Pekara u Kartumu, Sudan
U mnogim zemljama Afrike i Bliskog istoka bi rat u Ukrajini mogao da dovede do gladi. Rusija i Ukrajina su divovi u proizvodnji žitarica kojih je sve manje, a cena eksplodira. To može voditi nemirima u drugim zemljama.
Rano jutro u Najrobiju. Džon Mučoka ima mali štand sa kojeg prodaje čapati, beskvasni tanki hleb, omiljen za doručak. „Ali imam sve manje mušterija“, kaže on za nemački javni servis ARD. Morao je da digne cene jer su brašno i ulje poskupeli. „Posao ide loše i ne zarađujemo dovoljno.“
Kenija je jedna od zemalja koje preko polovine pšenice uvoze iz Ukrajine i Rusije, divova na svetskom tržištu žitarica.
Podaci Konferencije UN o trgovini i razvoju (UNCTAD) pokazuju da su Somalija i Benin stoprocentno upućeni na uvoz pšenice iz Rusije i Ukrajine. Ukupno 15 afričkih zemalja odatle uvozi barem polovinu svoje pšenice, dok ukupno 25 uvozi barem trećinu.
Somalia Africa's most wheat "insecure" state in Africa, buys all of its wheat from Russia and Ukraine.
— Rashid Abdi (@RAbdiAnalyst) March 19, 2022
? pic.twitter.com/FwVoAnnDMz
„Dok razgovaramo, petina ukrajinskog prinosa pšenice iz prošle godine još je zaglavljena u Ukrajini, isto važi za 40 odsto kukuruza. Globalna tržišna cena pšenice je eksplodirala“, kaže za DW Martin Frik, direktor Svetskog programa za hranu UN u Nemačkoj.
„Imamo za dve trećine višu cenu pšenice nego pre godinu dana, a polovina tog poskupljenja došla je od početka rata u Ukrajini“, dodaje Frik. „Ovo direktno pogađa neke od najsiromašnijih zemalja u svetu i gura porodice u tim zemljama ka siromaštvu i gladi.“
Na istoku Afrike je već suša
Veliki udarac po Afriku, i daleko manji po Evropu predviđa i Institut za svetsku privredu iz Kila: „Ukrajina će najpre biti odsečena od svetske privrede. Trgovački putevi su prekinuti, infrastruktura uništena i svi preostali proizvodni kapaciteti mogli bi biti usmereni na ratnu privredu“, saopštio je taj institut.
Prema UNCTAD, Ukrajina i Rusija proizvode 53 odsto svetskog ulja i semenki suncokreta i 27 odsto pšenice.
Još u sovjetska vremena se prostor između Sankt Peterburga, Odese i Irkutska nazivao „agrarnim trouglom“ gde na tri miliona kvadratnih kilometara izuzetno uspevaju pšenica, šećerna repa, kukuruz i suncokret.
„Kad cene žitarica rastu, to doprinosi inflaciji“, kaže kenijski agroekonomista Timoti Njagi za ARD. „Ljudi će štedeti, i opšta kupovna moć će opasti.“
Na istoku Afrike ionako već vlada suša koja je spržila polja. Prema Svetskom programu za hranu, oko trinaest miliona ljudi je upućeno na donacije hrane.
Opasnost od nemira?
Glad bi mogla da pogodi i Liban, koji oko 95 odsto žitarica uvozi upravo preko Crnog mora. „Nema zamene za hleb“, kaže tamošnji agroekonomista Rijad Sade za Zidojče cajtung. „To je hrana siromašnih ljudi, jedino što mogu da priušte.“
Neki analitičari se čak pribojavaju socijalnih nemira. U Egiptu, najvećoj arapskoj zemlji, hleb je decenijama subvencionisana roba.
Ta zemlja je 1977. već videla velike nemire kad su vlasti htele da smanje subvencije. Tokom Arapskog proleća 2011. godine, Egipćani su na centralnom trgu u Kairu uzvikivali: „Hleb, sloboda, socijalna pravda!“
Prema Institutu za svetsku privredu iz Kila, žitarice iz Ukrajine se ne mogu zameniti ni na duži rok. Kako navodi taj institut, mnoge afričke zemlje morale bi naprosto da opstaju sa osetno manje pšenice i suncokreta.
