Desetine hiljada demonstranata širom Poljske izašli su na masovne proteste povodom smrti tridesetogodišnje Ize koja je život izgubila zbog skoro potpune zabrane abortusa u Poljskoj.
Ni jedna više mrtva žena“, „Njeno srce je još uvek kucalo“, „Mogla je da živi“ ključne su poruke koje su se mogle videti, pored Izinih fotografija, na masovnim protestima organizovanim širom Poljske tokom proteklog vikenda.
Ovo je već druga nedelja zaredom da se protesti organizuju u znak pobune protiv presude Ustavnog suda Poljske koja je na snazi od prošle godine i kojom je Poljakinjama gotovo u potpunosti zabranjen abortus.
Prva žrtva pomenutog zakona je tridesetogodišnja Iza (Izabela) iz poljskog grada Pščinja koja je u septembru preminula od septičkog šoka u 22. nedelji trudnoće. Lekari su odbili da joj izvrše abortus iako plod nije imao šanse da preživi zbog otkrivenog defekta i nedostatka plodove vode.
U Poljskoj je 22. oktobra 2020. donet jedan od najstrožih zakona koji faktički ukida pravo žena na abortus, o čemu je Mašina već pisala. Pre ove odluke je, prema Zakonu iz 1993. godine, abortus bio zakonit samo u slučaju silovanja i incesta, ozbiljne ugroženosti zdravlja trudnice i smetnji u razvoju ploda.
Takvu odluku Ustavnog suda pozdravila je poljska katolička crkva, a Poglavar se i lično zahvalio Ustavnom sudu na takvoj presudi.
Vladajuća konzervativna stranka Pravo i pravda Jaroslava Kačinjskog još od 2015. godine, otkako su na vlasti, pokušavaju da ukinu ženama pravo na abortus pooštravajući zakone zbog čega su organizovani masovni protesti žena na ulicama širom Poljske.
Na fejsbuk stranici građanskog udruženja Opštepoljski štrajk žena, stoji i direktna optužba usmerena ka Ustavnom sudu i drugim institucijama koje su učestvovale u donošenju ozloglašenog zakona:
„Da, zabrana abortusa ubija. Koliko nas još mora da umre da bismo došli do vas: jeste li vi ubice?“
Kako izveštava Kritika politična (Krytyka Polityczna) mnogi politički pokreti i koalicije su učestvovale u demonstracijama, poput Levice, Građanska koalicije i Poljske 2050, u ćutnji, „ne želeći da politička pitanja ometaju žaljenje“.
Kako pišu, Iza nije jedina žrtva desničarskih populista, kojima su puna usta reči o svetosti života, ali, kako konstatuju, sam život je džabe: „Brinu se o detetu dok se ne rodi, žena ih zanima samo kao inkubator. Oni žele moć, biomoć nad našim telima, naš bol, naš očaj“.
U pomenutom autorskom tekstu Katarzina Prziborska (Katarzyna Przyborska) i Jakub Szafranski (Jakub Szafrański) zaključuju: „’Ni jedna više!’ urlali smo u subotu. Međutim, mi dobro znamo, naučeni tokom poslednjih godina protesta, da to još uvek nije dovoljno. Danas je bila žalost, a sutra će se, nadamo se, probuditi bes zbog ove civilizacije smrti koju je donela vladavina PiP-a. Dosta je bilo lepog i mirnog – niko ne poštuje ove mirne gestove. Potreban je bes.“
