Zapad je godinama na kršenje ljudskih prava u Venecueli odgovarao oštrim sankcijama – između ostalog i protiv tamošnje naftne industrije. Sada SAD, zbog embarga na rusku naftu, razmišljaju o drugačijem pristupu.
Američka ideja da nedostatak nafte na tržištu nastao zbog embarga Rusiji zameni onom iz Venecuele, uzburkao je duhove u glavnom gradu te zemlje Karakasu. Nekoliko dana nakon razgovora između visoke američke delegacije i zvaničnika vlade Venecuele, i vlast i opozicija u toj zemlji odašilju emotivne signale.
„Nadam se da razumeju da poslovati s Madurom znači zaprljati ruke krvlju“, poručila je razočarano Vašingtonu političarka Delsa Solorzano. U međuvremenu, kontroverzni predsednik Venecuele Nikolas Maduro zadovoljno prati razvoj situacije. „Venecuela je na čelu inicijative za stabilizaciju tržišta nafte, gasa i energije“, izjavio je Maduro pred kamerama venecuelanske državne televizije ranije oce nedelje.
Venecuela izlazi ojačana iz sukoba
Samo nekoliko dana nakon početka ruske invazija na Ukrajinu, rastu izgledi da Venecuela postane jedan od pobednika globalne energetske krize. Naftom najbogatija zemlja na svetu ima ono što je Sjedinjenim Državama i drugima sada hitno potrebno, i to iz izvora koji nisu Rusija – naftu. „Venecuela ima ključnu poziciju u Južnoj Americi zbog svojih rezervi nafte. Venecuela, koju su SAD dugo marginalizovale, iz ovog sukoba će izaći ojačana i iskoristiti situaciju politički i ekonomski. To su paradoksi ovakvih sukoba“, ocenjuje za DW politikolog Žak Dadeski sa Univerziteta Fluminense u Rio de Žaneiruu intervjuu za DW.
Maduro obećava povećanje proizvodnje
Maduro sada obećava da će povećati proizvodnju nafte do dva miliona barela dnevno. To bi bilo gotovo trostruko više u odnosu na trenutni obim proizvodnje od 700.000 barela. Analiza konsultantske kuće „IHS Markit“ procenila je da je 2020. stvarni obim proizvodnje bio samo 200.000 barela. S obzirom na nedavnu eksploziju cena nafte, značajno povećanje proizvodnje bilo bi ujedno i veliko povećanje prihoda za krizom pogođenu zemlju iz koje je poslednjih godina, zbog katastrofalnog snabdevanja, bezbednosne situacije i državne represije, pobeglo više od šest miliona ljudi.
Zemlje s najvećim rezervama nafte (u milijardama barela)
Međutim, venecuelanska naftna industrija smatra se zastarelom, a veliki broj industrijskih profesionalaca napustio je zemlju. Osim toga, zbog svojih fizičkih svojstava, venecuelanska nafta može da se prerađuje samo u relativno malom broju rafinerija. Neke od njih su u SAD. „Venecuela ne može da nadoknadi zalihe ruske nafte, jer nema odgovarajuće proizvodne kapacitete“, ukazuje stručnjak za Venecuelu Džef Ramzej iz nevladine organizacije Vašingtonska kancelarija za Latinsku Ameriku (WOLA) u izjavi za list „El Nacional“, inače kritičan prema vladi u Karakasu. Osim toga, nastavlja Ramzej, SAD su jasno stavile do znanja da neće ukinuti sankcije Venecueli bez napretka po pitanju demokratije i ljudskih prava.
Teške optužbe na račun vlasti predsednika Madura
Organizacije za ljudska prava kao što su Hjuman rajts voč ili Amnesti internešenal, kao i komesarka UN za ljudska prava Mišel Bašelet, u više navrata su izveštavali o teškim kršenjima osnovnih demokratskih prava, pogubljenjima bez sudske presude i državne represije koju sprovode snage bezbednosti. Zbog toga je Međunarodni krivični sud u Hagu pokrenuo preliminarne istrage protiv Venecuele.
Te optužbe su takođe i osnova za sankcije SAD i Evropske unije protiv Venecuele. Zato je sada bilo vrlo teško politički objasniti kada bi se SAD, s jedne strane odrekle ruske nafte zbog kršenja ljudskih prava u Ukrajini, pa bi je onda zamenile naftom iz druge zemlje koja je takođe na lošem glasu. Opozicija u Venecueli oko privremenog predsednika Huana Gvaida zato insistira na konkretnom napretku u pregovorima između SAD i Madurove vlade koji bi vodili ka demokratskoj tranziciji.
Naftna industrija doživela kolaps
Godine 1960. Venecuela je bila jedna od pet članica osnivača OPEK-a, uticajnog kartela zemalja proizvođača nafte. Zalihe nafte Venecuele procenjuju se na više od 300 milijardi barela, što je otprilike četvrtina dokazanih svetskih rezervi. U 2007. državna naftna kompanija PDVSA još uvek je bila okosnica venecuelanske privrede. Godišnja prodaja u to vreme iznosila je 96,2 milijarde dolara, a operativni profit 25,9 milijardi dolara.
Loše upravljanje i sve veće sankcije kao rezultat kršenja ljudskih prava smanjile su godišnju prodaju na samo 12 milijardi američkih dolara u 2015. U međuvremenu, prema navodima tamošnjih medija koji kritikuju vlasti, zalihe venecuelanske nafte već su obećane Kini i Rusiji. Konkretno, ruska grupa Rosneft vremeno je sve više postajala uticajni partner. Ostaje otvoreno u kojoj bi meri države kreditori Rusija i Kina reagovale na zaokret Venecuele prema američkom tržištu.
Autor: Tobijas Kojfer (Bogota), DW
