse na asteroidima.
Svemirska agencija je već identifikovala više od 12.000 asteroida na udaljenosti manjoj od 45 miliona kilometara od Zemlje na kojima ima rude gvožđa, nikla, dragocenih metala i minerala. Samo jedan asteroid prečnika 900 metara možda sadrži platinu vrednu 5 triliona dolara. Retki metali s jednog drugog asteroida mogli bi biti vredni 20 triliona dolara. Kao što je jednom rekao preduzetnik iz Silicijumske doline Peter Diamandis: „Oko nas lete čekovi na 20 triliona dolara i čekaju da ih neko unovči!“
Pitanje koje moramo postaviti glasi: ko će unovčiti te čekove? Ko će na kraju izvući najviše koristi iz istraživanja svemira? Hoće li to biti šačica milijardera ili stanovnici naše zemlje i planete?
Kako stvari sada stoje, pre svega zahvaljujući Zakonu o svemiru koji je 2015. usvojen u Senatu praktično bez rasprave, privatne korporacije su jedini vlasnici svih sirovina koje pronađu u svemiru. Drugim rečima, poreski obveznici koji su privatnim korporacijama praktično omogućili da putuju u svemir mogu očekivati povraćaj na svoje ulaganje od 0%.
Vreme je da se u Kongresu i širom zemlje povede ozbiljna rasprava o razvoju racionalnije politike eksploatacije svemira, koja neće socijalizovati rizike i privatizovati dobit. Bilo da je u pitanju pristupačan brzi internet, telefonski signal u udaljenim regionima, upozoravanje na prirodne katastrofe, praćenje klimatskih promena, osnivanje kolonija na Mesecu i Marsu ili rudarenje na asteroidima, od novih naučnih dostignuća koristi bi morali imati svi, a ne samo nekolicina bogatih.
Istraživanje svemira je uzbudljiv projekat. Potencijal za poboljšanje kvaliteta života na Zemlji je bezgraničan. Ali postoji i sasvim stvarna mogućnost da svemirska istraživanja već bogate učine mnogo bogatijim i zastrašujuće moćnim. Kada napravimo sledeći korak u osvajanju svemira, učinimo to na korist čitavom čovečanstvu, a ne da bismo od nekoliko milijardera napravili trilionere.
Piše: Bernie Sanders, The Guardian
Preveo: Đorđe Tomić, Peščanik
