Sa protesta protiv stambene krize krajem januara; Foto: Woonrevolte Amersfoort / Facebook
Pokret za priuštivo stanovanje ove zime organizuje niz protesta u Holandiji.
Nakon što su građani na ulice izašli u septembru i oktobru, demonstracije su nastavili krajem januara, a u narednim sedmicama, pred izbore, planiraju nastavak protesta. Demonstracije se održavaju u više gradova, uključujući Amsterdam, Roterdam, Utreht i Hag.
Višegodišnji rast cena nekretnina i stanarina u Holandiji onemogućava ljude sa srednjim i nižim primanjima da reše stambeno pitanje. Jedan od pokazatelja ozbiljnosti krize je broj beskućnika u bogatoj evropskoj državi, koji se u proteklih nekoliko godina duplirao, te činjenica da je između 60 i 80 hiljada prinuđeno da živi u skloništima za ugrožene. Oko 800.000 ljudi za stanovanje izdvaja neodrživ udeo prihoda, a 900.000 mladih od 20 do 35 godina (odnosno 200.000 više nego 2010. godine) zbog nepriuštivosti stanovanja i dalje živi sa roditeljima. Raste i broj deložacija.
Organizatori protesta ocenjuju da je stambena kriza u Holandiji rezultat loših stambenih i ekonomskih politika, u okviru kojih su finansijskom kapitalu date odrešene ruke na tržištu nekretnina, dok su ljudi od krvi i mesa zapostavljeni. Od 2013. do 2018. je, tako, javni stambeni fond ostao bez 100.000 stambenih jedinica.
Stambenoj krizi u Holandiji doprinele su globalna kriza 2008. i aktuelna recesija, te fiskalne politike namenjene ublažavanju kriza. Prethodna i aktuelna kriza nepovoljno su uticale na tržište rada i primanja stanovništva.
Prethodna kriza je, uz to, specifično pogodila građevinsku industriju širom sveta, zbog čega je došlo i do zastoja u stanogradnji u Holandiji. Mere štednje su se prelomile na leđima ugroženih društvenih grupa, sa dugoročnim posledicama: naime, i kada je nakon nekoliko godina ozvaničen izlazak EU iz krize i oporavak građevinske industrije, bogatstvo je nastavilo da se preliva iz ruku žena u ruke muškaraca, od imigranata ka starosedeocima i od mladih ka starijima, isključujući deprivilegovane sa tržišta nekretnina.
U Holandiji je, primera radi, komercijalizacija visokog školstva nakon 2015. godine dodatno opteretila dugovima i udaljila od mogućnosti kupovine ili unajmljivanja stana. Niske kamatne stope, sa svoje strane, čine stanovanje sve atraktivnijim za investiranje. Na dobitku su samo veliki igrači, odnosno korporacije koje sebi mogu da priušte da sele kapital.
Dok institucije stoje uz investitore, građani svoja prava sve češće traže na ulicama. Levi mediji su prvi u nizu aktuelnih protesta za priuštivo stanovanje, održan sredinom septembra 2021. u Amsterdamu, ocenili kao najveći protest ovog tipa od 1980. godine i najmilitantniji u skorijoj istoriji. U njemu je učestvovalo oko 20.000 ljudi, a došlo je i do sukoba sa policijom. Organizacije za pravo na stanovanje su se u međuvremenu udružile u stambene pokrete u nekoliko gradova i izdale zajednički Stambeni manifest. Njihove zahteve podržava preko dvesta civilnih organizacija u Holandiji.
Stambeni pokret, između ostalog, traži: stambene politike koje garantuju dostupnost i priuštivost stanovanja i stambenu sigurnost; rešavanje pitanja beskućništva i zabranu deložacija; investicije u javno stanovanje dostupno širokim društvenim grupama; petogodišnju zabranu rasta najamnina i zaustavljanje finansijalizacije stanovanja; podršku stambenim zadrugama i politike koje bi stanarima omogućile demokratsku participaciju u razvoju njihovih domova, susedstva i gradova.
