Ilustracija: James Grills / Wikimedia Commons
Kakve su posledice uvođenja veštačke inteligencije u različite sektore privrede i da li veštačka inteligencija ugrožava mogućnost dostojanstvenog rada, pitanja su kojima se bavi nova epizoda zvaničnog podkasta Međunarodne organizacije rada pod nazivom ,,Budućnost rada’’.
Skorašnji uspon naprednih formi generativne veštačke inteligencije kao što je ChatGPT, učinili su ponovo aktuelnom debatu o upotrebi veštačke inteligencije u poslovnom okruženju. Za sada postoje oprečna mišljenja o tome kako bi se intenzivnije oslanjanje na AI tehnologije u privredi moglo odraziti na radna prava i na opšti kvalitet radnih uslova.
S jedne strane, sve češće se mogu čuti upozorenja da će robotizacija u bliskoj budućnosti rezultirati gašenjem više miliona radnih mesta. Smatra se da će automatizacijom koju uzrokuje veštačka inteligencija najteže biti pogođena zanimanja u oblasti administracije, bankarstva, korisničkih usluga, grafičkog dizajna i obrazovanja.
S druge strane, postoji i pretpostavka da bi primena AI tehnologija mogla da doprinese ostvarenju dostojanstvenog rada, oslobađajući radnike i radnice jednog dela svakodnevnih, repetitivnih zadataka.
Da li upotreba veštačke inteligencije u poslovanju ima više prednosti ili mana?
Virdžinija Dolgast (Virginia Doellgast), profesorka komparativnih radnih odnosa na Univerzitetu Kornel u Sjedinjenim Američkim Državama, ističe da primena veštačke inteligencije ne utiče samo na broj radnih mesta, već i na celokupnu organizaciju i sadržaj rada.
Upotreba AI tehnologija može značiti potpunu zamenu ljudskog rada na određenim poslovima, ali takođe može podrazumevati i samo delimično prepuštanje pojedinih zadataka ili veština veštačkoj inteligenciji. Ova promena često se ističe kao jedna od prednosti AI tehnologije, naročito ako je reč o zameni repetitivnih i monotonih zadataka koji mentalno iscrpljuju zaposlene.
Ovo se najjasnije vidi na primeru kolcentara gde se uveliko uvode chatbot-ovi kako bi se obavljanje jednostavnije komunikacije sa klijentima preusmerilo na veštačku inteligenciju, a kompleksniji pozivi prosleđivali zaposlenima u kolcentru. Međutim, i posao koji obavljaju agenti posredovan je aplikacijama zasnovanim na veštačkoj inteligenciji koje pružaju smernice za odgovaranje na komplikovana pitanja i pomažu u bržem pronalaženju informacija.
Ovim putem se unapređuje efikasnost radnika, ali istovremeno i povećava intenzitet i stresnost posla, kao i struktura veština koje su potrebne za rad, objašnjava Dolgast.
Osim toga, napredak u oblasti razvoja veštačke inteligencije otvorio je i nove mogućnosti za intenzivirano nadziranje i kontrolu radnika putem tzv. algoritamskog upravljanja, osmišljenog tako da proverava da li zaposleni obavlja posao i sa kojom stopom produktivnosti.
Još jedna ključna promena koju donosi veštačka inteligencija odnosi se na trend izmeštanja rada, odnosno činjenicu da u pojedinim sektorima (npr. IT, telekomunikacije) obavljanje posla postaje sve manje vezano za određenu geografsku lokaciju.
Početak pandemije COVID-19 je u tom smislu predstavljao prekretnicu, jer su brojne kompanije bile primorane da reorganizuju posao tako da se on u potpunosti ili barem većinski obavlja od kuće, što je bilo moguće upravo zahvaljujući novim oblicima kontrole na daljinu posredstvom veštačke inteligencije.
Odlučivanje bazirano na algoritmima pronalazi sve širu primenu i u procesu zapošljavanja, pod pretpostavkom da će algoritam na efikasniji način izvršiti selekciju najboljih kandidata za određeni posao, izbegavajući pritom pristrasnosti menadžmenta.
Međutim, kako su brojna istraživanja do sada potvrdila, objektivnost algoritamskog odlučivanja uvek zavisi od raznovrsnosti baze podataka koja je u njega ugrađena, zbog čega se često dešava da da i sami algoritmi nastavljaju da odražavaju i reprodukuju društvene nejednakosti i predrasude.
Veštačka inteligencija na radnom mestu i novi izazovi za sindikate
Činjenica da veštačka inteligencija podstiče izmeštanje rada, odnosno, sve češću pojavu rada na daljinu, stvara nove prepreke za sindikalno udruživanje. U slučaju radnih kolektiva gde postoje zaposleni koji rade od kuće, u različitim vremenskim zonama i koji čak govore i različitim jezicima, pred sindikate je stavljen posebno težak zadatak da okupe sve te zaposlene oko zajedničkih interesa i da ih artikulišu kao ,,jedan glas’’, objasnila je Dolgast.
Regulacija AI tehnologija je drugo važno pitanje koje se nameće, s obzirom da se njena primena ne odnosi samo na kvalitet radnih uslova, već se time zalazi i u oblast prava na privatnost, autorska prava, kao i prava na intelektualnu svojinu, naročito kada je reč o radu umetnika/ica i drugih radnika/ica u kuturi. Glumci i pisci scenarija u Holivudu nedavno su započeli zajednički štrajk, zahtevajući, između ostalog, i uspostavljanje jače kontrole nad upotrebom veštačke inteligencije u kreativnim projektima.
Da je zabrinutost zbog zloupotrebe veštačke inteligencije opravdana, pokazuju i sve češći slučajevi u kojima se glas glumaca i glumica koji rade na sinhronizaciji različitih sadržaja, reprodukuje sa zapanjujućom sličnošću u odnosu na original putem AI tehnologije, a zatim i koristi u daljim projektima bez znanja i saglasnosti glumaca i bez isplaćivanja novčane nadoknade.
Dosadašnje testiranje veštačke inteligencije u pisanju scenarija pokazalo se manje uspešnim nego što je prvobitno bilo očekivano, dajući sumornu sliku budućnosti u kojoj scenarije pretežno piše ChatGpt — rezultat su neoriginalni sadržaji bazirani na recikliranju postojećih šablona i holivudskih klišea, ispražnjeni od bilo kakve kreativnosti i autentičnosti.
Imajući u vidu brojne probleme koji prate upotrebu veštačke inteligencije, jačanje funkcije sindikata i zagarantovanost prava radnika na udruživanje, suodlučivanje i pregovaranje, presudni su mehanizmi za zaštitu radnih prava.
Kako naglašava Virdžinija Dolgast, veštačka inteligencija može doneti mnoge prednosti u poslovanju i potencijalno doprineti stvaranju dostojanstvenih uslova za rad, ali samo ako sindikati uspeju da ispregovaraju konkretna ograničenja za njenu upotrebu.
Na taj način, sprečili bi se pokušaji da se alati veštačke inteligencije koriste na načine koji znatno degradiraju kvalitet rada, obezvrednjuju kvalifikacije i veštine zaposlenih i vode ka intenziviranom nadziranju. Ukoliko se veštačka inteligencija koristi tako da bude komplementarni dodatak veštinama radnika, to u krajnoj liniji vodi ka povećanoj efikasnosti u radu, ali takođe i ka osnaživanju pozicije samih radnika, zaključila je Dolgast.
