Nuklearka u Flamanvilu, Francuska, 2016
Francuska planira investicije za atomske mini-reaktore. Stručnjaci kritikuju forsiranje malih nuklearki i pitaju koliko su one smislene – ekološki i ekonomski. A tu je i veza civilne i vojne upotrebe nuklerne eneregije
Autor Liza Luj
Pre deset godina kada se desila nuklerna katastrofa Fukušima - kada je Japan bio pogođen snažnim zemljotresom i cunamijem u kojem je uništena nuklearka na obali - u nekim zemljama učinjen zaokret po pitanju atomske energije.
Nemačka je odlučila da ubrza proces gašenja svojih nuklearki i trebalo bi da bude okončan 2022. U Italiji je na referendumu održanom samo nekoliko sedmica nakon katastrofe, 95 odsto građana reklo „ne” povratku proizvodnji nuklearne energije u toj zemlji.
Za razliku od njih, zemlje poput Finske, SAD, Rusije ili Francuske i dalje ostaju verne atomskoj energiji, odnosno planiraju da čak povećaju kapacitete.
Procentualni udeo nuklaerne energije po zemljama
Francuska do 2035. želi da smanji udeo nuklearne energije u ukupnom energetskom miksu sa sadašnjih 70 odsto (što je svetski rekord!) na 50 posto. No, francuski predsednik Emanuel Makron ostavio je otvorenim odgovor na pitanje da li li to uopšte izvodivo. On je ujedno najavio i državne investicije u razvoj malih nuklearnih reaktora – kako bi Francuska „uz pomoć pionirskih inovacija prednjačila u ovom sektoru".
Ko sve razvija male nukelarke
Sve to bi Francuskoj trebalo da pomogne da i ubuduće proizvodi struju, da pritom ne poveća emisiju CO2. Ali stručnjaci kažu da se razvoj tehnologije mini-reaktora nalazi tek u početnoj fazi i da ona nije ni ekološka, niti ekonomski isplativa. Oni čak pretpostavljaju da se iza odluke o investiranju u tu tehnologiju skrivaju sasvim drugi razlozi.
"Mi imamo odlučujuću prednost – naš istorijski model: postojeće nuklearke", rekao je Makron prilikom predstavljanja strategije Francuska 2030.
Iz paketa teškog 30 milijardi evra, osam milijardi bi trebalo da ode u energetski sektor, a jedna milijarda od te svote u istraživanje takozvanih mini-reaktora. Iako je visina ulaganja u istraživanje nove tehnologije relativno mala, Makron je upravo te planove predstavio kao najvažniji deo te nove strategije. Radi se o reaktorima koji bi trebalo da budu snage od 50 do 500 megavata (mv) – a time bi bili znatno manji od dosadašnjih francuskih reaktora (900-1450 mv).
Međutim, Francuska nije pionir po pitanju razvoja mini-reaktora.
Startap NuScale Power u američkom Portlandu već je razvio dizajn novog reaktora koji je dobio i potrebnu dozvolu. Prvi takav reaktor (60 mv) bi trebalo da počne s radom 2027.
Ploveća nuklearka Akadamik Lomonosov
Rusko državno poduzeće Rosatom planira da do 2028. izgradi svoj prvi mini-reaktor na kopnu – Rosatom već ima jedan takav „Small Modular Reactor" (SMR) na brodu Akademik Lomonosov, koji je usidren u polarnom moru.
Serijska proizvodnja
Sudeći po Makronovim planovima, Francuska bi tek 2030. mogla imati svoj prototip. Nikolas Macuki iz pariške fonadacije za strateška istraživanja je uveren da bi Francuska usprkos tome mogla postati pionir po pitanju malih reaktora.
„Posedujemo potrebno stručno znanje, a kad privatni sektor pojača svoje investicije, mogli bi 2030. početi sa serijskom proizvodnjom", kaže on za DW.
I dodaje kako bi nuklearna energija i ubuduće morala obavezno ostati sastavni dio energetskog miksa:
„Ona je stabilna i može se planirati, nije kao neke obnovljive energije koje se nekad ne mogu koristiti, na primer kad nema vetra, a osim toga gotovo da i ne proizvedu CO2."
Macuki dodaje da je rizik havarije pod kontrolom jer tu industriju pojačano reguliše država. Slično je po njemu i po pitanju zbrinjavanja nuklearnog otpada koji zrači i po nekoliko desetina hiljada godina.
Na drugoj strani Majkl Šnajder smatra da je atomska energija ne pomaže u borbi protiv klimatskih promena i da je za to - „preskupa i prespora". Šnajder je nezavisni konsultant za pitanja energije i atomske politike, radi kao koordinator jednog međunarodnog tima s kojim izrađuje godišnji, sveobuhvatni izveštaj o stanju nuklearne industrije.
"Diskusija o razvoju manjih nuklearki je orkestrirano dizanje prašine ni oko čega. U protekloj godini je širom sveta na distributivnu mrežu priključeno preko 250 gigavata obnovljivih izvora energije - a samo 0,4 gigavata nuklearnih kapaciteta. Atomska energija je u međuvremenu irelevantna na tržištu."
O čemu se zapravo radi?
S obzirom na visoke investicije i kratke rokove realizacije novih mini-reaktora, Kenet Gilingam, profesor za ekološkiju i energetsku privredu na američkom Jejlu smatra da se investicije u nuklearnu energiju ustvari uopšte ne isplati.
„Bezbenosni zahtevi su toliko visoki da u ekstremne visine teraju i cenu atomske energije. Ja uopšte ne vidim smisla u tome da se investira u nove vrste nuklearne energije. Treba puno kapitala, a da se pritom ne zna sa sigurnošću hoće li te nuklearke na kraju funkcionisati ili ne”, kaže on za DW.
Filip Džonston sa univerizteta Saseks na jugu Engleske, dodaje još jednu stvar koja mu se čini nelogičnom:
„Do sada su nam govorili da su veliki reaktori isplativi, jer se zbog njihove veličine i kapaciteta štedi novac – i sad bi odjednom sve trebalo da funkcioniše sasvim drugačije?”
Nuklearake u Francuskoj
On zato sumnja da odluka Francuske o investicijama nije primarno vezana za nuklearnu energiju.
„Zemlje koje i dalje igraju na kartu nuklearne energije, uglavnom su i zemlje koje posjeduju nuklearno oružje – Velika Britanija, SAD i Francuska. One moraju zadržati svoje atomske sektore”, objašnjava on za DW.
I pritom podseća na Makronov govor decembra 2020.: "Bez civilne atomske energije nema vojne atomske snage a bez vojne atomske snage nema ni civilne”, rekao je tada predsednik i ujedno pohvalio sektor u kojem u Francuskoj radi 220 000 ljudi.
