Foto: Rio Tinto
Iako je otvaranje rudnika litijuma zaustavljeno 2022. odlukom Vlade, sva je prilika da kompanija Rio Tinto i vlast u Srbiji nikada nisu odustali od projekta.
Piše: Luka Petrović
Završeni su izbori, Srpska napredna stranka je konsolidovala moć i osigurala stabilnu vladavinu u narednom periodu. Iako gotovo da nikada ne možemo biti sigurni, deluje da novih izbora neće biti u bliskoj budućnosti. Aktuelnom predsedniku ističe drugi predsednički mandat 2028. (po aktuelnom Ustavu nema pravo da se ponovo kandiduje), dokle bi trebalo da traje mandat i Skupštine grada Beograda. Aktuelni saziv Narodne skupštine trebalo bi da zaseda do 2028.
Masovni protesti po celoj Srbiji, blokade saobraćajnica i značajna mobilizacija pokreta i političkih stranaka doveli su do zaustavljanja projekta 2022. godine, uoči tadašnjih parlamentarnih izbora. Ubrzo po završetku izbora, ponovo su, od strane najviših državnih zvaničnika, dolazili signali da se od projekta nije odustalo. No, sve do nedavno završenih junskih izbora, nije bilo prostora da vlast otvoreno krene sa realizacijom.
Predsednik Srbije je nedavno u intervjuu Financial Timesu istakao da bi rudnik mogao da bude otvoren do kraja 2028. Navodno, moguće je, uz poštovanje svih ekoloških standarda, iskopati pedeset osam tona litijuma godišnje, što bi bilo dovoljno za proizvodnju više od milion električnih automobila u Evropskoj uniji, Da se nešto sprema, ukazuje studija, na dve hiljade stranice, objavljena od kompanije Rio Tinto, kojom se “dokazuje” da projekat Jadar nije štetan po životnu sredinu
Smisao javne debate
Malo je onih koji javno podržavaju otvaranje rudnika litijuma. Osim predstavnika vlasti, deo “proevropski” orijentisane javnosti podržava projekat. Interes predstavnika vlasti je jasan. Ovakvi projekti otvaraju veliki prostor za korupciju, a ni geopolitičke argumente ne treba olako odbacivati. I tu je dodirna tačka vlasti i “proevropske” javnosti.
Dok prvi imaju nedvosmislen interes i priliku da steknu koji poen podrške na međunarodnom planu, drugi projekat vide kao korak u približavanju Evropskoj uniji i još jednom pokazuju svoju političku naivnost. U najmanju ruku, kažu, potrebno je otvoriti debatu o projektu, kao da u prethodnih nekoliko godina nije dovoljno rečeno i napisano o toj temi. Sučeljavanje argumenata i otvorena diskusija bi trebalo da navodno dovedu do najboljeg rešenja.
Litijum se nigde ne kopa u naseljenim područjima, tehnologija koju bi koristio Rio Tinto do sada nigde nije primenjivana i nema garancija da će u praksi biti poštovani ekološki standardi. Otvaranje debate (gde?) u trenutku kada su odnosi moći nejednaki i kada vlast kontroliše sve televizije sa nacionalnom frekvencijom i ima veliki uticaj na javni servis, verovatno bi značilo otvaranje prostora za propagandu Rio Tinta i na “objektivnim i nezavisnim” medijima.
Da stvar bude bizarnija, više od sto eksperata koji su autori studije ne želi da javno bude poznato da su oni autori studije, jer se navodno plaše linča opozicione javnosti. Ne bi bilo iznenađenje da vlast u narednom periodu drugu stranu prikazuje kao agresivnu manjinu koja će blokadama i protestima pokušati da zaustavi projekat od opšteg interesa.
Odluke
Predsednica Narodne skupštine, Ana Brnabić, najavila je da će studija biti predmet diskusije u parlamentu. Nije do kraja jasno šta bi trebalo da bude ishod diskusije, te po kom osnovu studije privatnih kompanija bivaju predmet parlamentarnih rasprava. To je očito još jedan indikator da je vlast namerila da sprovede projekat i da ga je potrebno legitimizovati na različite načine.
Predsednik Srbije još tokom protesta 2021. izjavio da će konačni sud o iskopavanju litijuma dati narod na referendumu. Naravno, i ovde je ostavljeno puno prostora za naknadna tumačenja i opravdanja unapred donesenih odluka. Da li je reč o nacionalnom ili lokalnom referendumu, ostaje otvoreno. Ukoliko bi se radilo o lokalnom referendumu, potrebno je definisati o kojoj se tačno teritoriji radi. Nema sumnje da će, ukoliko i bude referenduma, ishod biti unapred poznat. Svakako, odluku neće doneti ni Narodna skupština, ni narod na referendumu.
