Džef Bezos Foto: Getty Images
Pandemija je učinila najbogatije ljude na svetu još imućnijim, a siromašne još siromašnijim, pokazuje istraživanje humanitarne organizacije Oksfam.
U izveštaju se navodi da su još niži prihodi siromašnih uticali na to da svakog dana umre više od 21.000 ljudi.
Ali 10 najbogatijih na svetu udvostručili su bogatstvo od marta 2020. godine.
Oksfam obično objavljuje izveštaj o globalnoj nejednakosti uoči Svetskog ekonomskog foruma u Davosu.
Tom događaju, koji se održava u ski centru u Švajcarskoj obično prisustvuje hiljade kompanijskih i političkih lidera, slavnih ličnosti, aktivista, ekonomista i novinara.
Tokom ovog susreta oni i neformalno razgovaraju na zabavama uz piće.
Ipak, drugu godinu zaredom, ovaj sastanak (zakazan za ovu nedelju) biće održan onlajn zbog širenja omikron soja korona virusa.
Ovogodišnja diskusija doneće i razgovor o pandemiji, vakcinama i energetskoj tranziciji.
Deni Sriskandaradžah, izvršni direktor Oksfama kaže da je ova organizacija svake godine tempirala da se izveštaj poklopi sa sastankom u Davosu, kako bi se privukla pažnja ekonomske, poslovne i političke elite.
„Svakog dana tokom pandemije rodio se još jedan milijarder, a u istom trenutku 99 odsto sveta živi na ivici siromaštva zbog lokdauna, manje trgovinske razmene, pada turizma – rezultat toga je još 160 miliona ljudi koji su gurnuti u siromaštvo“, kaže on.
Dodaje da je nešto duboko pogrešno u ekonomskom sistemu.
Prema Forbsovoj listi najbogatiji ljudi na svetu su: Ilon Mask, Džef Bezos, Bernard Arno s porodicom, Bil Gejts, Leri Elison, Leri Pejdž, Sergej Brin, Mark Cukerberg, Stiv Bolmer i Voren Bafet.
Njihovo ukupno bogatstvo se uvećalo sa 700 milijardi na 1,5 bilion, ali postoji značajna razlika između njih, pri čemu je Maskovo bogatstvo poraslo za više od 1.000 odsto, a Gejtsovo za 30 odsto.
Kako Oksfam radi ovo istraživanje?
Izveštaj Oksfama zasnovan je na podacima iz liste Forbsovih milijadera i godišnjeg izveštaja Credit Suisse Global Wealth, koji prati raspodelu globalnog bogatstva od 2000.
Forbsovo istraživanje koristi vrednosti imovine pojedinca, uglavnom nekretnina i zemlje, umanjenu za dugove, pa se onda određuje šta on ili ona poseduju.
Podaci ne podrazumevaju plate ili prihode.
Ova metodologija je kritikovana ranije, jer to znači da bi se student sa velikim dugovima, ali sa visokim potencijalom buduće zarade na primer, smatrao siromašnim prema kriterijumima koji se koriste.
Iz Oksfama kažu da su zbog činjenice da su cene porasle tokom pandemije, prilagodili američki indeks potrošačkih cena (CPI) za stopu inflacije, koji prati koliko brzo rastu troškovi života tokom vremena.
U Oksfamovom izveštaju, koji je zasnovan i na podacima iz Svetske banke, navodi se i teži pristup zdravstvenoj zaštiti, većoj potrebi za hranom, povećanom rodno zasnovanom nasilju i klimatskim promenama koje su doprinele da jedan čovek umre svake četvrte sekunde.
Navodi se da 160 miliona ljudi živi sa manje od 5,50 dolara (oko 560 dinara) dnevno zbog uticaja pandemije.
Svetska banka koristi 5,50 dolara dnevno kao meru siromaštva u zemljama sa višim srednjim prihodima.
U izveštaju se navodi i da:
- Pandemija primorava zemlje u razvoju da smanje potrošnju socijalne pomoći kako nacionalni dugovi rastu
- Rodna ravnopravnost je narušena, 13 miliona žena manje je zaposleno nego 2019. godine i više od 20 miliona devojčica se možda nikada ne vrati u školu
- Etničke manjinske grupe su najteže pogođene kovidom, Bangladešani u Velikoj Britaniji i crnačka populacija u SAD
„Čak i tokom globalne krize, nepravedni ekonomski sistemi uspevaju da nagrade najbogatije, ali ne i da zaštite najsiromašnije“, rekao je Sriskandaradžah.
Dodaje da politički lideri sada imaju istorijsku priliku da podrže hrabrije ekonomske strategije i da „promene smrtonosni kurs na kojem se nalazimo“.
To bi trebalo da obuhvati mnogo naprednije poreske politike koje donose veće namete na kapital i bogatstvo, sa prihodima koji se troše na kvalitetnu zdravstvenu i socijalnu zaštitu za sve, kaže Sriskandaradžah.
Iz Oksfama pozivaju i na odricanje od prava intelektualne svojine na vakcine protiv kovida kako bi se omogućila šira proizvodnja i brža distribucija.
Ranije ovog meseca, Dejvid Malpas, predsednik Svetske banke, izrazio je zabrinutost zbog širenja globalne nejednakosti, tvrdeći da bi uticaj inflacije i mere za njeno suzbijanje verovatno naneli veću štetu siromašnijim zemljama.
BBC News na srpskom
