Foto mural: Rodrigo Miguel Sepúlveda Nunes
Uvek imajte na umu da se ljudi ne bore za ideje, za stvari u čovekovoj glavi. Bore se da steknu materijalnu dobit, da žive bolje i mirno, da napreduju, da osiguraju budućnost svoje dece.
Trebalo bi prepoznati, kao pitanje savesti, da je bilo mnogo grešaka u našim akcijima bilo političkim ili vojnim: dobar broj stvari koje smo trebali učiniti nismo učinili u pravom trenutku ili uopšte. U raznim regionima, politički rad među narodom i među našim borcima nije sproveden adekvatno: odgovorni radnici nisu sprovodili ili nisu bili u mogućnosti da sprovode dela mobilizacije, formacije i političke organizacije onako kako je to definisalo partijsko rukovodstvo. Tu i tamo, čak i među odgovornim radnicima, postojala je izrazita tendencija da stvari proklize… čak i određena demobilizacija koja se nije suzbijala i eliminisala.
Na vojnom planu, mnogi ciljevi koje je zacrtalo partijsko rukovodstvo nisu postignuti. Sa postojećim sredstvima, mogli smo učiniti mnogo više i bolje. Neki odgovorni radnici pogrešno shvataju funkcije vojske i gerilskih snaga, nisu napravili dobru koordinaciju između njih i, u određenim slučajevima, dozvolili su sebi da budu pod uticajem preokupacije odbrane naših pozicija, ignorišući činjenicu da je za nas napad najbolja odbrana. Uz sve to, kao dokaz nedovoljnog političkog rada među našim oružanim snagama, pojavio se određeni stav “militarizma” koji je uzrokovao da neki borci, pa čak i neki lideri, zaborave činjenicu da smo mi naoružani militanti, a ne militaristi. Ova tendencija se mora hitno suzbiti i eliminisati unutar vojske.
Ako desetorica odu na polje pirinča i obave posao za osmoricu, nema razloga da budete zadovoljni. Isto je i u bici. Ako se desetorica bore kao osmorica; to nije dovoljno. Moramo bolje od toga. Neki ljudi se naviknu na rat, a kada se na njega naviknete, to je kraj: držite metak u cevi puške i hodate naokolo. Čujete motor na reci i ne koristite bazuku koju imate, tako da portugalski čamci plove neoštećeni. Hajde da ponovim: možemo više. Moramo da isteramo Portugalce.
Podižite škole i širite obrazovanje u svim oslobođenim područjima. Odaberite mlade između 14 i 20 godina, one koji su makar završili četvrti razred, za dalje usavršavanje. Suprotstavite se bez nasilja svim predrasudnim običajima, negativnim aspektima verovanja i tradicije našeg naroda. Obavežite svakog odgovornog i obrazovanog člana naše Partije da svakodnevno radi na poboljšanju njihove kulturne formacije. Suzbijajte među omladinom, posebno onima starijim od 20 godina, maniju za napuštanjem zemlje kako bi studirali u inostranstvu, slepu ambiciju da se stekne diploma, kompleks inferiornosti i pogrešne ideje koje vode do uverenja da će oni koji studiraju sutra biti privilegovani u našoj zemlji. Ali, takođe se suprotstavite ideji da će oni koji studiraju ili žele da studiraju postati paraziti ili budući saboteri Partije.
U oslobođenim područjima, učinite sve što je moguće za normalizaciju političkog života ljudi. Sekcijski komiteti Partije, zonski komiteti, regionalni komiteti, moraju biti konsolidovani i normalno funkcionisati. Sastanci se moraju održavati često kako bi se stanovništvo informisalo šta se dešava u borbi, šta se Partija trudi da uradi u datom trenutku i kakve su kriminalne namere neprijatelja. U regionima koji su još uvek okupirani, pojačavajte tajni rad, mobilizaciju i organizaciju stanovništva, pripremu militanata za akciju i podršku našim borcima. Razvijajte politički rad u našim oružanim snagama, bez obzira da li regularnim ili gerilskim, gde god da su. Zahtevajte ozbiljan politički rad od političkih komesara. Pokrećite političke komitete, koje formiraju politički komesari i komandanti svake jedinice u redovnoj vojsci.
Obrazujte se, obrazujte druge ljude, stanovništvo uopšte, da bismo se borili protiv straha i neznanja, da malo pomalo eliminišemo podređenost prirodi i prirodnim silama koje naša ekonomija još nije savladala. Ubeđujte, malo pomalo, naročito militante Partije, da ćemo na kraju pobediti strah od prirode, da je čovek najjača sila u prirodi. Zahtevajte od odgovornih članova partije da se ozbiljno posvete učenju, da se interesuju za stvari i probleme našeg svakodnevnog života i borbu u njihovom fundamentalnom i suštinskom aspektu, ne samo u njihovoj pojavi. Učite od života, učite od našeg naroda, učite iz knjiga, učite iz tuđih iskustava. Nikada ne prestajte sa učenjem.
Odgovorni članovi moraju ozbiljno shvatiti život. Moraju biti svesni svojih odgovornosti, razmišljati kako ih sprovesti, kroz drugarstvo zasnovano na radu i dužnosti. Ništa od ovoga nije nekompatibilno sa radošću života, sa ljubavlju za životom i njegovim zabavama ili sa poverenjem u budućnost i naš rad.
Jačajte politički rad i propagandu unutar neprijateljskih oružanih snaga. Pišite pamflete, pisma, plakate. Pišite parole na putevima. Oprezno uspostavite veze sa neprijateljskim kadrovima koji žele da nas kontaktiraju. Nastupajte čvrsto i sa velikom inicijativom. Učinite sve što je moguće da pomognete neprijateljskim vojnicima da dezertiraju. Ubeđujte ih u njihovu bezbednost kako biste ih podstakli da dezertiraju. Sprovodite politički rad među Afrikancima koji su i dalje u službi neprijatelja, bilo da su civili ili vojnici. Ubeđujte tu braću da promene pravac kako bi služili Partiji u neprijateljskim redovima ili dezertirali sa oružjem i municijom u naše jedinice.
Moramo praktikovati revolucionarnu demokratiju u svakom aspektu našeg partijskog života. Svaki odgovorni član mora imati hrabrost svojih odgovornosti, stičući od drugih poštovanje za svoj rad i pravilno poštujući rad drugih.
Ne sakrivajte ništa od naroda. Ne kazujte neistine. Ukažite na laži koje im se govore. Ne maskirajte poteškoće, greške, propuste. Ne tražite lake pobede.
Amilcar Cabral – Revolution in Guinea, 1965
Prevod: Princip.info
