Pripadnici ISIS-K stoje ispred svog oružja dok su se predali vladi u Jalalabadu, Nangarhar, Afganistan 17. novembra 2019. godine. Wali Sabawoon/Getty Images
„Nećemo zaboraviti, nećemo oprostiti. Platićete nam“, poručuje američki predsednik. Nakon bombaških napada u Kabulu jasno je da opasnost po bezbednost trenutno nisu talibani, već IS. Za njih su i talibani umereni.
Desilo se ono čega su se mnogi pribojavali: u više eksplozija na aerodromu u Kabulu, stradala su najmanje 72 civila i 13 američkih vojnika, a najmanje 140 ljudi je ranjeno. Odgovornost za napad u međuvremenu je preuzeo avganistanski ogranak terorističke organizacije „Islamska država“, IS-K, (K se odnosi na Khorasan, odnosno Horasan, istorijsku regiju u centralnoj Aziji koja takođe uključuje i Avganistan).
„Oni koji su izveli ove napade neka zapamte: nećemo zaboraviti, nećemo oprostiti. Platićete nam“, izjavio je predsednik SAD Džozef Bajden. On je potvrdio da obaveštajne službe procenjuju da je za eksplozije u Kabulu odgovorna IS-K i najavio napade na njih. Bajden je poručio i da će SAD nastaviti evakuaciju i završiti svoju misiju, a ukoliko bude bilo potrebe, odobriće i raspoređivanje dodatnih snaga u Avganistanu.
Još pre napada bivši i aktivni zvaničnici SAD za Njujork tajms najavljivali su da bi napad na aerodrom bio strateški udar IS, kako na SAD, tako i na talibane, čije rukovodstvo pokušava da pokaže da je u stanju da kontroliše zemlju.
Kada je predsednik Bajden u utorak saopštio da, i pored nagovora saveznika, SAD žele da 31. avgusta obustave operaciju evakuacije s aerodroma u Kabulu, kao razlog nije naveo talibane, već IS.
„Svaki novi dan proveden tamo je dan kada znamo da IS-K želi da gađa aerodrom i napadne, kako Amerikance, tako i naše saveznike i nedužne civile“, rekao je Bajden ranije i dodao da je teroristička milicija „dokazani neprijatelj“ militantno-islamističkih talibana.
Borbe među džihadistima
I zaista, te dve grupe već dugo se krvavo obračunavaju. I u četvrtak su novinske agencije prenele, pozivajući se na vojne krugove, da su talibani na svojim kontrolnim punktovima u blizini aerodroma presreli i ubili više napadača IS. S druge strane, kako je navedeno, više talibanskih stražara poginulo je u bombaškom napadu.
Ideološki jaz razdvaja te dve grupe. IS sledi salafistički pravac islama, a talibani konzervativno učenje Deobandi škole. IS-K teži kalifatu koji se proteže od južne do centralne Azije, a talibani su, barem za sada, zadovoljni emiratom u Avganistanu. A pošto za IS-K talibansko tumačenje šerijata nije dovoljno strogo, talibani su za njih „otpadnici“, pogotovo zato što su sa SAD potpisali mirovni sporazum. Time su „izneverili ciljeve džihada“, što je razbesnelo teroriste IS. Simptomatično je i to da su islamistima, nakon što su pre dve nedelje talibani ušli u Kabul, čestitale razne džihadističke grupe, ali ne i IS. Umesto toga, ona je najavila da se borba nastavlja.
Prema izveštaju UN od 15. jula, „Islamskoj državi“ u Avganistanu, odnosno IS-K, priključilo se od 500 do 1.500 boraca. Ta grupa je ojačala svoje položaje u Kabulu i okolini, gde i izvodi najveći broj napada. Ona se nada i da će u svoje redove regrutovati pripadnike talibana koji se protive sporazumu sa SAD.
Osim toga, IS računa s tim da će joj se priključiti i borci iz Sirije, Iraka i drugih konfliktnih zona. Prema jednom drugom izveštaju UN, s početka juna, u Avganistanu se nalazi između 8.000 i 10.000 stranih boraca.
Dug trag krvavih napada
IS-K je iza sebe već ostavio krvav trag terorističkih napada. Samo u prva četiri meseca ove godine Misija UN za podršku Avganistanu (UNAMA) prebrojala je 77 napada iza kojih stoji IS – tri puta više nego u istom periodu prošle godine. Početkom maja, u napadu na školu koju pohađaju pretežno šiitske devojčice, za koji SAD optužuju IS, 85 ljudi je poginulo i skoro 300 povređeno.
Mesec dana kasnije, u severnoj provinciji Baglan, IS borci napali su službenike međunarodne nevladine organizacije „HALO Trust“, koji su radili na uklanjanju mina. Pritom je desetoro ljudi ubijeno. Izvršni direktor te organizacije za BBC je rekao da su lokalni talibani podržavali rad deminera i da su oterali napadače. To takođe govori o neprijateljstvu između dve grupe.
IS je odgovorna za najmanje 77 napada u prva četiri meseca ove godine
Najkasnije 2017. godine, IS-K je svoje oružje okrenuo protiv talibana. Borci IS tada su proterali talibane s planinske „tvrđave“ Tora-Bora. U duboko ukopanom kompleksu tunela nekada se od napada Amerikanaca skrivao šef Al-Kaide, Osama Bin Laden.
IS-K su prvobitno formirali pakistanski islamisti iz grupe „Tehrik-e Taliban Pakistan“ (TTP). Zbog progona u Pakistanu, pobegli su preko granice u Avganistan i u oktobru 2014. godine zakleli se na vernost „Islamskoj državi“ koju je vodio – u međuvremenu ubijeni – Al Bagdadi. U proleće 2015. godine IS je zvanično prihvatila teroriste i najavila širenje ka centralnoj Aziji, pod imenom IS-K.
U to vreme je IS u Iraku i Siriji bila na vrhuncu moći, i mogla je i vojno i finansijski da pomogne svom ogranku u Avganistanu. Ta podrška u međuvremenu je veoma splasnula, ali, prema procenama stručnjaka UN, rukovodstvo IS u Siriji i Iraku koje se trenutno pritajilo, i dalje je u kontaktu sa IS-K.
Autor Matijas fon Hajn - DW
