fbpx

Više zelenila i manje betona stimuliše fizičku aktivnost kod dece u gradovima

djeca igralište foto Dark Dwarf

Foto: Dark Dwarf / Flickr

Ako želimo da poboljšamo kvalitet života dece, treba da uradimo nešto što će većini nas prijati: da ozelenjujemo naše gradove.

Naseljena mesta sa više zelenih površina, manjom gustinom zgrada, naseljenosti i saobraćaja podstiču bolje zdravstveno ponašanje dece. Verovatno mnogi od nas bismo se „na keca“ složili sa ovom tvrdnjom. No, saradnici Instituta za globalno zdravlje u Barseloni su to i naučno dokazali, prenosi portal Mašina.

Nova studija istraživala je učinke urbane sredine na 1581 dete životnog doba od 6 do 11 godina iz šest evropskih zemalja, prenosi protal Pametni-gradovi.eu. Rezultati pokazuju da su deca koja žive u blizini zelenilom bogatih površina fizički aktivnija, provode manje vremena u aktivnostima koje se rade sedeći, spavaju više sati i verovatnije je da će u školu ići peške ili biciklom.

Studija je takođe pokazala da većina dece nije dovoljno telesno aktivna. Prema rezultatima istraživača Instituta za globalno zdravlje 63,6% dece u EU ne zadovoljava preporuke Svetske zdravstvene organizacije za najmanje sat vremena telesne aktivnosti dnevno, a 58,6% dece provodi više od dva sata dnevno gledajući TV ili igrajući video igrice.

„Naša otkrića imaju implikacije na politike urbanog planiranja“, rekla je Martine Vrijheid, jedna od autorki istraživanja i direktorka programa za detinjstvo i životnu sredinu Instituta za globalno zdravlje u Barseloni.

Vrijheid ističe značaj sistemskog pristupa pitanju zdravlja i kvaliteta života u urbanim sredinama.

„Javnozdravstvene intervencije obično su usmerene na uticaj na individualna ponašanja, a ne na rešavanje širih sistemskih odrednica koje uslovljavaju ta ponašanja i proširuju zdravstvene nejednakosti“.

Istraživači su identifikovali 32 karakteristike urbanih sredina – poput blizine i veličine zelenih površina, blizine prometnih saobraćajnica – koje utiču na zdravstveno ponašanje dece. Ističu da je prioritet povećati broj zelenih površina i obogatiti vegetaciju na ulicama.

Vrijheid smatra da je potrebno raditi daljnja istraživanja da bi se upotpunilo razumevanje zdravstvnog ponašanja dece i adolescenata:

„Potrebna su nam daljnja istraživanja koja bi uključila druge urbane pokazatelje koji mogu biti relevantni za ponašanje dece i adolescenata, kao što su pešačke zone i sportski objekti (na primer, stolovi za stoni tenis, odbojkaški tereni, itd.) i koja bi promatrala više zemalja i manje proučena područja kako bismo bolje procienili kako promene u urbanom okruženju utiču na životne stilove ljudi.“

Poput većine dece u EU, ni deca u Srbiji ne rekreiraju dovoljno. Prema poslednjem istraživanju zdravlja stanovnika i stanovnica Srbije, koja je urađena na osnovu podataka iz 2019. godine, deca u Srbiji u proseku provode 4,8 sati nedeljno u bavljenju fizičkim aktivnostima, a 70% njih je nedovoljno fizički aktivno.

Raste broj dece s deformitetom kičme, današnja deca razlikuju manje boja i zvukova nego deca pre 30 godina, manje su spretna, a skoro svako drugo dete ima slabije razvijenu finu motoriku, upozorili su zdravstveni stručnjaci. Uz to, nedovoljno kretanje povećava mogućnost pojave različitih kognitivnih smetnji kod dece.

Stimulisanje kvalitetnog zdravstvenog ponašanja kod dece je jak podsticaj za ozelenjavanje gradova, ali daleko je od jedinog. Ubrzavanje klimatskih promena pojačavaju potrebu za ozelenjavanjem i, uopšteno govoreći, za celokupnom transformacijom urbanih politika, no donosioci odluka u Srbiji i dalje ne vide ili odbijaju da vide „slona u sobi“.

Proces izrade i sadržaj Predloga plana urbanog razvoja Beograda do 2041. godine, o kojoj možete čitati na Mašini, dobro ilustruje klimatsko i zdravstveno slepilo srpskih vlasti.

Poput krojača urbanih politika u glavnom gradu, u Novom Sadu su lokalne vlasti takođe zanemarili kvaltiet života građana u korist interesa privatne i profitabilne izgradnje, o čemu takođe možete da se informišete na Mašini.

A.J.